Discussion:
evo jos smradu croatski
(too old to reply)
MGK
2005-08-07 15:46:26 UTC
I-185

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila



MESTO I VREME: Beli Manastir, 15. avgust 1991. godine



KRATAK OPIS: Kada je 01. avgusta 1991. godine stupio na duznost zapovednika
policijske stanice u Belom Manastiru, Prgometa je odrzao sastanak sa svim
policajcima u policijskoj stanici i naredio da sve one pripadnike stanice
koji su napustili sluzbu treba lisiti zivota. To se odnosilo na one Srbe
koji su odbili da potpisu lojalnost Republici Hrvatskoj.

Medu njima je bio i pok. Durkovic Ilija iz Karanca, roden 31. jula 1957.
godine u Karancu, opstina Beli Manastir, od oca Boska.

Na dan 15. avgusta, Iliskov, kao operativni radnik za suzbijanje
kriminaliteta i Pozgajin, kao kriminalisticki tehnicar u tadasnjoj
policijskoj upravi u Belom Manastiru, posli su na uvidaj automobilom marke
"Golf" koji je imao strane registarske oznake i pri tome su bili naoruzani
kratkim i dugim oruzjem. Uz to je Iliskov nosio i privatni pistolj. Sa ovim
vozilom su dosli do benzinske stanice u Ul. JNA u Belom Manastiru gde su
primetili da na pumpi ispred njih u svoje vozilo marke "Zastava 101" tankira
gorivo pok. Durkovic koji je bio u drustvu Tomic Nede.

Videvsi Durkovica, a s obzirom na naredenje zapovednika Prgometa, Iliskov i
Pozgajin su se uputili ulicom JNA za vozilom pok. Durkovica i u blizini
kafane "Planina" i na Durkovicevo vozilo su otvorili vatru. Kada je Durkovic
skrenuo u Ul. Lole Ribara i oni su posli za njim. Durkovic je sa svojim
vozilom skrenuo na gradiliste vojnih zgrada gde je morao zaustaviti vozilo
pred iskopanim kanalom na koji je naisao. Kada je Durkovic pokusao da
napusti vozilo, na njega su ponovo otvorili vatru, pa je tom prilikom on bio
pogoden, kao i svedok Tomic.

Durkovic je odmah prebacen u bolnicu u Sombor, gde je podlegao povredama 05.
septembra 1991. godine, nakon cega je izvrsena obdukcija njegovog lesa.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prgomet Ante,roden 1. februara 1958. godine u Susnjarima, opstina
Derventa od oca Marjana, po narodnosti Hrvat, koji se nalazio na duznosti
zapovjednka policijske stanice u Belom Manastiru do 20. avgusta 1991.
godine,

2. Iliskov Ivan, roden 15. oktobra 1962. godine u Topolju od oca Marka,
milicionar, po narodnosti Hrvat,

3. Pozgajin Vinko, roden 22. januara 1951. godine u Sumarini opstina Beli
Manastir, od oca Pave, po narodnosti Hrvat.

DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 482/94, a koja se
sastoji od Biltena broj 227 policijske stanice Beli Manastir za 15. avgust
1991. godine u kome se navodi da su u 08,45 casova u Ul. JNA u Belom
Manastiru napadnuti clanovi patrole Iliskov i Pazgajin, da su tom prilikom
zadobili lakse ozlede od stakla i da je o tome upoznat staresina organa, bez
navodenja ma kakvih drugih podataka; izvestaj bolnice u Somboru i obdukcioni
zapisnik, iskaz svedoka u prilogu 6 koji navodi da je u Madarskoj sreo
Iliskov Seku, suprugu Iliskov Ivana i da mu je ona tada kazala da je njen
suprug ubio Durkovica pucajuci mu u leda kada je izasao iz vozila; priloga 8
iz koga se vidi da su svedoku Iliskov i Pazgajin pricali da su pucali i
ubili Durkovica na vojnom gradilistu; priloga 9 iz koga se vidi da je svedok
bio ocevidac kada je u kriticno vreme u Ul. JNA otvorena vatra iz vozila
marke "Golf" strane registracije na vozilo "Zastava 101"; priloga 10 i 11 u
kojima su sadrzani iskazi dva svedoka koji su prevezli ranjenog Durkovica i
svedoka sa gradilista u kasarnu JNA u Belom Manastiru gde im je pruzena prva
pomoc i kojima je pok. Durkovic rekao prilikom prevoza da su na njega pucali
policajci iz "Golfa"; priloga br. 13 da je Prgomet na radnom sastanku u
policijskoj stanici rekao da se treba razracunati sa svima onima koji su
napustili sluzbu, kao i iskaza Tomica koji se nalazio sa pok. Durkovicem u
vozilu da je na njih pucano iz vozila "Golf".





I-186





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Beli Manastir, 20. avgust 1991. godine oko 3 casa.



KRATAK OPIS: Patrola u kojoj su bili Grujic, Lisjak i Civic u Ul. Ivana
Gorana Kovacica naisla je na Vidakovic Ratka, rodenog 2. marta 1961. godine
u Cerovici opstina Doboj, od oca Nikole, koji je ranije bio zaposlen u SUP-u
u Belom Manastiru, ali kada je odbio da potpise izjavu o lojalnosti,
prestala mu je sluzba.

Zapovednik policijske stanice u Belom Manastiru, Prgomet je naredio
pripadnicima stanice da pucaju i ubiju svakog onoga ko je napustio sluzbu.

Postupajuci po ovoj naredbi kada su naisli na Vidakovica, Grujic, Lisjak i
Civic su otvorili vatru i tom prilikom su usmrtili Vidakovica.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Grujic Dragan, roden 09. februara 1960. godine u Knezevu, opstina Beli
Manastir, od oca Veselina,

2. Lisjak Vladimir, roden 18. septembra 1960. godine u Osijeku, od oca
Stjepana,

3. Civic Pavao, roden 03. maja 1967. godine u Knezevu, opstina Beli
Manastir, od oca Tome, sva trojica po narodnosti Hrvati, sada pripadnici
Ministarstva unutrasnjih poslova Hrvatske,

4. Prgomet Ante, roden 01. februara 1958. godine u Susnjarima, opstina
Derventa od oca Marjana, po narodnosti Hrvat, koji se nalazio na duznosti
zapovjednka policijske stanice u Belom Manastiru do 20. avgusta 1991.
godine,



DOKAZ: Dokumentacija u spisima Komiteta pod brojem 481/94, u kojoj se nalaze
iskazi svedoka kojima su posle dogadaja Grujic, Lisjak i Civic ispricali da
su ubili svog bivseg kolegu Vidakovica, kao i izvestaj Prgomet Ante MUP-u
Hrvatske o ovom dogadaju od 20. avgusta 1991. godine.





I-187





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Godinjske bare, Trnovo, jun - jul 1992. godine.





KRATAK OPIS: Prilikom upada u Trnovo, muslimani su, pored ostalih Srba,
uhapsili i odveli svestenika hrama Svetog velikomucenika Georgija, Nedeljka
Popovica i zatvorili ga u selu Godinje.

Tu su ga tukli, a potom odveli u obliznju vikendicu gde je bio stab
muslimana. Bratic ga je tada usmrtio pucajuci mu iz pistolja u usta.

Muslimani su naredili dvojici svedoka Srba, koji su tu bili zatvoreni, da
les ubijenog svestenika zakopaju pored sumskog puta na ulazu u Godinje.

Kasnije je eshumiran i sahranjen pored crkve u kojoj je bio svestenik.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Bratic Merim, muslimanski vojnik, neposredni izvrsilac,

2. Godinjak Edem, nacelnik SJB Trnovo, roden 20.11. 1951. godine u Sarajevu,
od oca Ibrahima.

DOKAZ: Dokumentacija se nalazi u Komitetu pod brojem 229/1-94 i brojem
228/94.





I-188





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Divovici, opstina Bratunac, septembar - oktobar 1992.
godine.



KRATAK OPIS: Kada je poceo rat u Hrvatskoj, Srbe iz ovog sela muslimani su
poceli da provociraju.

Pocetkom septembra 1992. godine, suprug svedokinje Dokic Sreten je, dok je u
blizini kuce brao sljive, bio napadnut i udaren nekim zamahnutim predmetom u
potiljak od cega je pao i izgubio svest. Posle toga je bio odvezen na
lecenje u bolnicu u Uzicu. Svedokinja je saznala da su ga napali muslimani i
da su, misleci da su ga ubili, ostavili.

05. oktobra svedokinja je sa suprugom, posle njegovog povratka iz bolnice,
bila kod kuce i u jednom momentu Sreten je posao prema stali da nahrani
krave, kada je svedokinja cula pucnjavu i sin joj je doviknuo "pade tata".
Tada je videla supruga da lezi nepomicno na 5 m od kuce prema stali.

Na 50 m dalje videla je Hasanovica sa puskom koji joj je opsovao majku
cetnicku i naredio da izade iz kuce u koju se ona povukla sa sinom. Ubrzo je
u kucu ubaceno neko zapaljivo sredstvo koje je izazvalo pozar, pa su poceli
da se guse. Njen sin je iskocio kroz prozor, a svedokinja je cula pucnjavu i
videla je da su napadaci otrcali za njenim sinom, pa je pobegla na drugu
stranu u obliznju sumu.

Dva dana kasnije - 07. oktobra tela poginulih u Divovicima su predati
Srbima. Svedokinja je tada videla telo svog sina Svetozara kome je desno oko
bilo izvadeno, desna ruka polomljena, imao je ranu na desnoj strani grudnog
kosa, a na majici koju je nosio primetila je veci broj rupa koje su nastale,
kako pretpostavlja, udarcima noza.

Telo njenog supruga predato je bez glave i bez desne ruke. Na vratu je visio
deo koze sa kosom sa temena glave. Njegova glava i ruka nisu pronadeni i les
je sahranjen bez njih.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hasanovic Izet,

2. Ridic Haris, od oca Muniba,

3. Mahmutovic Edem, star oko 60 godina, koga je svedokinja videla kako iz
njene stale, za vreme napada, izvodi kravu i kozu.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Dokic Savke od 31. avgusta 1994. godine
koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 378/94-6 i lekarska
dokumentacija (dr Stankovic).





I-189





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Gospic i okolina, druga polovina oktobra 1991. godine.





KRATAK OPIS: U drugoj polovini oktobra 1991. godine pripadnici specijalnih
jedinica MUP i ZNG Republike Hrvatske po unapred pripremljenom spisku
prikupljali su videnije Srbe - civile u Gospicu, trpali ih u kamione nocu,
odvodili, mucili i likvidirali.

24 lesa - Srba iz Gospica pronadeno je kod Perusica i sudsko -medicinskom
ekspertizom 19 je identifikovano.

Za veci broj drugih se osnovano sumnja da su pobacani u Katinu jamu, na 4 km
od glavnog puta od Gospica ka Karlobagu, za tri lica se zna da su ubijena
navodno pri bekstvu, ali se ne zna gde su pokopani.

Pohapsena su, odvedena i nestala sledeca lica:



I muskarci

1.. Barac Radovan sluzbenik PTT Gospic
2.. Banjeglav Todor, konobar
3.. Bogic Jovo
4.. Bogic Rade
5.. Buncic Slavko
6.. Bulj Dane, sluzbenik Zavoda za socijalno osiguranje, star 55 godina,
iz Gospica
7.. Vujnovic Duro
8.. Vujnovic Milan, penzioner iz Karlobaga
9.. Gajic Nikola, penzioner, star 58 godina
10.. Draganic Branko, radnik u Lickom Osiku (Teslin-grad)
11.. Dukic Doko
12.. Dukic Sava
13.. Zakula Milan
14.. Ivanisevic Milan
15.. Igric Nedeljko, opstinski inspektor
16.. Jankovic Sveto
17.. Jokic Milojko, radnik MUP-a
18.. Kalanj Dorde, istrazni sudija, star 52 godine
19.. Korica Dane, penzioner
20.. Kovacevic Milan
21.. Kovacevic Nikica
22.. Kljajic Simo, novinar
23.. Krajnovic Simo, penzioner
24.. Kuzmanovic Branko, penzioner MUP-a, star 53 godine, iz Gospica
25.. Lazic Petar, vozac, star 42 godine
26.. Masic Milan, penzioner
27.. Masic Radovan, radnik
28.. Mandic Momcilo, penzioner MUP-a
29.. Maric Boro, sumski tehnicar
30.. Miscevic Nikola, penzioner MUP-a
31.. Mrkic Zeljko, radnik MUP-a
32.. Nikolic Mihajlo, sumski tehnicar
33.. Orlovic Milos, medicinski tehnicar iz Karlobaga
34.. Pantelic Milan, meteorolog
35.. Pavlica Duro
36.. Pavlica Janko, trgovac iz Karlobaga
37.. Pavlica Milan
38.. Pavlica Nikola
39.. Pavlovic Milan
40.. Pejnovic Milan, radnik "Zagrebackih transporta"
41.. Pejnovic Mico, radnik MUP-a
42.. Radmanic Gojko
43.. Rakic Dragan, sluzbenik Zavoda za socijalno osiguranje
44.. Smiljanic Milan, invalid
45.. Smiljanic Stanko, sluzbenik SIZ-a za penzijsko i invalidsko
osiguranje, star 54 godine, iz Gospica
46.. Stojanovic Bogdan, radnik u hotelu "Industrogradnja" iz Karlobaga
47.. Stojanovic Nikola, penzioner
48.. Tomicic Bosko, sluzbenik u "Visocici"
49.. Tresnjic Nebojsa, star 55 godina
50.. Copic Pajo, penzioner, star 70 godina
51.. Uzelac Milan, privatni mehanicar
52.. Hinic Gojko, radnik MUP-a
53.. Cubelic Milan, grad. tehnicar
54.. Stulic Branko, zamenik javnog tuzioca, str 54 godine
55.. Suput Bogdan, inzenjer sumarstva, star 56 godina, iz Gospica
II zene

56.. Barac Danica
57.. Begic Ankica
58.. Vranes Borka, penzioner
59.. Vranes Dusanka, medicinska sestra
60.. Diklic Radmila, sluzbenica Turist-biroa
61.. Dukic Marica, profesor u penziji
62.. Zakula Smilja
63.. Jankovic Milica
64.. Kalanj Mirjana, sluzbenica, stara 46 godina, iz Gospica
65.. Masic Soka, penzioner
66.. Miscevic Marija, sluzbenica suda
67.. Orlovic Mileva, supruga Milosa, iz Karlobaga
68.. Pantelic Andelka, trgovac
69.. Pantelic Mirjana, student, kcer Milana i Andelke
70.. Pavlica Nada
71.. Pavlica Soka, supruga Janka, cistacica u karlobaskom MUP-u
72.. Panjevic Ljubica, stara 75 godina
73.. Potkonjak Boja, penzioner
74.. Potkonjak Milica
75.. Radmanic, supruga Gojka
76.. Stanic Radmila, profesor hemije
77.. Trifunovic Ljubica, penzioner




INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mercep Tomislav i pripadnici specijalne jedinice MUP-a Republike
Hrvatske,

2. Oreskovic Tihomir, bivsi emigrant,

3. Oreskovic Ivan, zvani "Grobar", brat Tihomira, jedan od organizatora
"odbrane Gospica",

4. Petri Miroslav, rodom iz Perusica, predsednik HDZ, ranije radio u banci u
Gospicu,

5. Norc Mirko, jedan od vojnih komandanata hrvatskih snaga, rodom iz Splita,

6. Rozic Ivica, zvani "Roki",

7. Markovic Martin, zvani "Irfan",

8. Mazuran Ivan.



DOKAZ: Dokumentacija Komiteta pod brojem 4/0-49/94.





NAPOMENA: Dopuna prijave I-013.





I-190





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Derventa, naselje Cardak, 25 - 26. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Muslimansko-hrvatske oruzane snage zajednicki su napale naselje
Cardak na periferiji Dervente koje je bilo naseljeno sa 90% Srba i tom
prilikom ubile su 19 civila srpske nacionalnosti:

1. Tatomir Perica, roden 1951. godine iz Dervente, sa stanom u Ul. 27. jula,

2. Popovic Milojko, iz Ul. 27. jula, roden 1962. godine,

3. Nikolic Petar, iz Jasikovacke ulice, star 40 - 50 godina,

4. Lazarevic Veseljko iz naselja Gakovac i njegova supruga,

5. Lazarevic Marija i njihov sin,

6. Lazarevic Dusko - svo troje iz porodice Latarevic su poklani.

Svi lesevi su po oslobodenju Dervente eshumirani i sahranjeni.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Duspada Ivan, nacelnik Sluzbe javne bezbednosti u Derventi,

2. Stanic Iko, predsednik HDZ za Derventu.

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 438/94-4 i 438/94-15, kao i spis broj 584/94.



I-191





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Bjelovar, sredinom 1991. godine.





KRATAK OPIS: Srbi iz Bjelovara i okoline bili su podvrgnuti strahovitom
pritisku i pretnjama da bi se iselili, a u tom cilju bile su im minirane i
kuce.

Pored ostalih, bili su ubijeni:

1. Samaric Milenko, star izmedu 35-40 godina, koji je bio ozenjen i imao
dvoje dece,

2. Dimitrije, star oko 60 godina, seljak iz Cadevaca,

3. NN seljak iz Backovice, star oko 27-28 godine, neozenjen.

Sva trojica su ubijena u sumi blizu sela Brzaja, pa su potom njihovi lesevi
baceni u napustene bunare.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Molnar koji je bio zaposlen kao vozac "Cazma-transa" iz Velike Pisavice
kod Bjelovara i drugi pripadnici HDZ u Bjelovaru.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 655/94.







I-192





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Ratkovica, opstina Slavonska Pozega, 23. mart 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Pok. Vecerinovic Milka, koja je rodena 19. marta 1906. godine u
Masicu SO Nova Gradiska od oca Josipa Pavlovica, zivela je sama posto su
clanovi njene porodice pobegli kao Srbi zbog progona od strane ekstremnih
Hrvata iz ovog sela.

Zivela je u svojoj kuci u selu Ratkovica i 23. marta oko 3 casa je ubijena,
posle cega je njena kuca zapaljena tako sto je podmetnut eksploziv.

Prilikom uvidaja, les pok. Vecerinovic Milke pronaden je bez glave, koja je
bila prethodno odsecena i odneta. Les je prebacen u bolnicu u Slavonskoj
Pozegi gde je vrsena obdukcija o cijem ishodu rodbina nije obavestena, a
nakon toga je sahranjena 25. marta na groblju u Ratkovici bez glave.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Biljeskovic Franjo,

2.-3. sinovi Crnkovic Mirka, od kojih se jedan zove Damir,

4. Lukic Ivo,

5. Bilobrk Juraj, svi iz sela Ratkovica, opstina Slavonska Pozega.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda u
Beogradu u predmetu Kri. 1554/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod
brojem 554/94 zajedno sa drugom dokumentacijom.





I-193





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Donja Dubica, opstina Odzak, 20. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Selo Donja Dubica bilo je pretezno naseljeno srpskim
stanovnistvom i na dan 20. aprila 1992. godine iz zasede je bio ubijen
Srbin:

1. Duric Rajka, ciji je les posle tri dana sahranjen u selu, a ranjeni su:

2. Goranovic Steva,

3. Bozic Rajko,

4. Bozic Bora.

Ovo je bio signal za srpsko stanovnistvo koje je napustilo posle ovoga Donju
Dubicu i izbeglo u selo Novi Grad.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Andrijevic Ante, veterinarski tehnicar iz Vrbovca.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 554/94.





I-194





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sisak, Ul. Zagrebacka, sredinom 1991. godine.





KRATAK OPIS: U avgustu 1991. godine saslusana svedokinja je saznala da je
njen brat sa cetiri clana svoje porodice ubijen u Sisku od strane Hrvata i
da su zakopani u njihovoj basti zbog toga sto sinovi njenog brata nisu hteli
da idu u hrvatsku gardu.

Tom prilikom su ubijeni:



1. Vila Mirko, roden 1929. godine i njegova supruga,

2. Vila Evica, i njihovi sinovi,

3. Vila Mladen,

4. Vila Dusan i

5. Vila Zeljko.

Posle izvrsenog ubistva, stan porodice Vila je opljackan i sve je odneto, a
u stan su se uselili neki Hrvati.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

N.N. Hrvati.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom 28. jula 1994.
godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-12.





I-195





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Podgrade, opstina Prijedor, 29/30. avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: Pripadnici muslimanske vojske upali su u selo, pa su tom
prilikom ubili: Indic Bozu i Baltic Ostoju.

Indic Bozu, koji je roden 1924. godine, muslimanski vojnici su vezali za
sudoperu u njegovoj kuci, pa su nakon toga zapalili kucu u kojoj je on
izgoreo.

Baltic Ostoju, koji je pokusao da pobegne u svom putnickom vozilu "Zastava
750", ubili su u vozilu, koje su potom zapalili, pa je i on izgoreo.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Beslagic Hamdija, musliman iz Kozarca, kod Prijedora.

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojvima 339/94-11 i 339/94-13.





I-196





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sijekovac kod Broda (Bosanski Brod), 26. mart 1992. godine.





KRATAK OPIS: U selu Sijekovcu, u kome je vecinu stanovnistva cinilo
muslimansko i hrvatsko stanovnistvo, bilo je 50-60 srpskih kuca. 26. marta u
popodnevnim casovima u sor u kome su se nalazile srpske kuce upala je
jedinica hrvatske vojske koju je predvodio Prkaca Marko.

Vecina vojnika je bila maskirana carapama preko lica, pa svedoci
pretpostavljaju da se radi o njihovim komsijama Hrvatima i muslimanima iz
Sijekovca. Preko megafona je pozvao Srbe da predaju oruzje i ostavio im za
to rok od 10 minuta.

Naselje sa srpskim kucama bilo je opkoljeno jos pre isteka postavljenog roka
i vojnici su poceli da ulaze uz opstu pucnjavu u srpske kuce i da isteruju
stanovnike koje su zatekli. Muskarce su odvajali od zena i dece, pa su iz
grupe muskaraca koje su izdvojili odmah na licu mesta ubili iz vatrenog
oruzja sledeca lica:

1. Zecevic Jova, koji je zaklan u svojoj kuci i tri njegova sina:

2. Zecevic Milan,

3. Zecevic Vasa,

4. Zecevic Petar,

5. Milosevic Luka i njegovi sinovi

6. Milosevic Zeljko i mladi

7. Milosevic Dragan, koga su oteli iz ruku njegove majke,

8. Trifunovic Sveta i

9. Radovanovic Marko.

Jedan od vojnika, koji se tu nalazio, je Milosevic Sasi, koji je tada imao 9
godina, podneo noz pod vrat i rekao: hoces da i tebe zakoljemo, potom ga
odgurnuo i rekao: ti si mali, necu tebe zaklati. Tako je Sasa ostao u
zivotu, a pre toga su ubili njegovog oca i dva starija brata.

Posle su tela Zecevic Milana, Petra i Vase bacena na smetliste kod
rafinerije u Brodu, a telo njihovog oca nije pronadeno.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prkaca Marko, Hrvat iz Slavonskog Broda,

2. Kovacevic Zemir, musliman iz Sijekovca,

3. Causevic Nijaz, zvani "Nedo", iz Sijekovca, koji je bio u uniformi
"zelenih beretki".

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-1, 2, 3 i 4.





I-197





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Bradina, 26. maj 1992. godine.





KRATAK OPIS: Posle napada na srpsko selo Bradinu, muslimani i Hrvati su oko
stotinak zena, dece i staraca, Srba, zatvorili u osnovnu skolu u Bradini.
Medu njima je bila i svedokinja. Noc je provela u toj skoli, a sutradan oko
11 casova su je pustili da obide starog i bolesnog svekra Kuljanin Ratomira,
rodenog 1914. godine, koji se nalazio u njihovoj kuci u blizini skole.

Zatekla je svekra u kuci na kojoj su se videli tragovi pozara koji je on
uspeo da ugasi.

Kada se vracala, videla je muslimanskog vojnika Macica s nekim, njoj
nepoznatim, oruzjem kako cilja prema njihovoj kuci u kojoj je ostao njen
svekar. Cula je rafalnu paljbu i videla kako posle te paljbe gori krov na
kuci. Svekra nije videla da je izasao.

Bila je odvedena u logor u Celebicima, a kada je posle 19 dana pustena,
otisla je u Bradinu i umesto kuce zatekla zgariste, a na mestu gde je bila
kuhinja nasla je izgorelo telo svog svekra.

Muslimani su joj dozvolili da svekra sahrani u mesnom groblju.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Macic, zvani "Maca", iz okoline Konjica, muslimanski vojnik.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 412/94-22.





I-198





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Trebesko brdo kod Gorazda, jul 1992 - januar 1993. godine.





KRATAK OPIS: Muslimanski vojnici pod komandom Sejdica na Trebeskom brdu kod
Gorazda, u kuci Omera Kulenovica, izlozili su teskom mucenju Srbe iz sela
Bucja i tom prilikom Carapic Jovana iz Bucja, rodenog 20. 01. 1943. godine u
Bucju od oca Boska, toliko tukli da je od zadobijenih povreda umro.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sejdic Ahmed, iz Visegrada, komandant muslimanske vojne jedinice.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 440/94-15.





I-199





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Gorazde, maj 1992 - sredina 1994. godine.





KRATAK OPIS: Muslimanska policija i vojska je od pocetka ratnih sukoba u
aprilu 1992. godine u Gorazdu ubijala Srbe - civile u njihovim kucama, na
ulici, u zatvoru ili u logorima. U stvorenoj klimi unistavanja Srba, ubistva
su mogli da cine i civili, cak i deca, a da ih u tome niko ne sprecava.

Tako su u Gorazdu ubijeni:



1. Apostolov Todor, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,

2. Vajagic Milan, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,

3. Vajagic Steva, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,

4-12. Vukasinovic, 12 clanova porodice, iz sela Bukvica, medu kojima je bilo
i zena i dece,

13. Vlaski Ilija, iz Bacaka, zatecen kod svoje kuce, zaklan,telo baceno u
obliznji potok,

14-17. Vukadin - Sava, Nikola, Buda i Milka (supruga, ziva zapaljena u kuci
Neskovic Vukosave), iz sela Osjecani, zaseok Smreke. Sredinom 1992.godine,
ubijeni u svojim selima,

18. Vukadin Milja,odvedena iz sela Osjecani,

19. Vukmanovic Rastko, iz Gorazda, ubijen kada je Jusic Jasko aprila 1994.
godine razjaren sto je stan u koji je dosao da se useli, zatekao zapaljen, a
receno mu je da je to uradila vlasnica stana (mada su to uradili muslimani),
otisao do kuce Nedimovica u Ul. Mose Pijade br. 62 i pucao po Srbima koji su
polegali po zemlji ili bezali,

20. Vukovic Koviljka, stara 65 godina, iz ulice 1. maja, nadena u toku 1993.
godine mrtva u Drini,

21. Vukovic Kojo, iz Gorazda, koji je u septembru 1992. godine doveden u
zatvor u Gorazdu i kome se posle 15 dana gubi trag, a strazari su kazali
drugim zatvorenicima da je streljan,

22. Vukovic Krsta, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,

23. Vukovic Stojan iz Bigovica,

24-25. Gavrilovic Lazar, star 92 godine i njegov sin Jovan, iz Crvljice,
ubijeni u svom selu,

26-31. Lazar Gladanac, starac i jos petoro Srba iz sela Borak Brdo i
Grabovica.Ubijeni su u svojim selima. Starac Gladanac Lazar isecen je nozem
na komade pred svojom kucom u Borak Brdu,

32. Danilovic Zora, stara 50 godina, bacena sa terase petog sprata zgrade u
Ul. Mira Sekarica u prvoj polovini 1994. godine,

33-37. Delic Dragan, Novica, Niko, Jovo i Radivoje bili su zatoceni u logoru
u Mravinjcu, ubijeni sredinom 1992. godine,

38. Drekalo Milos iz Brda, ubijen iz vatrenog oruzja na pragu svoje kuce,

39. Dokovic Branislav, star 40 godina, ubijen u garazi pored Drine u prvoj
polovini 1994. godine od strane muslimanskih vojnika, pripadnika jedinice
Ahmeta Sejdica. Les naden u Drini,

40. Dokic Milosav, iz sela Ilovaca, naselje Nekopi, ubijen aprila 1992.
godine,

41. Dokovic Ivo, star 65 godina, iz Ul. Marsala Tita, ubijen u prvoj
polovini 1994. godine od strane muslimanskih vojnika, pripadnika jedinice
Ahmeta Sejdica, naden mrtav u Drini,

42-43. Zmukic, Nikola i Ugljesa, iz Crkvine, bili zatoceni u logoru u
Mravinjcu

44. Zdjelar Milan iz Ul. MarsalaTita br. 36 i njegova supruga

45. Zdjelar Boja iz Ul. Marsala Tita br. 36, maja meseca 1992. iz Drine
izvucen njen les na kome je bilo devet prostrelnih rana i ubod nozem na
vratu. Kada je Boja Zdjelar sahranjivana, prisutni muslimanski policajac je
rekao da je i Bojin muz Milan "otplovio" niz Drinu,

46. Ignjatovic Desanka, tesko ranjena nocu izmedu 17. i 18. aprila 1994.
godine, kada su u kucu porodice Carapic, u kojoj je bilo vise Srba, nasilno
usla dva naoruzana muslimanska vojnika i pucala u nju. Desanka je od
zadobijenih povreda kasnije umrla,

47. Ivanovic Srecko, star 65 godina, ubijen je u svom stanu u Ul. 1. maja u
Gorazdu 01.12.1992. godine, a les pronaden u toku 1993. godine,

48-49. Ivetic Trifun i njegova zena Bogdanka, iz Ul. 1. maja, ubijeni u
prvoj polovini 1994. godine, nadeni mrtvi u stanu,

50-51. Jagodic i njegova supruga iz Mravinjaca,

52. Jaksic Milja, iz Ul. Sandzackih brigada, supruga Jaksic Stojana, nadena
u toku 1993. godine mrtva u Drini,

53. Jaksic Rade, iz zgrade u Ul. Sndzackih brigada br. 12, odveden jula
1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,

54. Jaksic Stjepan, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,

55. Jankovic Stojan, iz Gorazda, ubijen sredinom 1992. godine u Gorazdu od
strane nepoznatog muslimanskog snajperiste dok je prelazio preko jedne
cistine da bi se snabdeo vodom,

56-57. Jevdevic Miso, star oko 70 godina, njegova supruga i sin Milenko,
star 35 godina, svi iz Ul. Ksenije Tanaskovic,

58-59. Jevtovic Toma i njegova supruga Bogdanka, ubijeni u prvoj polovini
1994. godine ispred zgrade u Ul. 1. maja u kojoj su stanovali,

60-61. Jovovic Nedeljko i Jovovic Ljuboje, ubijeni nekim cvrstim predmetima
udarcima po glavi ispred svojih kuca,

62. Komlen Koviljka, zadavljena i bacena u Drinu,

63. Komlenovic Dragan, star oko 40 godina,

64. Komlenovic Slavo, star oko 45 godina,

65. Kovac Zdravko, muslimanski vojnici Hodzic Zijo, Subasic Safet, Hodzic
Sefko, Dedovic Mirko i "Mile" su 26. maja 1992. godine izvrsili pretres
Zdravkovog stana u Ul. Sandzackih brigada br. 18, a Zdravka odveli u
nepoznatom pravcu. Kasnije se pricalo da je zadavljen zicom i bacen u Drinu,

66. Kusic Rajko, polovinom 1992. godine, odveden iz svog stana u
Vitkovicima, streljan, telo baceno u Drinu,

67-68. Labus Mirko i Labus Jovanka, odvedeni iz stana, i streljani i baceni
u Drinu 5. maja 1992. godine,

69. Lakovic Branko, sredinom aprila 1994.godine je izveden iz stana, poteran
preko mosta na Drini, a zatim je pucano u njega,

70. Lazovic Milan, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden iz kuce dana
13. jula 1992. godine od strane muslimanske milicije, o kome njegova supruga
kasnije nikad nista nije saznala, pa pretpostavlja da je ubijen, kao i mnogi
drugi u naselju Mahala kod dzamije,

71. Lasica Bosko, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor u
Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,

72. Lasica Dorde, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor u
Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,

73. Leovac Dusan, star 63 godine, iz Ul. Ksenije Tanaskovic,

74. Lujic Branko, star oko 53 godine, iz Ul. Omladinske,

75-76. Marinkovic Rade i njegova supruga Anda, iz Ul. Rasadnik,

77. Markovic Desa, iz Gorazda, stara 60 godina, ubijena je nocu izmedu 17. i
18. aprila 1994. godine kada su u kucu porodice Carapic, u kojoj je bilo
vise Srba, nasilno usla dva naoruzana muslimanska vojnika i pucala u nju,

78. Markovic Zivko, iz Mirosica, ubijen u svom selu jer nije hteo da bezi,

79. Mihajlovic Milan, star izmedu 25-35 godina, 4. maja 1992. godine odveden
iz kolonije "1. maj", pretpostavlja se da je ubijen i bacen u Drinu,

80. Milovic Danilo, jula 1992.godine odveden i ubijen u naselju Mahala,

81. Mitranovic Slobodanka, stara 83 godine, iz Ul. Marsala Tita, ubijena u
prvoj polovini 1994. godine, les naden u Drini,

82-112. Muskarci, njih 30, iz sela Kamen kod Gorazda, kao i dva muskarca i
jedna zena u Vitkovicima (iz porodice Kusic i Labus),

113. Mutlak Milos, ubijen sredinom 1992. godine, telo baceno u Drinu,

114. Neric Kova, neutvrdenog dana 1993. godine u Gorazdu, u naselju kolonije
"1. maj", u svom stanu zadavljena je od strane muslimanskih policajaca.
Njeno telo nadeno je u Drini i sahranjeno,

115-116. Neskovic Vukosava i Neskovic Milanko iz Osjecana,

117. Nikolic Brana, starica, ubijena 17. jula 1992. godine na stepenicama
zgrade u Ul. Sandzackih brigada br. 18 vatrenim oruzjem od strane
muslimanskih vojnika medu kojima je bio i sin ucitelja Selimovic Sefka,

118-119. Nikolic Dusan i Nikolic Brana, braca, pocetkom maja 1992. godine,
odvedeni iz Dusanovog stana u Vitkovice i tamo ubijeni klanjem,

120. Pajovic Ranka, iz Gorazda, ubijena je tako sto su joj muslimanska deca
kamenjem stukla glavu kao zmiji,

121. Pantovic Pera, ubijen iz vatrenog oruzja na kucnom pragu, polovinom
maja 1992.god,

122. Pejovic Milutin, iz Crkvine, bio zatocen u logoru u Mravinjcu, ubijen
sredinom 1992. godine,

123. Perovic Zora, bacena sa cetvrtog sprata,

124. Pesic, zena, iz Pijevaca,

125. Radovic Tihomir, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor
u Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,

126. Slobodanka, prezime nepoznato, ubijena u aprilu 1994. godine od
muslimanskih vojnika, pripadnika jedinice Ahmeta Sejdica,

127. Sorak Zoran, iz zgrade u Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula
1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,

128. Spaic Mila, iz naselja Obarak, ubijena u svojoj kuci iz vatrenog
oruzja,

129-130. Stojanovic Marjan i njegova majka Koviljka, ubijeni su vatrenim
oruzjem u svom stanu 17. jula 1992. godine u Ul. Sandzackih brigada br. 18,
od strane muslimanskih vojnika, medu kojima je bio i sin ucitelja Selimovic
Sefka,

131-132. Stojanovic Petko i njegov sin, iz Vitkovica,

133. Stojanovic Ugljesa, sa stanom u Ul. 1. maj br. 15, odveden 13. juna
1992. godine iz kolonije "1. maj"; pretpostavlja se da je ubijen i bacen u
Drinu. Drina je izbacila les koji lici na njega,

134. Tanivic, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor u
Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,

135. Terzic Andelka iz Grabovice, ubijena sredinom aprila 1992. godine,
prilikom upada muslimana u selo,

136. Todorovic Branislav iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u
zatvor u Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali
drugim zatvorenicima da je streljan,

137. Todorovic Budimir iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor
u Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,

138. Heleta Milko i Heleta Miladin, ubijeni 4. maja 1992. godine ispred
svojih kuca,

139. Uljar Buda, iz sela Brda, zaklan ispred svoje kuce,

140. Carapic Anda iz Bucja, rodena 1939. godine od oca Milovana, umrla od
iscrpljenosti i gladi u policijskom zatvoru u Gorazdu,

141. Carapic Darinka, stara 83 godine, zapaljena u kuci u Ul. Sandzackih
brigada,

142. Carapic Drago, iz Bucja, star oko 68 godina od oca Mice, umro od
iscrpljenosti i gladi u policijskom zatvoru u Gorazdu,

143. Carapic Dusan, iz Bucja, roden 1932. godine od oca Ostoje, umro od
iscrpljenosti i gladi u policijskom zatvoru u Gorazdu,

144. Carapic Jovan,

145. Carapic Radoje iz Bucja, od oca Milana, star 21 godinu, ubijen u prvoj
polovini 1994. godine klanjem od muslimanskih vojnika pripadnika jedinice
Ahmeta Sejdica; les naden u Drini,

INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde, inspirator zlodela prema
Srbima, predsednik SDA u Gorazdu,

2. Culiman Kemal, sudija koji je ucestvovao u odlucivanju o tome koji Srbi
ce biti pogubljeni,

3. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a Gorazde organizator "rezervne policije",

4. "Hoso", inspektor SUP-a Gorazde,

5. Kamenica, inspektor SUP-a Gorazde,

6. Dzeba Semir, inspektor SUP-a Gorazde,

7. Dakovic Mensur, inspektor iz Gorazda,

8. Celjo Irfan, inspektor SUP-a Gorazde,

9. Sejdic Ahmet, komandant jedne od muslimanskih jedinica,

10. Hodzic Zijo, , muslimanski vojnik,

11. Subasic Safet, , muslimanski vojnik,

12. Hodzic Sefko, , muslimanski vojnik,

13. Dedovic Mirzo, , muslimanski vojnik,

14. "Mile",, muslimanski vojnik,

15. Sin ucitelja Selimovic Sefka, iz Gorazda, muslimanski vojnik,

16. Rascic Riad, zamenik predsednika SDA, inspirator zlodela prema Srbima,

17. Celik Kemo, jedan od celnika SDA, inspirator zlodela prema Srbima,

18. Sabanovic Murat, iz Visegrada, kao potstrekac, jer je megafonom pozivao
muslimane da ubijaju Srbe,

19. Jusic Jasko, iz Hubijada kod Gorazda, pratilac muslimanskog komandanta
desne obale Drine.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, i drugi dokazi koji se nalaze u
dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-11, 12, 16, 18, 25, 42, 8, 13,
10, 14, 15, 4, 3, 9, i 6, 281/95-1,2,3,4,5,6 i 7; 594/94-1-12; 270/94;
183/94; 36/95; 295/95-1-2; 205/95-3,2; 462/94.





NAPOMENA: Dopuna prijava I-203 i 204.





PRILOG: Aneks: ratni zlocini prema Srbima na producju opstine Gorazde.

I-200





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Zuberin, opstina Nevesinje, 11. novembar 1994. godine.





KRATAK OPIS: U selo Zuberin u kome nije bilo pripadnika srpske vojske i u
kome su se nalazili samo stariji ljudi, zene i deca upala je grupa od oko 25
pripadnika muslimanske vojske, koji su tom prilikom ubili:

1. Cabrilo Maru, rodenu Gordic, koja je rodena 1911. godine od oca Trifka i
majke Joke,

2. Cabrilo Darinku, rodenu Grahovac, rodenu 1929. godine od oca Riste

3. Cabrilo Milosava, rodenog 1940. godine



Cabrilo Mara se nalazila u svojoj kuci pored svog bolesnog muza Lazara koji
je lezao u krevetu kada je bila ubijena iz vatrenog oruzja.

Cabrilo Darinka se nalazila sama u kuci u momentu kada je bila ubijena, a
potom je njena kuca zapaljena.

Cabrilo Milosav je poceo da bezi i tada su ga ubili.

Tom prilikom su ranili Cabrilo Slavojku rodenu 1919. godine i Cabrilo Vida,
rodenog 1934. godine.

Iz kuca su pljackali novac, zlato i druge vredne predmete.

Vise kuca je opljackano i unisteno, a zapaljena je i mesna skola i kuce
Cabrilo Toda, Cabrilo Draga i Cabrilo Dusana, kao i stale vlasnistvo Cabrilo
Draga i Cabrilo Darinke, u kojima su izgorele tri krave.

Zapaljena su i dva putnicka automobila.

U kuci Cabrilo Miladina, muslimanski vojnici su bili zatvorili 22 stanovnika
sela Zuberine koje su drzali zatvorene tri-cetiri sata, da bi oko 14 casova,
kada su se iznad sela pojavili srpski vojnici, pobegli iz sela.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Catic Ismet, roden 1967. godine u selu Zulja, opstina Nevesinje, od oca
Smaje,

2. Kaminic Semir, roden 1969. godine u selu Zulja, opstina Nevesinje, od oca
Halila,

3. Maric Ramo, roden 1970. ili 1971. godine u selu Zulja, opstina Nevesinje,
od oca Bajra,

4. Semic Sefkija, roden 1965. godine u selu Kamena, opstina Nevesinje, od
oca Halila,

5. Medar Avda zvani "Zuti", roden 1934. godine u selu Dabrica, opstina
Sokolac,

6. "Ciba" iz Stolca, koji se najverovatnije preziva Smajlovic, star oko 25
godina i drugi pripadnici Armije BiH.

DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 705/94.





I-201





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sijekovac, kod Broda (Bosanski Brod), 8. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Nocu, oko 1 cas, u kucu u kojoj se nalazila svedokinja, upali
su hrvatski vojnici, koji su muza svedokinje, koji je bio invalid:

1. Sedlic Novaka, rodenog 27. 07. 1931. godine u Sijekovcu, od oca Dusana i
majke Jovanke i brata

2. Brkovic Milorada

odveli u kupatilo gde su ih prvo tukli, a potom polili benzinom i zapalili.

Brkovic, koji je bio fizicki jak, istrcao je i uspeo da pobegne. Za njim su
pucali i na sedam mesta su ga ranili, ali je on uspeo da pobegne.

Za to vreme cula se vriska supruga svedokinje, Sedlic Novaka, pa je
svedokinja posla prema kupatilu. Medutim, hrvatski vojnici su je zaustavili
i rekli joj: "Mars nazad jer ces goreti kao sto su Milorad i Novak". Iz
ovoga svedokinja izvlaci zakljucak da su izvrsioci poznavali njenog supruga
i brata i da su to najverovatnije Hrvati i muslimani iz njihovog sela.

Kasnije je svedokinja zatekla samo delove tela svog pokojnog supruga Novaka,
dok je veci deo tela izgoreo. Les se nalazio na pragu izmedu kupatila i
predsoblja.

Kasnije je posmrtne ostatke supruga sahranila u basti, a posle oslobodenja
Broda izvrsena je eshumacija lesa u prisustvu istraznog sudije i les je
sahranjen na groblju.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prkaca Marko, Hrvat iz Slavonskog Broda,

2. Kovacevic Zemir, musliman iz Sijekovca,

3. Causevic Nijaz, zvani "Nedo", iz Sijekovca, koji je bio u uniformi
"zelenih beretki".

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Sedlic Ljubice i druga dokumentacija
koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94.





I-202





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Raspotocje, opstina Zenica, 4. i 5. jun 1992. godine





KRATAK OPIS: Izuzetno brojne i snazne oruzane muslimanske formacije u
uniformama sa oznakama ljiljana i polumeseca, iznenada su 4. i 5. juna 1992.
godine napale srpski deo sela Raspotocja kod Zenice i tom prilikom ubile
nenaoruzane civile:

1. Babic Radovan, star oko 30 godina, Srbin,

2. Zorota Stana, stara oko 31 godinu, Srpkinja i

3. Misura Ana, stara oko 40 godina, Hrvatica, svi iz Raspotocja, koji nisu
hteli da pobegnu ispred napadaca, jer su poverovali obecanju da im se nista
nece dogoditi.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

Muslimanske oruzane formacije u cijem su sastavu bili i braca:

1. Huseinspahic Dzemal,

2. Husenspahic Kemal i

3. Husenspahic Mehmed, svi iz sela Gnjusi kod Zenice.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 04. jula 1994. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-6.





I-203





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Grubisino Polje, 1991. godine





KRATAK OPIS: Milosevic Spasa iz Grubisinog Polja koji je imao 38 godina,
jedne noci je pozvan od strane policije na saslusanje i vise se nikada nije
vratio kuci, a njegov les je pronaden posle mesec dana u fazi raspadanja
nedaleko od njegove kuce u Grubisinom Polju.

U avgustu 1991. godine, Bukovec je pucao iz automatske puske i tesko ranio
Srbina Bastasic Milenka iz Velikog Grdevca, koji je zbog tih povreda ostao
tezak invalid.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Tot Sandor, nacelnik SUP-a u Grubisinom Polju,

2. Bukovec Krunoslav



DOKAZ: Zapisnik koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 427/4-94.





NAPOMENA: Dopuna izjave II-029.







I-204





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sarajevo, Centralni zatvor, pocetkom jula 1992. godine





KRATAK OPIS: Kada su svedoka doveli u Centralni zatvor, prvo su ga pretukli,
a onda se pojavio upravnik zatvora Bajramovic koji je po saznanju svedoka
pre rata bio kriminalac i u zatvoru u Zenici je bio zajedno sa Alijom
Izetbegovicem.

Bajramovic mu je rekao: ubicemo te, imas sanse da ostanes ziv jedino ako nam
sve kazes, a mi imamo sve podatke o tebi i o tvojim aktivnostima. Potom je
naredio da svedoka odvedu u celiju broj 78.

U toj celiji je zatekao penzionisanog zastavnika bivse JNA Stamenkovica,
koji je bio sav modar i u krvi. Video mu je na celu usirenu krv, pa kada je
tu krv uklonio video je da mu je nozem urezano na celu "SDS". Pitao ga je za
sta je optuzen pa mu je on rekao da ga optuzuju da je kao pripadnik JNA
posedovao snajper koji mu nisu nasli. Sledece noci njega su odveli i kako je
svedok saznao ubili su ga.







INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Bajramovic Ismet, zvani "Celo", upravnik Centralnog zatvora u Sarajevu.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 675/2-94.





I-205





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Podorasac, kod Konjica, jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Dana 12. jula 1992. godine iz sela Brdana kod Konjica Ibrahim
Koric i Jasko Sutalic (po naredenju Nedzada Spaga) odveli su Dragana Zivaka,
rodenog 1963. godine, od oca Mirka.

Posle 18 dana Jasna Dzumhur, predsednica Pogrebnog drustva u Konjicu,
obavestila je Mirka Zivaka da je njegov sin mrtav i da je sahranjen na
srpskom groblju na Musali u Konjicu.

Mirko je video grob na kome je stajala samo oznaka "C" (cetnik).



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Koric Ibrahim,

2. Sutalic Jasko i

3. Spago Nedzad.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-1.





I-206





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Brcko i put Brcko-Brezovo Polje, novembar 1992. godine i
januar 1993. godine.





KRATAK OPIS: Pripadnici hrvatsko-muslimanskih oruzanih formacija sa leve
obale reke Save na teritoriji Republike Hravatske, pucnjima iz pesadijskog
oruzja prema desnoj obali reke, ubili su civile:



1. Arnautovic Safeta, sin Saliha, roden 01.01.1937. godine u Brckom, koji se
08. novembra 1992. godine, oko 12 casova, sa suprugom Ramizom kretao Ulicom
Brace Suljica u Brckom, prema centru grada i

2. Petrovic Petra, sin Nedeljka, roden 27.11.1925. godine u Trnjacima, koji
se 13. januara 1993. godine, oko 9-9,30 casova, kretao putem Brcko-Brezovo
Polje, oko 300 metara prema Brezovom Polju.







INDICIJE O IZVRSIOCU:

Nepoznati izvrsioci hrvatsko-muslimanskih oruzanih formacija.

DOKAZ: Izjave svedoka, sve u spisima pod brojem 144/95-5.





I-207





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), 24. jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinja je stanovala u Bosanskom Brodu u naselju Skela,
zgrada C, stan 14, sa suprugom i sinom, kada je 24. juna oko 01 cas u tu
zgradu dosla grupa od pet hrvatskih vojnika u uniformama HVO.

Kada su poceli da lupaju na vrata, u strahu, svedokinja je sa svojim sinom,
starim 11 godina, izasla na balkon i skocila sa balkona na trecem spratu
zajedno sa detetom, dok je u stanu ostao njen suprug Stojakovic Slobodan, od
oca Ranka, star 47 godina.

Tom prilikom svedokinja je bila teze povredena, ali je cula iz stana krike
svog supruga koga su tukli, a kada se vratila u stan zatekla je na vise
mesta u stanu tragove krvi.

Sutradan su dosli hrvatski vojnici sa zahtevom da pode sa njima radi
identifikacije, pa je na groblju prepoznala les svog supruga ciji je vrat
bio presecen, a u predelu grudi imao je veliki broj ubodnih rana od noza.
Bio je sav u krvi. Od hrvatskih vojnika je obavestena da je njen muz ubijen
na udaljenosti od 50 m od zgrade u kojoj su stanovali i da je to ucinila
neka neobuzdana grupa njihovih vojnika.

Posto je identifikovala les svog muza, naredili su joj da plati sahranu, sto
je ona morala da ucini.

Nakon ubistva supruga, svedokinju i njenog sina hrvatske vlasti su proterale
iz Broda, u koji se ona vratila tek posle oslobodenja.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljajic Blazenko, vojnik HVO, koji se sada nalazi u Nemackoj i drugi
pripadnici HVO.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Stojakovic Dusanke koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-19.





I-208





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), oko 20. juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Pripadnici HVO likvidirali su u Ul. Svetog Save br. 96 u
Bosanskom Brodu:

1. Macinka Branka, njegovu suprugu

2. Macinka Milevu i

3. sina, cije ime nije utvrdeno.

Svi troje su usmrceni klanjem.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljajic Blazenko, star oko 25 godina, roden u Brodu, ciji je deda u
Drugom svetskom ratu kao pripadnik ustasa vrsio zlocine nad srpskim
stanovnistvom.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 584/94-19.





I-209





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Jadranska magistrala izmedu Posedarja i Maslenickog mosta kod
Zadra, 3. jun 1991. godine oko 14,45 casova.





KRATAK OPIS: Tojagic Cvetko, roden 14. marta 1958. godine u Derin Gaju,
opstina Gracac, od oca Milanka, kretao se sa svojom suprugom Tojagic
Radojkom i sestogodisnjom cerkom u sluzbenom vozilu policijske uprave iz
Zadra marke "Zastava 101" iz Zadra za Benkovac, gde je trebalo da ode kod
porodice svoje supruge.

Na jadranskoj magistrali, izmedu Posedarja i Maslenickog mosta, Tojagic je
primetio da je put zaprecen teretnim kamionom i cisternom i poceo da
zaustavlja vozilo da bi, na 50-60 metara ispred ovih zaprecenih vozila, 5-6
maskiranih osoba, medu kojima je bio Ikic, pocelo da puca u Tojagica iz
pusaka i pistolja. Kada je Tojagic cuo pucnjavu, uplasio se i udario u
teretni kamion koji je bio postavljen na putu. Tom prilikom ispao je iz
vozila, dok su njegova supruga i kci ostale nepovredene u vozilu. U tom
momentu, Tojagicu prilaze maskirani muskarci i Ikic, koji nije bio maskiran,
pa Ikic vadi pistolj i puca u Tojagica nekoliko puta.

Njegova supruga je tada pala u nesvest, a njihova kci je sela pored oca i
plakala. Jedan od maskiranih lica je prisao cerci i udario je po licu i
zapretio da ne sme nikome nista da govori o ovom slucaju.

Tek nakon sat i 30 minuta dosla su iz Zadra kola hitne pomoci, pa su odvezli
Tojagica, koji je jos bio u zivotu, u Medicinski centar u Zadru, gde je
nakon nekoliko casova preminuo.

Tojagic je radio kao milicionar u SUP-u u Zadru, i od inspektora Jokica
dobio je obecanje da ce mu dati sluzbeno vozilo da bi iz Zadra odveo suprugu
i cerku, koja je tog dana izlazila sa lecenja iz bolnice u Zadru. Tojagic je
primetio da ga po Zadru prate njemu nepoznata lica i hteo je da napusti
Zadar.

Po dogovoru u 7 casova dosao je u SUP u Zadru po vozilo koje mu je Jokic
obecao, ali mu je Jokic rekao da saceka jos sat-dva da bi mu kljuceve od
vozila dao tek oko 13 casova posle cega je Tojagic otisao u bolnicu gde su
ga cekale supruga i cerka.

Radojka je kasnije saznala da je vlasnik teretnog kamiona iz Grgurica kod
Zadra i da je bliski rodak inspektora Jokica, sa kojim je ubijeni Tojagic
radio u istoj kancelariji.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Ikic Ante, milicioner iz Zadra, roden 22. 05. 1953. godine u Gorici,
opstina Zadar, od oca Josipa,

2. Jokic Milan, pomocnik komandira Policijske uprave u Zadru, koji je nakon
toga prekomandovan u Rijeku,

3. Brzoja Ivan, nacelnik SUP-a u Zadru.

DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 220/94-2.





I-210





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Tinje u opstini Benkovac, 19. septembar 1991. godine oko
17,30 casova.





KRATAK OPIS: Na patrolu milicije Stanice javne bezbednosti Benkovac, koja se
nalazila na sluzbenom zadatku, pucano je iz zasede i tom prilikom pripadnik
rezervnog sastava milicije Cupac Velimir je ubijen iz vatrenog oruzja, dok
je tesko ranjeni milicioneri Popovic Jovan i Susa Predrag.

Tom priliko Cupacu su nanete smrtonosne povrede i nozem u predelu vrata,
glave i grudnog kosa.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Erlic Holda, roden 21. 09. 1969. godine u Tinju, opstina Benkovac, od oca
Zaharija, Hrvat, pripadnik ZNG Hrvatske,

2. Erlic Zeljko, roden 12. 05. 1967. godine u Tinju, opstina Benkovac, od
oca Ante, pripadnik ZNG Hrvatske,

3. Erlic Ivica, roden 23. 10. 1965. godine u Tinju, opstina Benkovac, od oca
Ilije, pripadnik ZNG.

DOKAZ: Dokaz se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 220/94-47.





I-211





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Visegrad, 24. jul 1992. godine.





KRATAK OPIS: 24. jula u Visegradu od strane muslimanskih vojnika, nedaleko
od svoje kuce, ubijen je Ranko Samardzic, roden 23. aprila 1931. godine od
oca Pere.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Isic Kemal, muslimanski vojnik iz Visegrada,

2. Susko Ibrahim, iz Visegrada,

3. Veletovac Hasen, iz Visegrada.

DOKAZ: Komitet 440/94-27.





NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.





I-212





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Rudo, put prema Brodarima kod usca Lima u Drinu, 9. septembar
1992. godine.





KRATAK OPIS: 09. septembra na putu ka Brodarima, nedaleko od usca Lima u
Drinu, muslimanska vojna jedinica, kojom je komandovao Sejdic, otvorila je
vatru na vidno obelezeno sanitetsko vozilo u kome su se nalazile Jojovic dr
Stojana i medicinska sestra Kastratovic Ljubica, obe iz Ruda, zajedno sa
vozacem i pratiocem.

Jos dok je vozilo bilo u pokretu, tesko je ranjena Jojovic dr Stojana i
verovatno je izdahnula pre nego sto je pala u ruke muslimanskih vojnika, dok
je Kastratovic Ljubica samo lakse ranjena i uhvacena je od strane
muslimanskih vojnika, a kasnije ubijena. Vozac i pratilac uspeli su da
pobegnu.

Tela obe zrtve, muslimanski vojnici su predali tek posle tri meseca, putem
razmene.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sejdic Ahmet, iz Visegrada, komandant muslimanske vojne jedinice.

DOKAZ: Komitet pod brojevima 440/94-32, 440/94-34 i 440/94-37.





I-213





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Jelasci, opstina Visegrad, 1. avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: 02. avgusta, u vecernjim casovima, pripadnici muslimanskih
vojnih formacija su napali selo Jelasci i iz vatrenog oruzja ubili civile,
mestane sela:

1. Savic Mila, rodenog 1943. godine, od oca Gvozdena,

2. Savic Petku, rodenu 1945. godine, od oca Dragomira,

3. Savic Radomira, rodenog 1949. godine, od oca Gvozdena,

4. Susnjar Dragana, rodenog 1928. godine, od oca Jovana,

5. Susnjar Slavku, rodenu 1930. godine,

6. Jelicic Trivuna, rodenog 1929. godine, od oca Velizara,

7. Jelicic Savu, rodenu 1920. godine,

8. Jelicic Mirjanu, rodenu 1960. godine, od oca Miloja,

9. maloletnu Jelicic Draganu, staru 8 godina,

10. maloletnog Jelicic Vidoja, starog 11 godina.

Zrtve su ubijene u njihovim kucama ili po izlasku iz kuca. Svi su imali vise
prostrelnih rana.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sejdic Ahmet, iz Visegrada, komandant muslimanske vojne jedinice.

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-36 i 440/94-40.





NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.







I-214





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Vlahovici, opstina Visegrad, 9. jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: 09. juna u selu Vlahovici, na livadi zvanoj Krcevina, grupa
muslimanskih vojnika ubila je civile, mestane sela Vlahovici:

1. Simsic Dragomira, rodenog 1949. godine, od oca Momcila,

2. Simsic Perku, rodenu Gogic, rodenu 1941. godine, od oca Vitomira i

3. Simsic Bozu, rodenog 1932. godine, od oca Obrena.

Ubistva Simsic Dragomira i Simsic Perke izvrsili su Bajic i Sabanovic iz
vatrenog oruzja, a Hurem je iz vatrenog oruzja i klanjem usmrtio Simsic
Bozu.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Bajic Hamdo, iz Velike Gostilje, opstina Visegrad, od oca Asima i majke
Mejreme,

2. Sabanovic Adil, iz Male Gostilje, opstina Visegrad, gde je i roden 27.
novembra 1972. godine, od oca Rifeta,

3. Hurem Ragib, zvani "Rapce", iz Male Gostilje, opstina Visegrad, roden 24.
septembra 1960. godine, od oca Ragiba i majke Hajre.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka i krivicna prijava Stanice javne
bezbednosti Visegrad Ku. 6/93, koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod
brojem 440/94-35.





NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.





I-215





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska kod Visegrada, 25. oktobar 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok Pecikoza se nasao u blizini kuce Zecevic Milke, kada su
muslimanski vojnici, koji su napali ovo srpsko selo, izveli iz kuce Milku,
koja je bila stara oko 50 godina, i ubili je.

On je to video sa odstojanja od 50 m. Prepoznao je da su to bili Maric,
Kustura Alija i Zaim.

Oni su posle ubistva zapalili njenu kucu, kao i kuce drugih Srba iz ovog
sela.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Maric Osman, iz sela Babica Potok kod Visegrada,

2. Kustura Alija, iz sela Okrugla kod Visegrada,

3. Kustura Zaim, iz sela Okrugla kod Visegrada,

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 440/94-29.





I-216





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Mesici, opstina Rogatica, 26. juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Dana 26. juna 1992. godine, muslimanski vojnici su napali
srpsko selo Mesici kod Rogatice i u naselju Hidroelektrane ubili Gladanac
Nedu, iz Mesica, rodenog 25. avgusta 1922. godine u Sudicima, od oca Ostoje.

Na njegovom telu bilo je vise prostrelnih rana i nekoliko ubodina od noza u
predelu grudi i vrata.

Sutradan, kada je porodica sahranjivala Gladanca, muslimanski vojnici su
dolazili i ometali obred sahrane.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pripadnici muslimanske vojske.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-21.





I-217





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Borak brdo kod Gorazda, pocetkom juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Pocetkom juna 1992. godine u selu Borak brdo, muslimanski
vojnici ubili su Gladanac Iliju, starog oko 65 godina, pred njegovom kucom,
tako sto su ga nozem sekli na komade, pa su ga pre sahrane sakupili u
satorsko krilo i sahranili na srpskom groblju u Jabuci.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pripadnici muslimanske vojske.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-21.





I-218





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sarajevo, 1992. godine.





KRATAK OPIS: Juka Prazina je u aprilu 1992. godine u Sarajevu je naoruzavao
muslimane i formirao vojsku koja je cinila zlodela prema Srbima. Sredinom
1992. godine naoruzani musliman "Ismo" ubio je neidentifikovanog Srbina,
cije telo su rastrzali psi na srpskom groblju u Sarajevu.

Musliman Amir, koji stanuje u Ul. Spanskih brigada br. 10, javno se hvalio
da je ubio tri Srbina na Alipasinom mostu.

Samir Kafedzic, zvani "Krusko", zamenik Juke Prazine, u Mojmilu je ubio
cetiri Srbina tako sto ih je vezao za jarbol zastave da budu stit od
granatiranja sa srpske strane.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prazina Juka, komandant muslimanske jedinice u Sarajevu,

2. Kafedzic Samir, zvani "Krusko", iz Sarajeva, roden 1967. godine, zamenik
komandanta muslimanse vojske,

3. Musliman pod imenom "Ismo", bez drugih podataka,

4. Muslimanski vojnik Amir iz Sarajeva, Ul. Spanskih boraca br. 10, star oko
24 godine, surak Cavkusic Emira.

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-19 i 440/94-33.





I-219





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sela Klisura i Bursici, opstina Visegrad, 8. avgusta 1992.
godine.





KRATAK OPIS: 08. avgusta muslimanska vojna jedinica je napala srpska sela
Klisuru i Bursice, kod Visegrada, u kojima nije bilo srpske vojske.

Ispred kuce Kusmuk Marka u Klisuri, dok je on u blizini cuvao ovce,
muslimanski vojnici su ubili dva Markova sina:



1. Kusmuk Milorada, rodenog 1961. godine i

2. Kusmuk Milosa, rodenog 1965. godine,

a kucu u kojoj su bile:

3. Kusmuk Danica, Markova supruga, rodena 1931. godine, od oca Dusana i

4. Vukasinovic Joka, rodena 1914. godine, od oca Milosa, Markova tetka,
zapalili su.

Danica je izgorela u kuci, a Joka je uspela da pobegne iz plamena, ali su je
odmah ubili muslimanski vojnici.

U istom selu ubijeni su i:

5. Kusmuk Drago, roden 1954. godine, od oca Vesa i

6. Kojic Zoran, iz susednog sela Adrovici, roden 1965. godine, od oca Ljuba.

Istog dana u selu Bursicima muslimanski vojnici su ubili:

7. Ircagic Bozanu, rodenu 1905. godine i njenu cerku

8. Ircagic Stanojku, rodenu 1933. godine, od oca Vojina.

Posle toga su zapalili Kusmuku kucu, dve stale, svinjac, supu, kolibu i
mlekaru, koji su izgoreli, i oterali 105 ovaca i 13 goveda, sve u vrednosti
oko 700.000 DEM.

INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sisic Dzevad, roden 1961. godine u selu Bogdasici kod Visegrada, od oca
Ismeta,

2. Muharemovic Dzevad, iz Medede kod Visegrada, roden 1961. godine, od oca
zvanog "Pobro".

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-20.





NAPOMENA: Dopuna prijave I-116.





I-220





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska kod Visegrada, krajem jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Krajem jula 1992. godine grupa muslimanskih vojnika, koju je
predvodio Nuhanovic Ramiz, upala je u kucu Rajak Radojke, rodene 1927.
godine od oca Bozovic Milica, i Radojku je iz vatrenog oruzja ubio Nuhanovic
na kucnom pragu.

Radojka je imala vise prostrelnih rana po telu.

Posle ubistva, zapalili su kucu i sve pratece objekte (staju za stoku,
svinjac, ambar za zito), sve u vrednosti 500.000 DEM.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Nuhanovic Ramiz, iz sela Tustamed kod Visegrada.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-30.





NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.





I-221





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sarajevo, 27. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Vojnici:

1. Ninkov Predrag iz Novog Sada i

2. Urosevic Sasa iz Sapca,

koji su se nalazili na obezbedenju kasarne Druge armije, u slobodno vreme,
bez oruzja, usli su u kafic koji se nalazio preko puta komande, da bi
odigrali partiju bilijara.

Posle desetak minuta u kafic je usao "Pavijan", koji je bio u civilu sa
puskom "Tomson" u ruci, pa je prvo pucao u Ninkova, koji je sedeo za sankom
i pogodio ga u glavu, tako da mu je razneo lobanju, a posle toga u Urosevica
koga je pogodio sa dva metka u stomak. Urosevic je bio prebacen u bolnicu
Kosevo, gde je iste veceri izdahnuo.

Kako je u kaficu u to vreme bilo vise civila, bio je ranjen jedan decak od
12-13 godina koji se tu zatekao.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. "Pavijan", pripadnik muslimanske teritorijalne odbrane.

DOKAZ: Iskazi koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 686/94-7
i 8.





I-222





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila





MESTO I VREME: Sarajevo, 29. april 1992. godine oko 11,30 casova.





KRATAK OPIS: Kada je vozac Divovic Goran iz Sehovica, koji je prevozio hranu
iz kasarne "Marsal Tito" u Sarajevu utovario hranu za vojnike u Komandi
Druge armije, krenuo je sa svojim vozilom, na koje je na oko 200 m ispred
Komande armije pucano od strane pripadnika muslimanske teritorijalne
odbrane.

Tom prilikom Divovic je bio pogoden u levu lopaticu, pa iako mu je odmah
ukazao pomoc Radulovic dr Branko, oko 15 casova je preminuo.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Efendic Hasan, musliman, komandant muslimanske teritorijalne odbrane BiH.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod
brojem 686/94-7 i 8.







II-068





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Sarajevo, logor u osnovnoj skoli "Aleksa Santic", maj 1992. -
jul 1994. godine.



KRATAK OPIS: U podrumskim prostorijama OS "Aleksa Santic", muslimanski
policajci su izvodili zatvorene Srbe u hodnik ili druge prostorije i tukli
ih do onesvescivanja. Svedok navodi da je od tako zadobijenih povreda u
vreme dok je on bio zatvoren u ovoj skoli, umrlo oko 12 Srba. Na njegovim
rukama su umrli:

1. Stamput Aleksa iz Sarajeva, koji je stanovao u naselju Hrasnica i

2. Stepanovic Gojko koji je ranije radio u FAMOS-u, a cija je supruga radila
kao medicinska sestra u Ilidzi.

INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. NN muslimanski policajci.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-3.





II-069





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Zatvor u atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu, sredina
februara 1993.





KRATAK OPIS: Dok je bio u zatvoru za Srbe u hotelu "Igman" na Igmanu, svedok
je bio prisutan kad je Hodzic, koji je stalno tukao zatvorene Srbe, odveo
zatvorenika Jadranka Glavasa u hotel "Mraziste" na Igmanu zajedno sa jos
nekoliko drugih Srba, medu kojima je bio i Dragan Vukovic, koji mu je po
povratku pricao da su njega i druge muslimani tukli i da je od posledica
tuce umro Jadranko Glavas, koji je bio rodom iz Tarcina, a ziveo u Sarajevu
i bio star oko 27 godina.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hodzic Nedzad, zvani "Necko", muslimanski vojnik, roden 15.03.1969. u
Novom Pazaru, od oca Kemala.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-5 i 412/94-6.



II-070





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Selo Visnjik izmedu Broda (Bosanski Brod) i Dervente, 9. jul
1992. godine.





KRATAK OPIS: Dok se nalazio u logoru u magacinu u naselju Tulek u Bosanskom
Brodu, svedoka su, kao i ostale zatvorene Srbe, svakodnevno odvodili na
kopanje rovova na polozaju gde se nalazila muslimanska jedinica "Zmajevi od
Bosne".

U grupi koja je 9. jula kopala rovove svedok je bio sa dr Duskom Marcetom iz
Dervente koji je bio rodom iz Drvara.

Toga dana uvece doslo je do napada srpskih jedinica koje su potisnule
"Zmajeve od Bosne", pa su, ozlojedeni zbog toga, muslimanski vojnici
postrojili pritvorene Srbe i poceli ih tuci tako da je svaki zadobio veliki
broj povreda. Tada je muslimanski vojnik ciji je nadimak "Bihac" pitao
svakoga od Srba odakle je, pa kada je red dosao na dr Marcetu i kada je on
rekao da je iz Drvara, "Bihac" mu je opsovao majku cetnicku i rekao: "Ti si
dosao ovde da pomazes", pa ga je potom izveo iz stroja i pred svima zaklao.
Posle toga je ispalio citav rafal iz automatske puske u njega.

Sutradan su odredili Anicic Cviju i Markovic Mirka pa su oni otisli na mesto
gde je bio ubijen dr Marceta i njegovo telo su zakopali.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Garic Zoran, zapovednik logora Tulek,

2. Vojnik iz muslimanske jedinice "Zmajevi od Bosne" pod nadimkom "Bihac".

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94.





II-071





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Logor u Hrasnici, 20. april 1993. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je bio prisutan kada je jedan muslimanski vojni
policajac, zbog bekstva cetvorice zatvorenika, izveo trojicu zatvorenika, i
to

1. Krstic Milana, koga je ubio iz pistolja pucajuci mu u glavu,

2. Varagic Ranaka i

3. Kapetina Slavoljuba, koje je ubio pucajuci im u grudi.

INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Babic Zijad, upravnik zatvora u Hrasnici, pre rata strazar Centralnog
zatvora u Sarajevu,

2. NN muslimanski vojni policajac, visok oko 170cm, crne puti, nosi crne
nausnice, ima crnu bujnu kosu.



DOKAZ: Komitet broj 412/94-14.





II-072





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Paprica, kod Konjica, oko 1. juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok navodi da su njegovog brata Babic Branka, od oca Boze,
iz logora u Celebicima, odveli na rad van logora i da ga nisu vratili.

Njemu su tada kazali da je poginuo.

Kasnije je saznao da je Saldo izveo iz logora Babic Branka i Vukalo Milenka,
oba iz sela Bjelovstina kod Konjica, na mesto zvano Paprica, gde su ih
Musici ubili.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Saldo Drago,

2. Music Sabo i

3. Music Salko iz Bjelovstine kod Konjica..

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-15/1.

NAPOMENA: Dopuna prijave I-084.



II-073





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Srebrenica, septembar - oktobar 1992. godine.





KRATAK OPIS: Posto je svedok bio zarobljen, Tursumovic mu je nozem napravio
rez po grudima od cega mu je ostao vidan oziljak. Nakon toga je bio doveden
u zatvor u zgradi SUP-a u Srebrenici, gde je bio podvrgnut saslusanju. Tom
prilikom su stavili mu cev od pistolja u usta, pa je Koljevic povukao
obarac, ali kako metak nije bio u cevi, culo se samo skljocanje pistolja.

Posle toga su svi poceli da ga tuku, pa posto su ga pretukli pozvali su na
saslusanje Kukic Dragoljuba koga su oborivsi na pod tukli, pa je ovaj u
jednom trenutku reagovao tako sto im je opsovao majku ustasku, na sta je
Ahmetovic uzeo cepanicu, koja se nalazila pored sporeta, i sa njom tukao
Kukica po grudima sve dok nije izdahnuo. Posle toga su Kukicevo telo odneli
i bacili negde kod Podravanja na deponiju.

Svedoka su nakon toga tukli istom cepanicom, pa mu je Ahmetovic tada izbio
zub. Kasnije su mu u tucama izbijeni svi preostali zubi, a rebra su mu
polomljena na 14 mesta. Po nogama su mu gasili cigarete od cega su mu ostali
oziljci. Mokrili su mu u usta. Vesali su ga za noge na plafon tako sto su mu
noge vezali i zakacili za neke sine ispod plafona na kojima je bio jedan
kotur, pa su na taj kotur provukli konopac kojim je svedok bio vezan.

Zbog ovakvog nehumanog ponasanja i slabe ishrane svedok je za 21 dan boravka
u ovom zatvoru smrsao 30 kg, tako da je prilikom izlaska na slobodu imao 62
kg.

U tucama zatvorenika ucestvovao je i Oric Naser.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Tursumovic Zulfo,

2. Koljevic Mirzet, nacelnik SUP-a,

3. Ahmetovic Kemal, zvani "Kemo",

4. "Beli", strazar,

5. Oric Naser, komandant muslimanske vojske u Srebrenici

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 378/94-14.





II-074





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Derventa, naselje Cardak, 26. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Hrvatska i muslimanska vojska napala je naselje Cardak u kome
su ziveli Srbi, pa je tom priliko svedok bio uhapsen od strane hrvatske
policije HOS-a, a posle toga su naredili svedoku i Popovic Milojku, rodenom
1955. godine u Ceranima, opstina Derventa, od oca Drage i majke Marice, da
stanu uz zid.

Tada je jedan od hrvatskih vojnika ispalio rafal iz automatske puske i tom
prilikom ubio Popovica.

Svedoka su nakon toga poceli da tuku nogama i rukama, a potom je dosao neki
njihov staresina koji je rekao da je u blizini tog mesta poginuo njihov
desetar cije je ime Damir i naredio da svedoka dovedu na mesto gde se vodila
borba i naredio mu da, sa brisanog prostora izmedu Hrvata i Srba, izvuce les
poginulog hrvatskog vojnika, sto je on morao da ucini.

Posle ovoga svedoka Trivunovica su ponovo tukli da bi ga posle toga odveli u
selo Polje, gde je bilo jos 11 uhapsenih Srba. Svima su saopstili da ce ih
streljati, pa su ih postrojili za navodno streljanje.

U tom trenutku Petkovic Gavro, ucitelj koji je roden u selu Kalenderovci, a
ziveo u Derventi, poceo je da bezi, sto su pripadnici HOS-a iskoristili da
ga s leda ubiju.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kruljac Mladen, zapovednik jedinice za specijalne namene i drugi
pripadnici 108 brigade.

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalaze
u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 438/94-11 i 438/94-19.





II-075





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Logor u osnovnoj skoli u Poljarima kod Dervente, 12. ili 13.
juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Zapovednik logora Lipovac je usao u prostorije gde su se
nalazili zatvoreni Srbi, pa je postavio pitanje: "Ko je hteo da bezi?" Svi
su cutali. Najpre je ispucao jedan rafal u plafon, a potom je naredio da svi
logorasi izadu u dvoriste i postroje se. Prvo je izveo:

1) Stjepanovic Borisa, iz Srebrenika, koji je ziveo u Zagrebu, roden 10. 02.
1932. god, i pored zice u njega ispalio rafal iz automatske puske i tako ga
usmrtio. Posle toga je pokazao telo Stjepanovica postrojenim logorasima i
rekao im da ga je on ubio. Potom je iz stroja izveo

2) Markovic Boru, iz sela Zeravac, opstina Derventa, starog oko 28 godina,
od oca Steve i pitao ga ko je hteo da bezi, pa kad je on rekao da ne zna,
naredio mu je da otvori usta, stavio mu cev od pistolja u usta i ispalio
metak.

Tako su Stjepanovic i Markovic ubijeni u prisustvu svih logorasa u ovom
logoru kojih je u to vreme bilo izmedu 60 i 80.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Lipovac Ivica - "Damir", zapovednik logora, roden 1969. godine u Polju,
opstina Derventa, od oca Ante.

DOKAZ: Komitet pod brojem 438/94, i 584/94.





II-076





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Derventa, logor u prostorijama Doma JNA, kraj aprila 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Prilikom jedne od masovnih tuca uhapsenih Srba iz naselja
Cardak u Derventi, mnogi su tako pretuceni da su gubili svest.

Tom prilikom od zadobijenih udaraca pao je Duras Blagoje iz naselja Cardak,
u Derventi, koji je stanovao u Ul. Kosovskih junaka, kome je tada prisla
Kovacevic Azra, koja je bila u vojnoj uniformi i nozem mu prerezala grlo,
prokomentarisavsi da to cini da bi lakse umro.

Nakon toga su terali zatvorene Srbe da lizu krv sa Durasa. Posebno su ovo
morali da cine Sarcevic Ostoja i Garic Radojica, koji je morao Durasa i da
podize kada je od udaraca pao, pre nego sto ga je Kovacevic usmrtila.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kovacevic Azra, iz Dervente.



DOKAZ: Komitet pod brojem 438/94, i 584/94.





II-077





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Derventa, 25. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Posto je grupa srpskih boraca, medu kojima je bio i svedok,
bila zarobljena u naselju Cardak na periferiji Dervente od strane pripadnika
hrvatske 108. Rijecke brigade, vezali su ih po dvojicu zicom i doveli u
Zivinice u zaseok Lovrica.

Grupu od 15 zarobljenih Srba najpre su naterali da progutaju po casu od 2
decilitra soli bez vode.

Potom su im zapretili da ce ih streljati, pa su izdvojili sestoricu za
streljanje i to svedoka, Petkovic Gavru, Plavsic Sretena, Durisic Mirka i
jos dvojicu i poveli ih prema jednom potoku.

Tada je iz te grupe Petkovic Gavro, nastavnik iz Dervente, pokusao da bezi,
sto su hrvatski vojnici iskoristili i otvorili na njega vatru iz pusaka i
odmah ga ubili.

Jedan od vojnika prisao mu je, stavio nogu na glavu i ispalio jos dva metka
iz pistolja u telo Petkovica, iako je on vec bio mrtav.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kruljac Mladen i drugi pripadnici 108 brigade.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-2.





II-078





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u srednjoskolskom centru "Fric
Pavlek", 13. avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: U ovom logoru je pocetkom avgusta 1992. godine bilo je oko 400
zatvorenih Srba u sportskoj sali.

Pred dolazak neke medunarodne misije, poceli su ih pripremati za tu posetu.
Od pritvorenika je trazeno da kazu da su u tom logoru dobrovoljno, da imaju
sest kupatila i dobar smestaj, iako su uslovi bili veoma losi.

Kada je dosla ta misija, razgovor je voden na engleskom jeziku, pa je Pajic
Mirko, profesor muzike iz Dervente, koji je znao engleski jezik, na parcetu
papira napisao da se u blizini nalazi jos jedan logor u kome se vrse
strahovita mucenja i nacrtao gde se taj logor nalazi, pa je u jednom momentu
od jednog od clanova misije zatrazio cigarete i potom mu je ispod kutije
doturio tu cedulju, sto je osoblje zatvora opazilo.

Posle odlaska misije, Golubovic je pozvao Pajica, pa su ga hrvatski vojnici
poceli tuci i to su cinili puna dva casa, sve dok nije umro.

Kada su vojnici izasli iz sportske sale, saslusani svedok je pokrio telo
pok. Pajica cebetom, a sutradan je njegovo telo odneto i kasnije razmenjeno.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Golubovic Ilija, zapovednik logora, iz Odzaka,

2. Begic Siljo, bivsi predsednik opstine u Derventi

3. Tolic iz Odzaka,

4. Ostojic Zdravko, iz Broda, koji su svi tukli pok. Pajica dok nije
izdahnuo,

DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, pred istraznim sudijom koji se nalaze
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-17, 438/94-23 i 438/94-4.





II-079





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Rabic, logor kod Dervente, maj ili jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: Iz ovog logora su zatvoreni Srbi odvodeni na kopanje rovova za
potrebe hrvatsko-muslimanskih oruzanih snaga.

Iz jedne grupe u kojoj je bilo 15 logorasa, polovina je uspela da pobegne,
medu kojima je bio:

1. Kovacevic Dragan iz Dervente i

2. Panzalovic Nenad.

Ostali, koji nisu uspeli da pobegnu odmah su na mestu zvanom Spomenik bili
ubijeni:

1. Gunjevic Milorad iz Dervente, koji je radio u fabrici cevi "Unis",

2. Jovicic Miro iz Kulina kod Dervente,

3. Amzalovic Nenad iz Donje Cerine,

4-5. Bikur ili Bokor Rade i njegov sin Zeljko,

6. Jovicic Miro iz Kulina, od oca Petra, star 23 godine,

7. Pavlovic Savo iz naselja Cardak u Derventi, roden 1956. godine.

INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", komandant logora.

DOKAZ: Komitet broj 438/94-4, 5, 6, 13, 20, 23 i 27; i 584/94-8, 6,34; i
55/95-39.





II-080









Sarajevo, kafic "Borsalino", Alipasino naselje 2, kraj juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok je bio prisutan kada je Glavoguz, koji je
najvise tukao zatvorene Srbe u zatvoru Juke Prazine u podrumu kafica
"Borsalino", pretukao Novicu Draskovica iz Sarajeva, koji je od zadobijenih
povreda umro.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Glavoguz Senad, pripadnik muslimanskih oruzanih formacija.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-15.





II-081





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Bradina, polovina jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinje su muslimani, zajedno sa drugim zenama, kao i
starijim muskarcima i decom, smestili u osnovnu skolu u Bradini. Muslimanski
vojnici upadali su u ucionice gde su bili smesteni i sve ih tukli.

Svedokinje su videle kada je jedan muslimanski vojnik izveo iz ucionice
Kuljanin Bosiljku i videle su kako ju je tukao kroz hodnik dok ju je
izvodio. Kuljanin Bosiljku vise nikad nisu vratili, a svedokinje su kasnije
saznale da ju je on ubio.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. "Skojo", muslimanski vojnik.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinja koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-29, 412/94-28 i 412/94-26.





II-082





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Gorazde, juna 1992. godine





KRATAK OPIS: Telo ubijenog srpskog vojnika Bojana Radovica iz Gorazda,
muslimanski vojnici su drzali dva dana na ulici u naselju kolonija "1. maj"
u Gorazdu i oko njega igrali i pevali.

Prilikom sahranjivanja pokojnog Bojana, njegov otac Ostoja Radovic primetio
je na Bojanovom telu 15 prostrelnih rana i druge povrede, iz cega se moze
zakljuciti da je Bojan zarobljen, pa onda ubijen.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a u Gorazdu,

2. Efendic Hadzo, predsednik SDA u Gorazdu

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-8.





II-083





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Gornji Potocari, opstina Bratunac, jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: Mitrovic Dragan, rudar u penziji, roden 1929. godine, iz sela
Donjeg Magasica, bio je tezak invalid i hodao je uz pomoc dva stapa.

16. juna je u neposrednoj blizini svoje kuce cuvao stoku kada su mu prisli
Babajic, Ramic i Ibrahimovic iz sela Glogove i nasilno ga odveli u
muslimansko selo Cizmici i zatvorili u kucu Camila Muratovica. Tom prilikom
su ga tukli po telu.

Sinovi Mitrovica su se 25. juna nalazili na brdu zvanom "Cuka", u
neposrednoj blizini Cizmica, kada su poceli da ih dozivaju muslimani koji su
Mitrovicevim sinovima predlozili da pregovaraju u vezi sa razmenom
Mitrovica.

Ovi su uslovljavali da im pokazu oca, pa su ga oni izveli ispred stale
Camila Muratovica. Mitrovic se jedva kretao pomocu stapa, pa im je doviknuo
da je ziv i da se dobro oseca.

Za Mitrovica su trazili da im daju 5 tona brasna ili 5 sanduka municije da
bi ga vratili, sto oni nisu imali. Posle su im doviknuli: "Posaljite majku
Jovanku. Nemamo sta da jebavamo, pa cemo vam vratiti oca".

Ovakav postupak su Mitrovici ocenili kao ponizavajuci, pa su u ocajanju
trazili od svojih drugova da ubiju oca kako ga muslimani ne bi dalje mucili
i ponizavali, ali su ovi to odbili.

Mitrovic je nakon toga bio sproveden u zatvor u Gornjem Potocaru, gde ga je
upravnik zatvora Beslic svakodnevno tukao i udarao mu glavu u zid, pa kada
je pao, dotukao ga je cizmama, od cega je ovaj umro. Njegov les je potom
bacen u Potocansku reku, da bi posle toga bio odvezen na nekom kamionu u
nepoznatom pravcu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Beslic Hajro iz Bratunca, upravnik zatvora u Gornjem Potocaru,

2. Golic Ejup, bivsi auto-prevoznik, iz sela Glogova,

3. Babajic Sabrija, od oca Mehmeda, iz sela Glogova,

4. Ramic Murat, od oca Osmana, iz sela Glogova,

5. Ibrahimovic Mujo, od oca Sulje, iz sela Glogova,

6. Muratovic Camil, iz Cizmica,

7. Babajic Refik, od oca Rame, iz Glogova.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju Mitrovicevog sina Jovana, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 560/94 i spis Osnovnog suda u Zvorniku Ki.
70/93, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 266/1-94.







II-084





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Selo Brnjik, opstina Lopare, juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oruzanih formacija iz Brnjika,
05. juna u popodnevnim casovima, napali su srpski deo sela, zaseok
"Cvetkovici", pa je 5-6 pripadnika Vojske Republike Srpske iz Lukavice
krenulo u pomoc da zastiti i izvede iz zaseoka preostale civile.

Na putu prema zaseoku, iz vatrenog oruzja je ranjen u predelu grudnog kosa,
a zatim zarobljen Duric Goran, od oca Nede, roden u Lukavici 15.10.1936.
godine.

Zarobljenog ranjenika su odveli u selo Brnjik, gde je ubijen u skolskom
dvoristu.

Osim rane iz vatrenog oruzja, na lesu je konstatovan otvor u lobanji,
velicine 10 h 15 cm nastao udarcem tvrdim i tupim predmetom u gornji deo
glave.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

Pripadnici muslimansko-hrvatskih formacija iz Brnjika.

DOKAZ: Izjave i foto-dokumentacija, u spisima 171-95/3.









II-085





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, jun - jul
1992. godine.





KRATAK OPIS: U jednoj prostoriji bilo je smesteno izmedu 80 i 150 zatvorenih
Srba, pa kako se radilo o malom prostoru nisu mogli da legnu, vec su morali
da spavaju u sedecem polozaju.

Vrsena su strahovita mucenja tako sto su zatvorenici izvodeni i udarani do
iznemoglosti i dok se ne bi onesvestili.

Tuce su bile narocito ceste u nocnim casovima, a kako bi koje mesto bilo
oslobodeno od strane srpske vojske, teror se nad zatvorenim Srbima
povecavao.

Od zadobijenih povreda u ovom logoru su umrli:

1. Cerek Slavko, roden u Lijescu, sa stanom u Brodu,

2. Radovanovic Milan, zvani "Koruga", iz sela Zborista,

3. NN vozac autobusa iz Broda.

INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Jozic Luka, iz sela Korace,

2. Kljajic Blazan,

3. Lepan Drago, iz Broda,

4. Slabic,

5. Taib,

6. "Britva"

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-26.





II-086





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, 12. jula
1992. godine.





KRATAK OPIS: Kada je srpska vojska zauzela Odzak 12. jula, hrvatski vojnici
su izveli pet zatvorenih Srba, medu kojima su bili i:

1. Radovanovic Milan i

2. Kostadinovic Pejo, zvani "Koruga".

Celu tu grupu su tukli celu noc raznim predmetima i sva petorica su podlegla
povredama.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Opacak Ante, zvani "Paraga" iz Vrela,

2. Kljajic Ivica, Hrvat, vojnik iz Kricanova,

3. Jozic Luka iz sela Korace, opstina Brod, pripadnik 101. Bosansko-brodske
brigade HVO.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 584/94-12.





II-087





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, juna 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Svedok je bio ocevidac kada je Stuc kastrirao Kusljic Zdravka
iz Brodskog polja, opstina Brod, koji je posle toga umro.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Stuc Ante, u to vreme vojni policajac iz Broda.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom od 17. novembra
1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-12.





III-058





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Sarajevo, logor u osnovnoj skoli "Aleksa Santic", maj 1992 -
1994. godine.





KRATAK OPIS: Kada je svedok posao da kupi hleb, bio je uhapsen od strane
muslimanskih vojnika i zatvoren u logoru za Srbe u podrumskim prostorijama
osnovne skole "Aleksa Santic", gde su muslimanski policajci cesto tukli
zatvorenike.

Jednom prilikom, grupa muslimanskih policajaca ga je tukla tako sto ga je
jedan od njih uhvatio za noge i digao ga, a drugi ga je udarao drvenom
stolicom. Tukli su ga sve dok se stolica nije raspala. Kada se raspala,
tukli su ga nogom od raspadnute stolice po raznim delovima tela sve dok se
nije onesvestio. Posle toga su ga tukli gumenom palicom.

Pored tuce svedoka su naterali i na protivprirodni blud tako sto je morao da
uzme u usta ud drugog zatvorenika i obratno.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sutalo Pero i drugi muslimanski policajci.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 412/94-3.



III-059





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Sarajevo, 1992. godine.





KRATAK OPIS: Aprila 1992. godine, pripadnici muslimanske vojske i policije
poceli su sa pretresanjem stanova Srba u Sarajevu, pod izgovorom da traze
oruzje i pri tome su oduzimali vrednije stvari koje bi pronasli, preteci
Srbima da ce ih ubiti.

U vreme borbi, muslimanski vojnici su vezivali Srbe - civile za jarbole kao
zivi stit od granatiranja sa srpske strane.

Mnogi Srbi su prisilno odvodeni na kopanje rovova, a neki od njih su tesko
ranjeni prilikom kopanja rovova, kao T i Z.

Bez ikakvog osnova, Srbe su odvodili u razne zatvore i logore. Takvi zatvori
ili logori bili su i u zgradi preduzeca "Jugokomerc", na Kosevu, u
prostorijama toplane u naselju Alipasino polje, na zeleznickoj stanici u
Sarajevu, u kasarni "Viktor Bubanj", itd.

Tako je odveden u logor Jelicic Duro, penzionisani milicionar, za koga se
kasnije nista nije saznalo.

U prostorijama Haman bara na Bas-carsiji otvorena je javna kuca u kojoj su
bile srpske zene i devojke, privedene i prinudene na prostituciju.

Takva javna kuca otvorena je i u prostorijama pansiona "Monik", u Ul. Omera
Maslica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prazina Juka, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Kafedzic Samir, zvani "Krusko", zamenik komandanta muslimanske vojne
jedinice,

3. Azganovic Jasmin, star 24 godine,

4. Kapidzic Suljo, star 40 godina,

5. "Celo", komandant 9. muslimanske brigade,

6. Topalovic Musan, zvani "Caco", komandant 10. muslimanske brigade.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-19, 440/94-23 i 440/94-33.



III-060





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Ferhatlije, kod Pazarica, 8. septembar 1992. godine.





KRATAK OPIS: U kucu, u kojoj je svedokinja bila smestena, upalo je oko 21
cas pet lica, od kojih cetvorica u maskirnim odelima, a jedno u civilu.

Svedokinju su povukli za kosu i izveli je u dvoriste, gde su je dvojica od
njih poceli samarati i stipati trazeci joj zlato i novac. Kako nista nije
imala da im da, naredili su joj da se skine sto je ona odbila. Jedan od njih
stavio joj je noz pod vrat dok ju je drugi skidao dok nije ostala potpuno
naga.

Posle toga je jedan od njih raskopcao pantalone, seo na klupu, svedokinju
povukao za kosu i naterao je da klekne i stavio joj polni organ u usta
drzeci je za kosu, sve dok se nije zadovoljio.

Nakon toga je ustao, a drugi joj je naredio da legne na klupu. Kako je ona
to odbila, oborili su je na klupu, na leda, i taj drugi ju je prinudio da
ima sa njim polni odnos dva do tri puta. Posle ovoga, pridruzila su im se i
ostala trojica i stali su u krug i svedokinju bacali od jednog do drugog dok
se nije onesvestila. Kada je pala na zemlju, obukli su joj slafrok i na silu
joj stavili zapaljenu cigaretu u usta i vredali je na razne nacine. Pretili
su joj da ce je ubiti, kao i njenu decu, ako bude nekome nesto kazala.

Oko 23 casa su je uveli u kucu. Bila je toliko iscrpljena da su je dvojica
vodila ispod ruke. Po ulasku u kucu pala je u nesvest.

Posto je svedokinja izgubila mesecni ciklus, otisla je kod lekara muslimana
i rekla mu sta se dogodilo. Lekar dr Ibizovic je rekao da mu je zao sto se
to desilo zbog ponosa muslimanskog naroda, ali da je ona to zasluzila zato
sto joj je muz cetnik koji ubija muslimanski narod i sa sobom nosi glave
muslimanske dece. Dao joj je dve injekcije i time verovatno, po recima
svedokinje, prekinuo trudnocu ili poremecaj zbog pretrpljenog straha, pa je
ponovo dobila mesecni ciklus i oslobodila se velikog psiholoskog pritiska.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pet lica muslimanske nacionalnosti od kojih su cetvorica nosili uniforme.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 412/94-10.



III-061





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Mostar, 7. jun 1994. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinja je kao Srpkinja zivela u teskim uslovima pune dve
godine i morala je da se krije po podrumima.

Kada je 7. juna posla na cesmu da zahvati vodu prosla je pored jednog zutog
kombija pored koga je stajalo nekoliko civila i jedan od njih, za koga je
kasnije saznala da se zove Sajo, rekao je njoj i drugim Srbima koji su
nosili vodu da treba da se izvrsi razmena sa Srbima i pitali ih da li i oni
zele da budu razmenjeni. Prvo su im za tu uslugu trazili novac, a posle toga
su pristali da svedokinju povedu na razmenu bez novca.

Tako je sa njima poslo sestoro Srba koje su poveli putem prema Rastanima i
na mestu zvanom Centar 2 u Mostaru su zaustavili su kombi ispred jedne
jednospratne kuce sa velikim dvoristem u kome se nalazila i garaza. Sve su
ih uveli u tu kucu, pa su svedokinju razdvojili od ostalih i odveli u jednu
usamljenu prostoriju gde je Sajo poceo da je udara, a potom joj je drugi, za
koga je saznala da se zove Mirsa, nasilno skinuo odecu i oborio je na pod.
Posto je vikala, rukom su joj zapusili usta, a drugom je drzali, pa posto su
savladali njen otpor, prvo je sa njom obavio snosaj Sajo, a posle njega jos
dvojica muslimana.

Pri tome su je vredali kao Srpkinju i pojedini od njih su ponovili obljubu,
sto je sve trajalo oko dva casa.

Tom prilikom je ostala gravidna.

Nakon toga su se udaljili i kada je svedokinja ustala mogla je da konstatuje
da u kuci vise nikoga nema.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sajo, star oko 30 godina, musliman, sa crnom kosom, kratko osisan. Na
sebi je imao farmerke i sarenu kosulju,

2. NN musliman koji je imao tetovaze na obe ruke, niskog je rasta, debeo,

3. NN musliman,

4. Mirsa, musliman, koji je samo drzao svedokinju, udario joj nekoliko
samara i kada je vriskala zapusio joj usta. On je dosta mladi od ostalih, a
na sebi je nosio farmerke.







DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinje pred istraznim sudijom Okruznog suda
u Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 460/94, kao i
dokumentacija Ginekolosko-akuserske klinike u Beogradu u kojoj je ovoj
svedokinji nasilno izvrsen prekid trudnoce u petom mesecu trudnoce u oktobru
1994. godine.



III-062





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Srebrenica, 1992 - februar 1994. godine.





KRATAK OPIS: Svedok, koji je star 70 godina, sa suprugom je ziveo u
Srebrenici gde je i roden, u svojoj porodicnoj kuci kao penzioner. Kada je
veliki broj Srba pobegao iz Srebrenice, u kojoj je do rata zivela trecina
srpskog stanovnistva, svedok je smatrao da je to stanje prolazno i da ce se
zivot normalizovati. Tako je u Srebrenici na kraju ostalo svega 21 lice
srpske nacionalnosti.

Zivot za Srbe je bio tezak. Svakodnevno su bili izlozeni raznim
maltretiranjima, najcesce od strane izbeglica muslimana koji su bacali
kamenje na kuce Srba i demolirali ih, upadali u njihove kuce i pljackali.

Svedoku su dva puta vrseni pretresi od strane muslimanske Vojne policije.

Prilikom prvog pretrsa oduzeli su mu svu hranu koju je imao u kuci, kao i
lekove i sve vrednije stvari. Prilikom drugog pretresa od patrole policije u
kojoj su bili Hajrus i Safet iz Voljevice, pregledali su sta ima u stanu i
uvece dosli i odneli na silu odecu, donji ves supruge svedoka, carape,
sredstva za higijenu i mnoge druge stvari. Ova dvojica su nastavila to da
cine i narednih sest veceri. U kucu su ulazili nasilno pa su tom prilikom i
polomili ulaznu kapiju.

Zbog ovakvih postupaka, svedok se zalio Vojnoj policiji, pa mu je komandant
Krdzic rekao da ce preduzeti "odgovarajuce mere".

Zbog ubistava pojedinih Srba i stalnih maltretiranja, svedok nije smeo da
izlazi preko dana iz svoje kuce, pa je to cinio nocu, a supruga, da se ne bi
primetilo da je Srpkinja, morala je oblaciti dugacku haljinu kao muslimanke.

Uz pomoc Crvenog krsta, svedok je na kraju sa suprugom napustio Srebrenicu
zbog svog teskog zdravstvenog stanja i neophodnosti da se podvrgne
operaciji.

U Srebrenici je ostavio svu nepokretnu imovinu, kucu kaja se sastoji od
prizemlja i sprata velicine 11 dz 8 m, sa placem i vocnjakom.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Krdzic Atif iz Osmaca, koji je pre rata bio milicionar, komandant Vojne
policije u Srebrenici,

2. Mehovic Hakija, komandant Vojne policije u Srebrenici,

3. Mustafic Hidajet iz okoline Skelana, pripadnik Vojne policije,

4-5. Safet i Hajrus, oba iz Voljevice kod Bratunca, pripadnici Vojne
policije.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, od 30. avgusta 1994. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 378/94-3.



III-063





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Derventa, 26. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok Adzic je uhapsen na ulici u Derventi, posle cega su ga
pripadnici Rijecke brigade, koji su ga uhapsili, tukli nogama i rukama, a
jedan vojnik ga je udario kundakom po licu i tom prilikom izbio mu u donjoj
vilici cetiri zuba.

Potom su ga vezali i poveli u pravcu sela Polje gde zivi samo hrvatsko
stanovnistvo, predstavili ga kao cetnika mestanima koji su poceli da ga
udaraju, pljuju, psuju mu majku srpsku i cetnicku. Potom mu je jedan vojnik
makazama za voce rasekao desno uvo. Posle toga je uzeo noz i napravio mu rez
u predelu grla, a na celu mu nacrtao nozem krst sa cetiri slova "S".

Drugi vojnik mu je naredio da sedne i ispruzi levu nogu, pa mu je posuo po
nozi alkohol i zapalio. Tako mu je napravio opekotinu od koje je ostao vidan
oziljak.

Posle toga su svedoka odveli izmedu dve gomile slame koju su zapalili. Tako
su ga drzali dok mu se nisu javile opekotine na rukama.

Nakon toga je bio odveden u logor.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

Pripadnici Rijecke brigade HVO.



DOKAZ: Lekarska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim
sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-14, kao i
svedoka pod brojem 438/94-19.



III-064





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Selo Polje kod Dervente, 25 april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedoka su iz naselja Cardak na periferiji Dervente pripadnici
108. Rijecke brigade odveli u selo Polje kod Dervente u jednu privatnu kucu.
Tu su poceli da mu psuju srpsku majku i nazivaju ga cetnikom i da ga udaraju
nogama i rukama.

Potom mu je Jusanovic naredio da stavi desnu ruku na sto, govoreci da ce mu
odseci jedan prst. Zamahnuo je nozem, ali je svedok instiktivno povukao ruku
i izbegao udarac nozem. Jusanovic mu je tada opsovao majku cetnicku i rekao:
"Sad cu ti odseci dva", pa ga je udario nozem i probio mu desnu ruku tako da
je vrh noza izasao kroz dlan i zabo se u sto. Ponovo je zamahnuo nozem i
pogodio ga u dlan desne ruke u predelu malog prsta.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Jusanovic Hangijad, zvani "Talijan", iz Dervente



DOKAZ: Medicinska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-30, kao i svedoka koji je
bio ocevidac (438/94-2).



III-065





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Konjic, jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinju su, dok je uvece prolazila pored tzv. gornje
benzinske pumpe blizu centra grada, dvojica muslimana u maskirnim uniformama
uhvatili za ruke i uvela u jednu prostoriju benzinske pumpe, koju su
koristili muslimanski vojnici i u kojoj je bio krevet, skinuli je nagu i
prisilili da legne na krevet, pa su je silovala obojica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. NN muslimanski vojnik, star oko 35 godina, srednje visine, puniji, crne
kose, nosio brkove,

2. NN muslimanski vojnik.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinje pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-28.



III-066





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Sarajevo, maj - jul 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je ziveo sa porodicom u Sarajevu. Pocetkom rata
pravljene su hajke na Srbe, koji su hapseni i privodeni. Ulazeno im je u
stanove, vrseni su pretresi i odnosene su stvari.

U maju 1992. godine u svedokov stan su upala cetvorica naoruzanih muslimana
iz jedinice Juke Prazine i izvrsili pretres stana. Trazili su oruzje, koje
svedok nije imao. Posle nekoliko dana dvojica su ponovila pretres. Svedok je
posle bio prinuden da izbegava izlaske na ulicu.

Svedoka je, kada je pokusao da izade iz Sarajeva, 18. juna uhapsila Jukina
policija. Priveli su ga u prostorije jedne zgrade u blizini Vojnickog Polja.
Odmah po dolasku u ovu zgradu svedok je saslusan, posle cega su ga odveli u
drugu prostoriju gde su bila 4 policajca koji su odmah poceli da ga udaraju
palicama i sakama po svim delovima tela. Svedoku je pocela da tece krv iz
rana na licu. Psovali su ga i pretili mu da ce ga ubiti.

Istog dana svedoka su odveli u stanicu milicije u Svrakino selo u zatvor u
opstini Novi Grad. Tu su mu naredili da se umije, pa su ga saslusavali. Za
vreme saslusanja, svedoku su policajci pretili da ce ga streljati ako ne
prizna.

Svedok je prenocio u prostoriji punoj fekalija sa jos trojicom uhapsenih.
Jedan od njih je bio Milorad Surla.

Jedan policajac ga je pozvao pa ga je udario pesnicom u lice i otisao.

Sva cetvorica uhapsenih prebaceni su sutradan u Centralni zatvor u Sarajevu
i tamo je svedok opet saslusavan.

Posle tri dana, svedoka su prebacili u kasarnu "Viktor Bubanj" gde je
smesten u celiju gde je bilo jos 11-12 uhapsenih Srba.

Svedoka ovde nisu saslusavali i tukli, ali su to radili sa drugim
zatvorenicima.

Svedok je saznao da je u ovom logoru od zadobijenih povreda umro Matic
Slobodan iz Sarajeva.

U ovom logoru su spavali na betonu, a na svaka dva zatvorenika bilo je jedno
cebe. Hrana je bila izuzetno losa. Dva puta dnevno dobijali su po parce
hleba i malo kuvanih makarona ili pirinca. Po neki put bi dobili i dve-tri
kasike kacamka.

Svedok je u zatvoru oslabio 20 kilograma.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prazina Juka, komandir policije,

2. NN muslimanski vojnici.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 412/94-2.



III-067





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Odzak, sredinom maja 1992. godine.





KRATAK OPIS: Posto je skola u Odzaku bila prenatrpana zatvorenim Srbima
jedan broj zena su smestili u privatne kuce.

Jovic i Dujak su svedokinju i njenu sestru, cije ime navodi, smestili u
jednu napustenu kucu u blizini skole. Zakljucali su ih i rekli da ne smeju
nigde da izlaze.

Narednog dana su njih dvojica dosli u tu kucu i pod pretnjom da nemaju
drugog izbora obe su silovali.

Otpor koje su svedokinja i njena sestra pruzile bio je bez uspeha, pri cemu
su im pretili da ce dovesti desetoricu drugih da bi ih svi silovali.

Posle toga su dolazili savkodnevno i na isti nacin ponavljali silovanje.

Svedokinje nisu imale mogucnosti da negde pobegnu, jer je svuda okolo bila
hrvatska i muslimanska vojska.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Jovic Mato, pripadnik vojne policije,

2. Dujak Miroslav, iz Odzaka, koji je u kriticno vreme radio u nekom vojnom
stabu u Odzaku.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda u
Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 544/2-94.



III-068





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Gorazde, maj 1992 - maj 1994. godine.





KRATAK OPIS: Od polovine maja 1992. godine, muslimanski vojnici su u Gorazdu
poceli sa pretresanjem stanova u kojima su ziveli Srbi. Pri tom su Srbima su
pretili da ce ih pobiti, oduzimali su im sve vrednije stvari, a neke su
hapsili bez ikakvog osnova.

Jula 1992. godine muslimanski vojnici su izveli iz stana R. i od njega
trazili da pred kamerama TV-Sarajevo da izjavu da su za rat krivi Srbi, sto
je on odbio i pored pretnji. Posle nekoliko dana, muslimanski policajci su
odveli ga na saslusanje u zgradu milicije i psovali mu majku, samarali ga i
gadali pepeljarom. Posle ovoga, vise puta su mu pretresali stan, a kad je
dosao u Komandu grada kako bi trazio da izade iz Gorazda, strazar ga je
pretukao.

Dana 4. maja 1994. godine oko 23 casa u stan R. provalila su cetiri
muslimanska vojnika i celu noc tukla njega i njegovu suprugu, stavljali im
cevi od oruzja i nozeve pod grlo i pri tome im upucivali razne pretnje. R.
je od udaraca zadobio povrede u vidu oteklina i modrica po celom telu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde,

2. Sejdic Ahmet, komandant muslimanske vojne jedinice,

3. Sehovic, islednik milicije u Gorazdu.



DOKAZ: Zapisnik istraznog sudije u dokumentaciji Komiteta pod brojem
440/94-8.



III-069





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Modrica, mlin, 11 - 12. maj 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je bio uhapsen dok se nalazio u svojim kolima u blizini
Broda, nakon cega je doveden u Modricu u jedan mlin, gde su njega i Nenada
Gluvaka vezali za drvo, pa su ih cetiri hrvatska vojnika u uniformama tukli
nogama, rukama i kundacima, a Gluvaka i nozem zasecali po telu.

Usled tih udaraca su izgubili svest, pa su ih uneli u jednu prostoriju gde
su, kada su se osvestili, iako su bili isprebijani morali da stoje uz zid
satima.

Nocu u 2 casa usao je jedan hrvatski vojnik sa nozem i saopstio im da ce
biti poklani i da ide da donese lavor da bi u njega oticala krv od klanja.
Taj vojnik se ponovo pojavio oko 4 casa i saopstio im da se klanje odlaze za
7 casova. Ponovo se pojavio u 9 casova, pa im je tom prilikom zavezao oci i
stavili su ih u kombi kojim su prebaceni u logor.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Nepoznati muslimanski vojnici.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-26.



III-070





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Logor Celebici kod Konjica, sredinom 1992. godine.





KRATAK OPIS: U ovom logoru bilo je u julu i avgustu 1992. godine zatvoreno
350 Srba iz Konjica i okoline.

Svi oni bili su kako navodi svedok "zivi lesevi", jer je svako ko je bio
zatvoren u logoru bio pretucen, nako vise, a neko manje.

Praktikovali su da sve Srbe iz logora izvedu na pistu, narede im da se skinu
do pojasa i da sednu na pistu na temperaturi koja je dostizala 50o c i da
izgovaraju u horu muslimanske molitve. Ako bi zakljucili da to neko ne cini
valjano strazari koji su stajali sa strane bi ga tukli.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", upravnik logora, i

2. Delic Hazim,

3. Landzo Esad,

4. Ferid iz Foce, strazari.



/DOKAZ: Komitet 147/95 i 86/95.



III-071





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Derventa, 26. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je bio zaustavljen ispred svoje kuce od strane
pripadnika Rijecke brigade HVO, pa je nad njim izvrsen pretres i tom
prilikom mu je u dzepu je pronadeno 12.000 DEM, koje je imao od prodaje
novog automobila. Svedok je upravo posao da sakrije taj novac.

Taj novac su mu oduzeli, ali ga nisu uhapsili, iako je to bilo u naselju
"Cardak" u Derventi istoga dana kada su pripadnici Rijecke brigade palili
kuce Srba i one koje su pronasli hapsili su.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pripadnici Rijecke brigade HVO.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-35.



III-072





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Kladanj, januara 1994. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinja se nalazila u selu Zeravice kod Vlasenice, kada je
ovo selo 2. avgusta 1993. godine bilo napadnuto od strane muslimana, pa su
tom prilikom svedokinju zarobili pripadnici muslimanske vojske i odveli je u
Kladanj. Prvo su je jedan dan drzali u nekom zatvoru i tu su je ispitivali,
a onda su je predali Rasimu, koji se najverovatnije preziva Hidic, koji ju
je odveo svojoj kuci na periferiji Kladnja u cigansko naselje, gde je bila
zatvorena od 3. avgusta 1993. godine do 28. juna 1994. godine.

Rasim i njegova supruga Fatima su drzali svedokinju u podrumu koji je bio
zakljucan, s tim sto su je pustali kada je trebalo nesto da im radi, a
posebno je obavljala poljske radove.

Na dan 6. januara 1994. godine, Rasim je doveo u podrum nepoznatog coveka i
svedokinji ga predstavio kao "njenog rodaka" i ostavio je s njim nasamo.

Ovaj covek, koji je musliman i u to vreme je bio na odsustvu iz muslimanske
vojske, bio je potpuno nepoznat svedokinji i on je ubrzo nasrnuo na nju, pa
iako je plakala i branila se, posto je on bio mnogo snazniji i jaci od nje,
savladao je njen otpor i silovao je. Tom prilikom joj je oduzeo nevinost.

Pri tome je govorio da je ona cetnicko dete i da muslimani treba da siluju
sve Srpkinje.

Ovaj nepoznati covek se ponovo pojavio 15. janura kada je sam otkljucao
podrum, pa je tom prilikom ponovo izvrsio silovanje nad svedokinjom.

Tako je svedokinja ostala gravidna.

U junu 1994. godine svedokinja je uspela da uz pomoc osobe, koju je slucajno
upoznala kada je kopala njivu, prebegne na srpsku teritoriju.

Posle toga je u Beogradu pokusala da prekine trudnocu u julu mesecu, ali je
to bilo bezuspesno, pa je 4. avgusta 1994. godine rodila dete.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Nepoznati muslimanski vojnik star oko 30 godina, visok oko 180 cm.

2.-3. Rasim, star oko 55 godina i njegova supruga Fatima, stara oko 50
godina, koji se najverovatnije prezivaju Hidic, iz Kladnja, sa stanom u
ciganskom naselju.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda u
Beogradu u predmetu Kri. br. 1073/94, kao dokumentacija
Ginekolosko-akuserske klinike u Beogradu, sto se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 308/94.



III-073





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Gorazde, maj 1992 - avgust 1994. godine.





KRATAK OPIS: Od pocetka borbi oko Gorazda maja 1992. godine predstavnici
muslimanske vojske i vlasti nehumano su postupali prema civilnom srpskom
stanovnistvu u Gorazdu.

Zabranjivali su Srbima da izlaze iz stanova ili su vise srpskih porodica
smestali u pojedine stanove, narocito u zgradama koje su okrenute prema
srpskim polozajima. Druge srpske porodice smestali su u podrume, a u njihove
stanove useljavali muslimane.

Srbe su cesto odvodili iz stanova: za neke se saznalo da su u zatvoru, a za
neke se nikad nista nije ni saznalo. Bilo je i pretnji ubistvom, uz
izmisljanje povoda za to (navodno nadeno oruzje i slicno).

Dana 26. juna 1992. godine, uniformisani muslimanski vojnici isterali su iz
stana u Ul. 1. maja br. 15 M. kao i druge Srbe iz njihovih stanova, i njih
75 odveli u prostorije jedne menze i tu ih drzali zajedno, preteci da ce ih
sve pobiti. Za to vreme su opljackali njihove stanove, a posle pustanja iz
menze smestali su vise porodica u po jedan stan. Sve do 8. jula 1994. godine
M. zivela je u tudem stanu sa jos 16 lica.

Jula 1992. godine u Gorazdu su naoruzani muslimani isterali U. iz stana u
Ul. 1. maja br. 34 i sa jos sedam lica smestili ga u jednu prostoriju
velicine 4 dz 4 m u posebnoj zgradi. Tu su ih drzali 15 dana i za to vreme
opljackali njihove stanove. U stan U. uselili su jednu muslimansku porodicu
iz Gojcevica.

Vladala je velika glad, jer muslimani srpskom zivlju nisu davali hranu koju
su dobijali preko UNPROFOR-a.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Behto, navodno iz Visegrada, bez blizih podataka o identitetu,

2. Berimac Anel, iz Visegrada,

3. Kusturica, bez drugih podataka.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-4, 440/94-7 i 440/94-6.



III-074





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), 1992. godine.





KRATAK OPIS: Jos pre izbijanja rata muslimani i Hrvati u Brodu su poceli da
formiraju svoje vojne jedinice, i to Hrvati HVO, a muslimani "zelene
beretke". Oni su upucivali pretnje srpskom stanovnistvu da ce biti proterani
ili poubijani. Govorili su da za Srbe nema mesta u Bosanskom Brodu, pocela
su hapsenja stanovnistva srpske nacionalnosti, a pojedincima su odredivali
kucni pritvor, tako sto su im naredivali da ne smeju da se udaljavaju od
kuce i svaki dan su ih kontrolisali.

Saslusanom svedoku kucni pritvor odreden je 3. marta 1992. godine i od tada
pa do sredine aprila hrvatski i muslimanski vojnici dolazili su svakodnevno
da ga kontrolisu i upucivali mu pretnje da ne sme da se udaljava iz kuce.

Sredinom aprila su ga mobilisali u radnu brigadu, pa je sa drugim Srbima
radio na ciscenju ulica, skidanju krovova sa srpskih kuca i drugim fizickim
poslovima.

To je trajalo do 10. jula 1992. godine, kada su ga uhapsili i sproveli u
logor na gradskom stadionu u Brodu.

Odmah po zatvranju su ga pretukli, gasili su mu cigarete po grudima i po
vratu od cega su mu ostali oziljci, terali ga da jede zapaljene cigarete, a
na podlaktici desne ruke napravili mu tri reza nozem. Jedan hrvatski vojnik
pucao mu je u predeo noge i taj metak mu je okrznuo desnu nogu u predelu
podkolenice.

U ovom logoru je spavao na betonu bez prostiraca i pokrivaca, a hranu je
dobijao svaki drugi ili treci dan, te je, iako je u ovom logoru boravio
svega 18 dana od 100kg telesne tezine spao na 60kg.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljajic Blazan,

2. Opacak Ante,

3. Lepan Drago,

4. Blatancic.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se sa lekarskom dokumentacijom
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-27.



III-075





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Sijekovac kod Broda (Bosanski Brod), 1992. godine.





KRATAK OPIS: Stanovnici srpske nacionalnosti predstavljali su manjinu u
odnosu na druge dve nacionalnosti u Sijekovcu. Neposredno pre pocetka rata
stanovnici hrvatske nacionalnosti formirali su vojnu jedinicu i nosili
uniforme HVO, a stanovnici muslimanske nacionalnosti svoju jedinicu i obukli
uniforme "zelenih beretki".

Pripadnici i jedne i druge jedinice upucivali su pretnje stanovnicima srpske
nacionalnosti. Govorili su da ce svi Srbi u Sijekovcu biti poubijani i da
nemaju nikakve mogucnosti da zive zajedno sa Hrvatima i muslimanima.

Oko 10. marta su postavili barikade na ulazu u sor u kome su ziveli Srbi i
na te barikade postavljene su straze. Nisu dozvoljavali stanovnicima srpske
nacionalnosti da izlaze iz sora, pa cak ni da odlaze da kupuju hleb, niti u
trgovine koje su se nalazile van tog sora.

Nisu dozvoljavali Srbima koji su bili zaposleni da odlaze na posao i sve to
je izazvalo strah kod stanovnistva srpske nacionalnosti.

Hrvatska vojska je u blizini srpskog naselja kopala rovove, postavljala
mitraljeska i minobacacka gnezda cije su cevi bile okrenute u pravcu srpskog
dela sela.

Kako su dani prolazili taj strah se neprekidno povecavao, jer su hrvatski i
muslimanski vojnici hapsili pojedine Srbe, ali sve je to bila priprema za
sledece dogadaje.

26. marta je izvrsen napad na srpski deo sela i tom prilikom je ubijeno vise
Srba.

Posle toga su preostale stanovnike pretezno zene i decu, odveli u dom u kome
je bio smesten krizni stab. U tim prostorijama su ih zadrzali dva dana, a
posle toga su ih odvezli u selo Kostres kod Dervente, a potom u Gornje
Smrtice kod Prnjavora, gde su ostali do oslobodenja Sijekovca i Broda - 11.
oktobra 1992. godine.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prkaca Marko, Hrvat iz Slavonskog Broda

2. Kovacevic Zemir, musliman iz Sijekovca

3. Causevic Nijaz, musliman iz Sijekovca



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-4.





NAPOMANA: Dopuna prijave I-26 i 27.

III-076





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Mededa, avgust - novembar 1992. godine.





KRATAK OPIS: 8. avgusta, prilikom napada na srpsko selo Brusici, muslimanski
vojnici su uhvatili svedokinju, rodenu 1924. godine i njene vrsnjakinje K. i
A. i odveli ih u Mededu, a odatle do Brodara.

Tu su ih sa uperenim oruzjem terali da udu u tunel kako bi pucajuci iza
njih, naterali Srbe, koji su se bili zabarikadirani u tunelu i odatle
pruzali otpor, na predaju Srbi su im iz tunela doviknuli da se vrate natrag
kako ne bi poginule. Nisu smele da se vrate, jer su iza njih bili muslimani
sa uperenim oruzjem, pa su strahovale da ce ih oni pobiti kako su pretili.
Muslimani su im govorili da moraju da idu, pa neka ih Srbi pobiju. U jednom
momentu, muslimani su poceli da pucaju preko njihovih glava, a Srbi su im
odgovorili, tako da su se nasle izmedu dve vatre.

Tako su ih drzali ispred tunela do uvece, a posle su ih vratili i zatvorili
u zadruzni dom, gde su ih u nehigijenskim uslovima, drzali zatvorene vise od
100 dana.

Saslusavali su ih o tome gde se nalaze pojedini Srbi i pri tom ih tukli.
Tako je muslimanski vojnik Gegic tukao kundakom po telu svedokinju i gazio
je nogama na kojima je imao cizme - sve dok se nije onesvestila.

Muharemovic je tukao sve tri pomenute zene, udarajuci ih kundakom i gazeci
ih. K. je ubadao nozem iza vrata, hvatao za kosu i bacao na pod, a A. je
gurao cev oruzja u usta i polomio joj zube.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Muharemovic Ekrem, komandant logora u Mededi,

2. Gegic Alija, iz Medede,

3. Muharemovic Avdo, iz Medede,

4. Anic Haro.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 440/94-39.



III-077





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Gorazde, april 1994. godine.





KRATAK OPIS: Aprila 1994. godine, jedne noci oko 23,30 casova, u stan
svedokinja u Ul. Mose Pijade br. 18, posto je razvalila ulazna vrata, upala
je grupa od 7 naoruzanih muslimanskih vojnika koju je predvodio Jusic.

Skakali su i vristali po stanu, trazeci od stanara da se odmah isele, da bi
im iseljenje odlozili do jutra. U ranim jutarnjim casovima, u stan su
provalili Obarcanin Azem i neki Pozder iz Vranjske mahale sa jos jednim
naoruzanim muslimanskim vojnikom.

Svedokinje su pobegle u susedstvo, a oni su pucali po stanu i u njemu
izazvali pozar.

Kada su se obratile za pomoc SUP-u, oni su ih smestili u zatvor i da bi ih
"zasitili od razjarenih muslimana". Sutradan su ih savetovali da podnesu
privatnu tuzbu sudu, a muslimani iz njihove zgrade su rekli da su one same
zapalile svoj stan u koji se, u meduvremenu, uselio Jusic Jasko.

Posle toga one su, ostavsi tako bez stana, uz pomoc UNPROFOR-a napustile
Gorazde i sada zive kao izbeglice.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Jusic Jasko, iz Hubijera kod Gorazda, koji je bio pratilac kamandanta
Durakovic Ramiza,

2. Obarcanin Azem, iz Gorazda,

3. Pozder, iz Vranjske mahale u Gorazdu, sin Pozder Naile.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedokinja, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-11 i 440/94-18.



III-078





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Gorazde, maj - jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: Maja 1992. godine u Gorazdu se masovno naoruzavaju muslimani,
organizuje se rezervna policija od strane Merkez Ibra, nacelnika SUP-a
Gorazde, u koju ulaze muslimanski ekstremisti i kriminalci.

Sabanovic Murat, iz Visegrada, javno, preko megafona pozivao je muslimane da
ubijaju Srbe. Naoruzani muslimani upadali su u stanove Srba, vrsili pretrese
i oduzimali sve vrednije stvari, a Srbe odvodili na saslusanja.

Tako je 18. juna 1992. godine naoruzana grupa muslimana (Obarcanin Azem,
Kanlic Sejo, Pita Edin i Celjo, zvani "Kako"), razbivsi ulazna vrata, upala
u zgradu br. 18 u Ul. Mose Pijade i trazeci Srbe, vatrenim oruzjem
izresetala stan , koja je pobegla kroz prozor iz stana koji je u prizemlju.

Iz drugog stana odveli su sa podignutim rukama u vis Helet Gordanu i Slavka,
zajedno sa Perisic Mirjanom i Radovic Miroslavom iz drugog dela zgrade.

Usput su im govorili da ih vode na streljanje. Pustili su ih posle nekoliko
sati na zauzimanje jednog muslimana koji je radio u SUP-u.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a u Gorazdu, organizator "rezervne policije",

2. Obarcanin Azem, zvani "Caza", iz Gorazda, Vranjska mahala,

3. Kanlic Sejo, iz Gorazda, inspektor u opstini,

4. Pita Edin, radnik preduzeca "Pobjeda" u Gorazdu,

5. Celjo, zvani "Kako".



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Malis Ozrenke i Helet Gordane koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-11 i 440/94-17.



III-079





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Gorazde, april 1994. godine.





KRATAK OPIS: naoruzani muslimani Koso Ramiz i neki Hapko, nodu izmedu 20. i
21. aprila 1994. godine pokusali su da zapale kucu Nedimovica, u kojoj je
bilo smesteno 50 Srba i koja je kuca bila pretvorena u logor za Srbe, pucali
su i pretili da ce sve Srbe pobiti.

Sutradan ujutru Hapko je odveo iz stana supriga svedokinje pod br.
440/94-17, i posto ovaj ni pod pretnjom ubistvom nije pristao da za Radio
Sarajevo da izjavu da Srbi u Gorazdu lepo zive, Hapko je isterao sve Srbe iz
kuce Nedimovica, postrojio ih i pretnjom da ce ih sve pobiti ishodovao je
pristanak Helet Nikole da da trazenu izjavu na radio stanici, ali do davanja
izjave sticajem okolnosti nije doslo.

Posle toga svedok je sa jos 5 Srba prebegao na srpsku stranu, preplivavsi
Drinu i sada zivi kao izbeglica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Koso Ramiz,

2. "Hapko", muslimanski vojnik



DOKAZ: Komitet, broj 440/94.



III-080





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Trebesko brdo kod Gorazda, jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: 14. jula prilikom napada na srpsko selo Bucje kod Gorazda
muslimanski vojnici pohvatali su vise Srba, mestana sela Bucje: muskarce,
zene i decu i njih 44 odveli su u kucu Kulenovic Omera na Trebeskom brdu.

Tu su ih tukli rukama, nogama i kundacima od oruzja, izvodeci ih pojedinacno
ispred zgrade, tako da su mnogi bili u krvi, sa povredama i tesko su se
kretali.

Nekima su prikucavali uvo za drvenu gredu.

Tu su ih zadrzali sest dana.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sejdic Ahmet, iz Visegrada, komandant muslimanske jedinice.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Begovic Desa koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-15.



III-081





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Zenica, jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oruzanih formacija Kahriman,
Kapetanovic i Jugic, 20. juna oko 03 casova, provalili su u kucu ciji je
vlasnik poznat Komitetu, ulica Zahida Bukurevica br.19, i uz pretnju da ce
izvrsiti ubistvo njegove porodice (supruge, snahe i dvoje maloletnih
unucadi), prisvojili su sve vrednije pokretne stvari iz kuce, a Kahriman i
Kapetanovic uz pretnju pistoljem, silovali su kci vlasnika.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kahriman Beca iz Zenice,

2. Kapetanovic Senad iz Zenice i

3. Jugic Sefik iz Zenice.



DOKAZ: Dokazi u spisima 173/95-1.





III-082





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima





MESTO I VREME: Gorazde i Visegrad, april 1992. - april 1994. godine.





KRATAK OPIS: U gorazdu i Visegradu muslimani su sprovodili progon Srba -
civila. Muslimanski vojnici upadali su u stanove Srba, vredali, saslusavali,
pretili ubistvima i odvodili u logore. Iz stanova Srba odnosili su vrednije
stvari.

Maltretirane su i zene. Tako, prilikom upada u stan Spasojevic Zore u
Gorazdu, ul. M. Tita br. 28, muslimanski vojnik joj je pretio klanjem i
streljanjem. Stan je pretresao. Takode, prilikom upada u stan Simic
Ljiljane, u ul. Sandzackih brigada br. 13, naoruzani musliman udario je istu
kundakom, a stan joj je pretresao.

Muslimani, istovremeno, Srbima - civilima nisu dozvoljavali da napuste grad.
U gorazdu su ih drzali kao taoce.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde,

2. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a Gorazde,

3. "Kule", musliman,

4. Isic Kemal, muslimanski vojnik iz Visegrada,

5. Susko Ibrahim, musliman iz Visegrada,

6. Veletovac Hasan.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Helete Vukosave, Spasojevic Zore i
Samardzic Dusanke koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima
440/94-16, 25 i 27.





IV-129





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, 4. jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedoci su 20. maja, kao rezervisti JNA, zarobljeni u kasarni i
dovedeni u Tarcin u silos za zitarice koji je bio pretvoren u logor za Srbe.

Oni su bili prvi zatvorenici. Smesteni su u celiju br. 1 u kojoj je bilo
psenice koju su njih dvojica morali da pociste. Posle njih je logor napunjen
zatvorenim Srbima pa ih je bilo oko 100-110.

04. juna je organizovana masovna tuca zatvorenika. Oko 10 casova i 30 minuta
upravnik logora Hujic naredio je zatvorenicima u celiji 1 da se pripreme za
pregled "jer dolazi komisija". Naredio je, takode, da vrata celije budu
otvorena. Ubrzo posle toga u celiju je uslo oko 15 muslimanskih vojnika i
letvama, bokserima i kundacima od pusaka poceli da tuku zatvorenike po svim
delovima tela. Od tuce je prvi svedok bio sav obliven krvlju, a dobio je i
oko 50 udaraca u predelu desnog bubrega koji mu od tada ne funkcionise.

Posle ove tuce svedok je dva meseca bio nepokretan. U cebetu su ga odneli
kod upravnika u kancelariju gde ga je Cedo Domuz, koji ga je inace zarobio,
jedva prepoznao. Tada mu nije ukazana nikakva lekarska pomoc, nego tek
kasnije kada je postojala opasnost da ce da umre.

U celiju svedoka pod brojem 412/94-12 upalo je 8 vojnika sa puskama u rukama
ili palicama te su poceli da tuku zatvorenike. U ovoj tuci i svedok je bio
prebijen. Tuca u ovoj celiji trajala je pola sata. Jauci su se culi i iz
drugih celija.

Kada je na red dosla celija br. 8, u kojoj je bio svedok pod brojem
412/94-14, u nju je uslo 12 vojnika sa palicama koji su poceli da redom tuku
sve zatvorenike. Jedan od njih je uhvatio svedoka za glavu i bacio ga na
zid, pa je svedok tako udario glavom o zid da mu je razbijen nos i nastala
povreda oka (posledice su bile vidne i kada ga je saslusao istrazni sudija),
a zatim su nastavili da ga tuku nogama, kundacima i sa ostalim predmetima
koje su imali pri ruci. Tuca u ovoj celiji trajala je 15 minuta.

U celiji 7 u kojoj je bio svedok pod brojem 412/94-13, K. su naterali da se
polije mokracom iz kante u koju su zatvorenici mokrili. Svedok navodi da su
muslimanski vojnici nazivali svog vodu "Mineralni".

U celom logoru je tuca trajala tri casa. Posle tuce su se vojnici vratili na
plato, a zatim je upravnik naredio da zatvorenici predaju svo zlato, satove,
narukvice, prstenje i sve druge vrednosti koje su imali kod sebe sto su
vojnici koji su ih tukli, odneli.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hujic Becir, upravnik logora, iz Pazarica,

2. Kaktic Mustafa, strazar

3. "Mineralni", staresina muslimanskih vojnika koji su pretukli zatvorenike,

4. Dupovac Enver, pre rata komandir saobracajne milicije u Novom Sarajevu,

5. Gosto Salko, pre rata inspektor milicije u Hadzicima, iz Smunjke,

6. Refik Tufo - "Refo", strazar, iz Duranovica,

7. Fiso Suljo, strazar,

8. Hajruli Hazir, strazar,

9. Kalember Nermin, zvani "Buba", strazar,

10. Sahic Idajet, iz Tarcina, strazar,

11. Ramic Izet, strazar,

12. Saric Zaim, strazar,

13. Mesanovic N.,strazar,

14. "Rambo", iz Lepenice, strazar.

15. "Huske".

lor="#000000">

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-9, 412/94-11, 412/94-12, 412/94-13
i 412/94-14.





IV-130





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu i
okolina, februar - avgusta 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedci su iz logora u Krupi kod Pazarica premesteni u zatvor u
atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu zajedno sa jos dvadesetak
zatvorenih Srba.

Uhapsene Srbe su muslimani vodili da kopaju rovove i druge vojne objekta sto
su oni uz tucu i maltretiranja strazara morali da cine. Tukli su ih i u
iskopanim rovovima kundacima od pusaka i drskama od lopata, pretili im
nozevima.

Uvece, po povratku sa rada, Srbe su svake noci tukli najcesce tako sto bi ih
pojedinacno izvodili iz celija i napolju ih tukli.

Prvi svedok je video kada su muslimani u februaru 1993. godine oko 22 sata
izveli Jadranaka Glavasa, Srbina iz Tarcina, stavili mu lisice i odveli u
zatvor u hotelu "Mraziste" gde su ga tako pretukli da je od zadobijenih
povreda umro.

Muslimani su narocito tukli V. kome su nozem odrezali pola desnog uha.
Svedok mu je pruzio prvu pomoc. V. su pekli i dlanove na usijanoj peci,
gasili mu cigarete po telu i rukama, przili ga usijanim sipkama po ledima i
po udu. Kod uhapsenika se jedan od muslimana hvalio da je V. dobio najmanje
500 udaraca po bubrezima. Sami muslimani su se cudili kako nije od toga
umro.

Posle povratka sa rada, u prostoriji gde su boravili, upao je Hodzic sa jos
dvojicom vojnika i jednom devojkom i naredili dvadesetorici Srba da stanu uz
zid, pa su poceli da ih tuku najpre rukama i nogama, a potom su odvalili
nogu od stola i time ih tukli. Drugi svedok je dobio vise udaraca u predelu
leda i bubrega. Praksa premlacivanja nastavljena je svakodnevno, a terali su
ih i da klanjaju na muslimanski nacin.

Pored tuce, muslimani su uhapsenike nagonili medusobno na protivprirodni
blud. To su radili tako sto bi ih prvo tukli, pa ih potom naterali da se
medusobno sami tuku, a na kraju ih prinudili na protivprirodni blud. Prvi
svedok je to licno morao da cini sa V.

Jednom prilikom su prvog svedoka naterali da zatvorenom G. stavi silo u
cmar, a posle toga, kad ga je izvadio, naterali su R. da ga polize.

R. su naterali i da pojede sapun, a posle toga da pije mokracu. Sve je ovo
morao da ucini pod prinudom.

Muslimani su uhapsene Srbe terali da jedu i opuske od cigareta, gasili im
cigarete po vratu, rukama i drugim delovima tela ili im ubacivali neugasene
cigarete u nedra.

Jednom prilikom je prvog svedoka jedan musliman tukao metalnom stakom i
kundakom tako sto ga je udario najmanje 50 puta po nozi i po bubrezima,
posle cega je bio potpuno nepokretan i 10 dana je mokrio krv.

Za jelo su im davali lanc-pakete, ali su ih terali i da pre jela piju ljute
zacine, posle cega im ne bi davali vodu.

Svedoci su sa Igmana vraceni 1. avgusta u logor u Tarcin. Jedno vreme je
prvi svedok bio osloboden prinudnih radova jer mu je bila slomljena ruka, a
imao je i druge teske posledice.













INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Alispago Zulfikar, zvani "Zuka", muslimanski komandant, iz Sandzaka,

2. Borovina Redzo, komandir voda,

3. "Dzems", muslimanski vojnik, iz Zenice,

4. Galip, zvani "Gala", muslimanski vojnik, iz Zenice,

5. "Koka", iz Cajnica,

6.-7. braca Radeljas, muslimanski vojnici iz Gackog,

8. NN mudzahedin,

9. Greljo, musliman, vojnik iz Gackog,

10. Mujo, musliman, vojnik iz Nevesinja,

11. Hodzic Nedzad, zvani "Necko", roden 15.03.1969. godine u Novom Pazaru,
od oca Kemala,

12. Salcin N, zvani "Struja", musliman, vojnik iz Gackog,

13. Alen N, musliman, vojnik,

14. "Bota", musliman, vojnik,

15. Deko N, musliman, vojnik iz Gackog,

16. Causevic N, zvani "Mesar", musliman, vojnik iz Sarajeva,

17. "Deba", musliman, vojnik, narkoman,

18. "Njihad", strazar,

19. Sabina N, iz Hadzica.





DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 412/94-7 i 412/94-5.





IV-131





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, 19. jun 1992 - 17. avgust 1994.
godine.





KRATAK OPIS: Svedok pod brojem 412/94-6, je preko 26 meseci bio zatvoren u
logoru za Srbe u silosu u Tarcinu. Posto je rezim ishrane bio takav da su
zatvorenici dobijali po jedan obrok dnevno, koji se sastojao od 5 kasika
nekog variva i parceta hleba od 10 grama, svedok, koji je imao 86 kg,
oslabio je 28 kg. Bilo je dana kad nisu dobijali nista za jelo tako da su,
kako navodi svedok, sanjali koru hleba.

Zbog takve ishrane, svakodnevnih tuca i teskih prinudnih radova van logora,
krajem 1992. godine su umrli:

1. Krstic Petko iz sela Rasteljice, kod Tarcina, roden 1958. godine,

2. Kapetina Obren iz sela Osanik, kod Pazarica, star oko 60 godina,

3. Milanovic Mika iz sela Osanik, kod Pazarica, star oko 55 godina,

4. Sarenac Vaso iz sela Lokve, kod Pazarica, star oko 70 godina,

5. Vujovic Bogdan i

6. Samoukovic Zdravko.



Spavali su na betonu. Tek na intervenciju Crvenog krsta su dobili cebad i
ubacili su im nekoliko paleta na kojima su mogli da spavaju.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hujic Becir, upravnik logora u Tarcinu,

2. Covic Halid, zamenik upravnika,

3. Kalember Nermin, strazar u logoru,

4. Hajruri Azir, strazar u logoru.





DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-6, 412/94-5, 412/94-11, 412/94-12,
412/94-13, 412/94-14 i 412/94-31.





IV-132





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u Krupi, kod Pazarica, 7. januar 1993. godine.





KRATAK OPIS: Dok je svedok bio zatvoren u logoru za Srbe u Krupi, bila je
praksa da muslimanski vojnici izvode zatvorenike nocu iz celija i napolju ih
tuku.

Tako su 7. januara 1993. godine na pravoslavni Bozic oko 2 sata posle ponoci
strazari Keca i Lihovac izveli iz celija 1 i 2 zatvorenike S. i M. "da im
cestitaju Bozic", a to su cinili tako sto su ih do izjutra tukli.

Kada su ih ujutru pretucene vratili bili su u takvom stanju da svedoci nisu
mogli da ih prepoznaju. Nisu mogli da hodaju, pa su ih uneli u celiju.
Svedok ih je licno nosio, a potom je po naredenju muslimanskih vojnika prao
krv od pretucenih.

Bili su u tako teskom stanju da su posle nekoliko dana morali da ih odnesu
kod lekara da bi im pruzio pomoc.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mesanovic Serif, upravnik logora u Krupi,

2. Keca Asim, strazar,

3. Lihovac, musliman, strazar.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalaze
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-8, 13 i 12.





IV-133





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u Krupi, kod Pazarica, 30. decembar 1992 - 18. avgust
1994. godine.





KRATAK OPIS: Dok je svedok boravio u logoru u Krupi, u skladistu bivse JNA,
zatvorenici su korisceni za prinudan rad, za secu drva, utovarivanje i
istovarivanje municije i hrane, a korisceni su i za druge fizicke radove.

Na secu drva su terani po zimi, slabo obuceni, bez obuce, bosi. Svedok je
isao na secu drva samo u carapama, a u sumi su ostajali na radu 4-5 sati.

Muslimani su im za izvlacenje drva napravili kaiseve od padobrana u vidu
amova za konje, te su balvane vukli zatvoreni Srbi kao konji. To su radili
svakodnevno, i nedeljom i praznicima. Strazari su za to vreme sedeli okolo,
smejali se i veselili se pucajuci iz pusaka.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mesanovic Serif, upravnik logora u Krupi,

2. Fejzic Suljo, strazar u logoru.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-8.





IV-134





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, maj - decembra 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je uhapsen od muslimana i odveden u silos u Tarcinu koji
je bio pretvoren u logor za Srbe. Smesten je u celiju broj 1 sa S, B, V, N,
L. i P.

Odmah po zatvaranju je dosla grupa od 20 muslimana iz Sandzacke jedinice
kojom je rukovodio Alispago. Sa njima je bila i Jasmina, muslimanka iz
Sarajeva. Zatvorenicima su naredili da ustanu i skinu obucu i stanu uz zid.
Tu su ih tukli jednog po jednog rukama, nogama, kundacima od oruzja, drskama
od nozeva i drugim predmetima koji su im se nasli u rukama. Tom prilikom se
svedok onesvestio, a u nesvest su padali i drugi zatvorenici. Kada se
osvestio bio je sav u krvi, a Dane Bozic je imao i prelom rebara, kao i
krvarenje iz glave.

Praksa premlacivanja ponavljala se svakodnevno, uz pretnje da ce biti
poklani, i da za Srbe nema zivota u muslimanskoj drzavi.

Zatvorenike su terali da klanjaju, tj. da se mole Bogu na muslimanski nacin.

Krajem jula 1992. godine, svedok je prebacen u celiju broj 7 gde je bilo oko
40 zatvorenika Srba, i tu se spavalo na golom betonu.

U celiji broj 7 strazari nisu dozvoljavali da se ide u klozet pa su
zatvorenici bili prinudeni da fizioloske potrebe obavljaju u celiji, sto je
prouzrokovalo sirenje zaraze i zbog toga su zatvirenici premesteni u logor u
Krupi kod Pazarica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hujic Becir, upravnik logora u Tarcinu,

2. Alispago Zulfikar, zvani "Zuka", muslimanski komandant rodom iz Sndzaka.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-5.





IV-135





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u magacinu robne kuce "Beograd",
u naselju Tulek, kraj juna - pocetak jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je sa jos oko 150 Srba doveden iz logora u selu Polje u
ovaj logor.

Spavali su pod nadstresicama bez ikakvih prostiraca i pokrivaca.

Odmah po dolasku u ovaj logor, pretukli su ih bezbol palicama, kundacima i
motkama. Posle tih tuca vecina nije bila sposobna da se krece, pa su drugi
zatvorenici morali da ih nose.

Poseban nacin mucenja i maltretiranja bio je da prozovu zatvorenika da bi ih
tada dvojica pripadnika HOS-a sa strane istovremeno udarala nogom
zatvorenika u predelu rebara, a druga dvojica bi ga posle toga udarala
otpozadi u predelu bubrega, a peti, koji je stajao ispred, docekivao ga je
sa bezbol palicom, na kojoj je bilo napisano veliko slovo "U" kao ustaski
simbol, koju je zatvorenik morao da poljubi, a onda ga je ovaj udarao
palicom.

Saslusani svedok je dva puta prosao ovakav "tretman".

Na dan 5. jula, Milas je trazio pet Srba da se dobrovoljno jave na
streljanje. Posto se niko nije dobrovoljno javio, on je procitao pet imena
medu kojima je bilo i ime svedoka. Kada su ova petorica izasla, prvo ih je
tukao Hamzic. Posto su sve dobro pretukli, jedan je skakao svedoku po ledima
sa obe noge dok je lezao.

Posle su ih odvezli preko Save u Slavonski Brod, na teritoriju Hrvatske,
postavili ih uz zid jedne kuce, naredili im da podignu ruke i saopstili da
ce biti streljani. Tada je prisao jedan vojnik, naslonio pistolj na
slepoocnicu svedoka i povukao obarac, ali se culo samo skljocanje jer metak
nije bio u cevi.

Nakon toga su sva petorica odvedena u selo Dragalic kod Okucana, gde su bili
razmenjeni, a do tada im to nije bilo poznato i mislili su da ce ih zaista
streljati.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", iz naselja Omeragici u Derventi,

2. Jusanovic Hangijad, zvani "Talijan",

3. Vrdoljak Ivica, zvani "Geza",

4. Nezirovic Almaz, iz Dervente,

5. Milas Ivica, iz Dervente,

6. Mrkonjic Edim,

7. Skelic Nihadam, zvani "Skelo", iz Dervente.



DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-14.





IV-136





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Zatvor u atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu, 7.
februara - 28. marta 1993. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je sa ostalim zatvorenicima Srbima od strane muslimana
bio cesto teran da se klanja na muslimanski nacin. To se desavalo posle
povratka zatvorenika sa prinudnih radova. Jednom prilikom kada ga je
muslimanski vojnik naterao da se klanja, prisutna muslimanka mu je ugasila
cigaretu na spoljnem delu sake desne ruke.

Video je kako je tada ta muslimanka i drugim Srbima koji su morali klanjati,
gasila cigarete na celu i po drugim delovima tela.

Svedok je i u vreme saslusanja, kako je konstatovao istrazni sudija, imao
vidni oziljak od gasenja cigarete.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hodzic Nedzad, zvani "Necko",

2. Sabina N.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-5.





IV-137





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Kladalj, Komanda muslimanske vojske, novembar - decembar
1992. godine.





KRATAK OPIS: Nakon sto je zarobljen, svedok, koji je penzioner, bio je
odveden u Komandu muslimanske vojske pred komandanta koji ga je pitao gde je
zarobljen, koliko ima srpskih boraca, ko im je komandant i slicno, pa kada
mu je svedok rekao da to ne zna, on ga je ponudio kafom, pa kada mu je
svedok rekao da ne pije kafu, ovaj je rekao: "Ovog puta ces da popijes", i
dao mu kafu. Uz kafu mu je dao i casu od 2 decilitra konjaka i naredio da
popije kafu i konjak. Rekao je svedoku da mu nije odgovorio na pitanja, pa
je tada pogledao vojnike koji su ga zgrabili i odveli u drugu prostoriju
velicine 3 dz 4 m.

U toj prostoriji nije bilo nicega drugog osim nekoliko dasaka koje su bile
postavljene po podu, a kroz te daske su gusto bili probijeni ekseri po celoj
povrsini, ciji su vrhovi van daske bili 2 do 2,5 cm i malo povijeni u
stranu.

Trojica vojnika su ga tada uvela u tu prostoriju i postavila ga pored tih
dasaka, a potom su, drzeci u ruci svaki po jednu palicu, otpoceli da ga
udaraju po raznim delovima tela. Najcesce su ga tukli po glavi i po
ramenima.

Od tih udaraca je u jednom trenutku pao na te daske sa ekserima, koji su mu
se zabili u telo i, u toku podizanja, na ekserima su ostali komadi tkiva sa
njegovog tela.

Nastavili su da ga udaraju sve dok nije pao u nesvest, a potom su ga
polivali vodom.

Kada se osvestio, ulazila su druga dvojica muslimanskih vojnika koji su isto
kao i prva grupa nastavili da ga udaraju palicama sve dok nije ponovo
izgubio svest.

Posle polivanja vodom, usla je treca grupa koja mu je nanela najteze udarce.
Bio je sav u krvi i otecen. Treca grupa ga je uglavnom tukla u predelu nogu
i slabina, govoreci da kao cetnik treba da vidi kako ustase tuku, jer su se
muslimani u medusobnom razgovoru oslovljavali sa imenom ustasa.

Svedok ne moze da opredeli koliko su ga te tri grupe tukle i koliko je to
trajalo, ali se seca da su mu pri tome psovali majku srpsku, majku cetnicku
i govorili da ce ga zaklati.

Tuce su se uglavnom ponavljale nocu, a preko dana su svedoka izvodili na
saslusanje.

Sve vreme svedok je bio u samici.

Treceg dana je izveden iz samice u pratnji cetiri muslimanska vojnika i
odveden oko 150 m u kojoj se nalazio do nekih lipa, gde su mu muslimanski
vojnici, psujuci mu majku cetnicku, rekli:"Cetnice, biraj vesala na koja ces
biti obesen".

Tada su mu kazali da je on jos nov i da ima vremena kada ce ga obesiti.

Odveli su ga tada do reke Drinjace i tu su mu gurali glavu u vodu, pa posle
odredenog vremena, kada bi poceo da se gusi, izvlacili mu glavu iz vode. To
su cinili nekoliko puta da bi ga potom vratili u zgradu Komande u samicu gde
je i do tada bio.

Svedoka su let-lampom pekli po tabanima i po ledima. Takode su mu zabijali
igle pod nokte. Zbog toga je po nalogu UNPROFOR-a pocetkom 1993. godine,
kada su ga registrovali predstavnici Medunarodnog Crvenog krsta, bio
prebacen u bolnicu gde je bio na lecenju dva i po meseca.

U toj prostoriji je ostao mesec dana, s tim sto su ga svake noci tukle, kao
i prve noci, po tri grupe muslimanskih vojnika.

Za to vreme telesna tezina zarobljenog svedoka spala je sa 75 na 35 kg.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Komandant muslimanske vojne jedinice za koga svedok jedino zna da je iz
Zivnice, kao i pripadnici muslimanske vojne jedinice.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-28 i 197/95.





IV-138





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Zerovac, izmedu Dervente i Broda (Bosanski Brod), pocetkom
jula 1992. godine





KRATAK OPIS: Iz logora u silosu u selu Polje, oko 150 Srba je prevezeno u
logor u Brodu.

Prevozili su ih u jednom autobusu i u jednom kamionu pokrivenim ciradom. U
kamionu ih je bilo 78.

Usput su u Zerovcu stajali puna tri dana.

Za to vreme nisu smeli da izlaze i sve vreme su morali su da drze glave
naslonjene na sedista, tako da nisu smeli nigde da gledaju.

Nije bilo dozvoljeno da se dize cirada kamiona, a u autobusu da se otvaraju
prozori.

Iako je bila strahovita vrucina, tri dana nisu dobijali ni hranu ni vodu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljucevic Stojko, iz Komarice kod Dervente, komandant logora u Polju i
drugi.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94, kao i svedoka pod brojem 584/94.





IV-139





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor Krupa, kod Pazarica, 29. decembar 1992. - 30 septembra
1993. godine.





KRATAK OPIS: Svedoci navode da su iz logora u silosu u Tarcinu, zajedno sa
jos 137 zatvorenika, prebaceni u logor "Krupu" u novonapravljeni logor u
jednom od vojnih magacina (br. 9) koji je pregraden na tri dela. Svedoci
pretpostavljaju da su ih muslimanske vlasti prebacile u Krupu da za njih ne
bi saznao Crveni krst.

Zatvornici iz ovog logora su vodeni na prinudne radove na Koscanju i
Ormanju. Kopali su rovove i transee, a radili i poljoprivredne poslove.

Prilikom obavljanja ovih poslova bili su svakodnevno vredani, maltretirani i
tuceni. Tako je, jednom prilikom prvog svedoka, dok je bio 15 dana na
Koscevu, na kopanju transea i zemunica tukao Dajdic. Takode su tukli i V.
koga su gazili i nogama.

Posle ovoga je upravnik zabranio da se zatvorenoci-rezervisti vode na rad.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mesanovic Serif, zapovednik logora,

2. "Keco", strazar u logoru,

3. Lihovac, strazar u logoru,

4. Dajdic Haddo.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalaze
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-11 i 412/94-14.





IV-140





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, 30. septembra 1993 - 17. avgusta
1994. godine.





KRATAK OPIS: Svedoci koji su boravili u logoru u Tarcinu navode da je
pocetkom aprila 1994. godine, kada su se vodile borbe oko Gorazda, upravnik
logora inscenirao otmicu cetvorice zarobljenika: Bratic Milana, Colic
Milivoja, Pandurevic Milorada i Glavas Tome. Oni su odvedeni u celiju gde
nije bilo drugih zatvorenika i omoguceno je grupi maskiranih lica, medu
kojima su bile i zene, sve muslimani, da udu u tu celiju, izvedu pomenuta
lica i da rade sa njima sta hoce.

Oni su trojicu: B, C. i P. izveli iz celije i tom prilikom ih tukli do
onesvescivanja, a zatim odveli u Pazaric, u stanicu milicije i tu ih
zadrzali 5 dana. Iz Pazarica su vraceni u logor, ali opet u posebne celije,
a tek posle pet dana, kada su se malo oporavili od batina vratili su ih u
celije u kojima su bili pre otmice.

Svedoci navode da su u julu 1994. godine strazari Kalember i Saric izveli
zatvorenike V, K. i Lj. i pretukli ih u znak osvete zbog bekstva zatvorenika
Golub Ilije.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hujic Becir, upravnik logora u Tarcinu,

2. Kalember Nervin, zvani "Buba", strazar u logoru,

3. Saric Zaim, strazar u logoru,

4. Fiso Suljo, strazar u logoru,

5. Grupa nepoznatih muskaraca i zena.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-11, 412/94-12 i 412/94-13.





IV-141





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Srebrenica, zatvor u zgradi SUP-a, septembar - oktobar 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Svedok je uhapsen u svojoj kuci u selu Podravanje prilikom
napada muslimanske vojske i odveden u zatvor u Srebrenicu.

Smesten je u celiju velicine 2 dz 2.5 m, u kojoj nije bilo lezaja, niti
pokrivaca. U celiji nije bilo nikakvog namestaja niti stvari. Nisu mogli da
legnu, jer ih je u toj celiji bilo sestoro, a strazari su betonski pod
stalno polivali vodom, tako da su sve ovo vreme provodili stojeci ili
cuceci.

Svedok i ostali Srbi bili su izlozeni svakodnevnim tucama. Svedoka su tukli
cizmama, od cega su mu polomljena rebra. To je cinio Koljevic koji je imao
cizme koje su po utisku svedoka bile specijalno namenjene za tucu jer su
bile ojacane spicastim sarima tako da je od tuce ovim cizmama cesto gubio
svest.

Tuce su bile narocito nocu. Obicno su u 22 casa pocinjale, a zavrsavale se u
4 casa ujutru.

Svedok je bio tucen i elektricnim kablovima, sajlama, metalnim cevima, a
posebno je tesko podnosio kada su mu pekli ruke cigaretama koje su bile
napravljene od orahovog lisca.

Koljevic mu je jednom prilikom naredio da se skine go, pa mu je pekao
cigaretom polni organ. Od toga je izgubio svest.

Prilikom tuca izbijeno mu je 7 zuba - pet u gornjoj i dva u donjoj vilici.
Pored Koljevica tukli su ga i strazari Kemo, Beli i Dule.

Strazari su cesto namerno zapusavali klozet tako da su svedok i drugi
zatvorenici morali da zavlace ruke u otvor klozeta, pa su tom prilikom bili
umazani fekalijama.

U celiju u koju je bio smesten svedok, nekoliko puta su dovodili zene i decu
iz grada koji su ih pljuvali i vredali.

Nijedanput im nisu dozvolili da se okupaju niti da se umiju, a kada bi
trazili da idu u klozet, najcesce bi od volje strazara zavisilo da li ce im
dozvoliti. Ako bi im se to dozvolio, onda bi morali svi zajedno izaci, pri
cemu su ih u hodniku cekali strazari koji su ih tukli. Zbog toga su morali
da izbegavaju odlaske u klozet.

Za hranu, koju su dobijali uglavnom dva puta dnevno, dobijali su otpatke od
hrane koju su jeli strazari. Povremeno su dobijali caj bez secera i parce
hleba velicine kutije cigareta.

Kako im nisu dozvoljavali da se umivaju i peru, desavalo se da su morali
uzimati hleb rukama na kojima su bili ostaci fekalija od ciscenja klozeta.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Koljevic Mirzet, nacelnik SUP-a,

2. Orlic Naser, komandant muslimanske vojske u Srebrenici, koji je svedoka
tako snazno tukao i tom prilikom udario u levo oko koje mu je od toga
osteceno,

3-6. Strazari Kemo iz Pala kod Sarajeva, Beli i Dule iz Osmace kod
Srebrenice, Cemo iz Suceske.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 378/94-1.





IV-142





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Tuzla, logor u Rudarskom institutu, 31. septembar - 10.
oktobar 1992. godina.





KRATAK OPIS: Posto su svedoku vise puta vrsili pretres stana trazeci navodno
oruzje, koje on nije imao, 31. septembra su cetvorica uniformisanih lica
vojske BiH muslimanske nacionalnosti izvrsili ponovo pretres, nakon cega su
ga priveli u Rudarski institut, u prostorije Muzeja koje su bile adaptirane
za zatvaranje Srba.

Trazili su od njega da navede imena cetnika i clanova Srpske demokratske
stranke iz Tuzle, pa posto im je on rekao da ih ne zna, poceli su da ga
tuku. Prvo su ga tukli vojnickim opasacem po glavi, vratu i svuda po telu i
sutirali ga cokulama po testisima i drugim delovima tela.

Nakon toga se pojavljuje Prcic koji svedoku saopstava: vidis sta su u stanju
moji momci da urade onima koji nece da priznaju, pa mu zatim govori da zna
da on nije cetnik niti pripadnik SDS-a, ali trazi od njega da nabroji imena
cetnika i clanova SDS-a. Prcic mu ostavlja rok od deset minuta da na praznom
papiru ispise trazena imena, pa po isteku ovog roka, posto svedok nije
postupio po trazenju Prcica, ovaj nareduje strazarima da nastave da ga tuku
jos zesce. Tada su mu stavili bombu u usta koju je morao da drzi deset
minuta, pa kada je svedok u jednom momentu pozeleo da aktivira bombu i
pokusao da zagrize osigurac, sto su primetili, istrgli su mu bombu iz usta i
pri tome okrnjili mu zub, sto je istrazni sudija konstatovao. Potom
nastavljaju da ga tuku, pa je svedoku tekla krv iz nosa, iz usta, iz
rasekotina na rukama, osecao je strahovite bolove jer je bio sav prebijen.

Bez obzira na takvo stanje, naterali su ga da sa sebe skine svu odecu pa su
golog nastavili da ga tuku. Tada su repetirali "skorpion", pa mu stavili u
usta, dok je Prcic drzao prst na obaracu. Pri tome mu je pretio da ce pucati
ako ne ispuni njihove zahteve. Posle cetiri casa ovakvog postupanja prema
svedoku, Prcic je oko ponoci napustio prostorije naredivsi potcinjenima da
zavrse sa svedokom, s tim sto od njega moraju izvuci priznanje.

Ponovo su nastavili da ga tuku i ta tuca je trajala oko jedan sat, pa su mu
onda naredili da se spremi da bi ga odveli na minsko polje u blizini Tuzle,
rekavsi mu da ce ga naterati na minsko polje i da ce njegovu pogibiju
obrazloziti pokusajem bekstva.

Dali su mu ponovo rok od deset minuta da odluci da li ce ispuniti njihove
zahteve, pa posto nije ispunio zahteve da napise imena navodnih cetnika,
nastavili su sa mucenjem, tako sto su ga sada tukli konopcem koji je imao
olovne zavrsetke. Potom su mu stavili u usta cev od puske prethodno je
repetirajuci i drzeci prst na obaracu.

Oko dva casa posle ponoci su doveli dvojicu poznanika - Srba, pa su njih
trojicu naterali da jedan drugog udaraju, a ako to ne bi cinili dovoljno
jako, onda bi svu trojicu tukli. Svedok navodi da su tako jedan drugog
udarili preko dvesta puta.

Posle toga svedoka su vezali za stolicu tako sto su mu ruke bile pozadi
vezane toliko snazno da su mu zbog prestanka cirkulacije krvi pomodrele ruke
i osecao je strahovite bolove u rukama. U takvom polozaju su nastavili da ga
tuku konopcem sa olovnim zavrsetkom i vojnickim kaisem. Pri tome su mu
govorili da iz njihovih ruku niko ne izlazi ziv ako ne prizna to sto se od
njega trazi.





Pred jutro su prestali sa tucom i naredili svedoku i drugoj dvojici
uhapsenih Srba da prvo oribaju hodnik, a potom klozet. Posle toga naredili
su mu da legne potrbuske, pa su ga udarali besomucno nogama na kojima su
imali cokule.

Posto je vec bilo pocelo radno vreme, kada je jedan musliman prolazeci
hodnikom preskocio svedoka koji je lezao u tom hodniku, rekli su mu da se
tako ne prelazi preko cetnika, pa se on onda vratio i snazno nagazio svedoka
petom tako jako u predelu karlice da je od toga osecao bolove i u vreme
saslusanja.

Posle toga su nastavili da ga tuku u toku celog prepodneva i to je trajalo
do popodne oko 16 casova. Tada se pojavilo pet pripadnika Vojne policije, pa
su ga i oni tukli.

Posle 20 casova neprekidne tuce svedok je bio prebacen u drugi zatvor - u
kasarni "Husinjska buna".

Sudski vestak je kod svedoka konstatovao telesne povrede koje predstavljaju
tesku telesnu povredu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Zaimovic Ahmed, zvani "Sevija", visoki funkcioner policije u Tuzli,

2. Prcic Faruk, komandant jedinice muslimanske vojske, pre rata
auto-prevoznik u Tuzli, star oko 40 godina,

3. Kabasi Ramo, rodom iz Gnjilana, bivsi bokser, a u vreme izbijanja rata
trener bokserskog kluba u Tuzli.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, pred istraznim sudijom, nalaz sudskog
vestaka Lazarevic dr Rastislava i lekarska dokumentacija, sto se sve nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 486/94.





IV-143





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u vojnom magacinu u Rabicu kod Dervente, maj - jun
1992. godine.





KRATAK OPIS: Nakon prijema u ovaj logor, svedoci su bili smesteni u
prostoriju ciji je pod bio od betona koji je bio vlazan. U istoj prostoriji
su obavljali fizioloske potrebe, sto je izazivalo nesnosan smrad i
onemogucivalo disanje.

Hranu su prvi put dobili tek petog ili sestog dana nakon prijema i ona se
sastojala od parceta hleba, jer je jedan hleb od 600 grama deljen na 25
zatvorenika. To je bilo dnevno sledovanje.

Po odobrenju zapovednika Hamzica u ovoj logor dolazili su cesto pripadnici
HOS-a, HVO, zelenih beretki, sandzaklijske jedinice i Handzar divizije, pa
su tukli i maltretirali do besvesti zatvorene Srbe.

Tukli su ih nogama, rukama, kundacima od oruzja i palicama.

Pre toga su im naredivali da se skinu goli do pojasa, da se izuju, pa su ih
po golim tabanima i po telu tukli do besvesti.

Svedoka Lazica je posebno tukao Jusanovic, koji mu je polomio tri rebra,
kljucnu kost i ostetio kicmu i bubreg.

Nisu im dozvoljavali da se briju i sisaju da bi ih snimali. Svi zatvorenici
su bili dobili vaske.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", zapovednik logora,

2. Jusanovic Hangijad, zvani "Talijan",

3. Maras Josko,

4. Krajinovic Ante,

5. Grubisic Jure, zvani "Gegalo" i "Zmija".



DOKAZ: Lekarska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka, koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-16.





IV-144





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u silosu u selu Polje kod Dervente, sredinom juna 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Zapovednik logora koji je bio u uniformi HVO i predstavio se da
je iz Sibenika, izdvojio je svedoke pod brojem 438/94 i P.

Odveo je u jednu prostoriju prvo jednog od svedoka, ciji su se krici i jauci
culi, a posle 20 minuta drugi svedok je video da je prvom spaljena brada i
da je sav u krvi, pa posto je bio bez svesti on i treci svedok su ga odneli
u prostoriju u kojoj su bili zatvoreni.

Potom su se culi jauci P. koji je zadrzan oko pola sata, a kada je izasao
bio je sav isprebijan i modar i imao je opekotine.

Kada je u ovu prostoriju bio uveden drugi svedok, pitali su ga odakle mu
oruzje i ne sacekavsi njegov odgovor, poceli su da ga tuku nogama i
pesnicama, pa kada je pao naredeno mu je da klekne i ljubi "bosansku
zemlju". Kada se sagao osetio je jak bol u predelu leda.

Tada su mu ponovo naredili da se sagne i osetio je jos jaci bol i osetio
miris przenja od cega je zakljucio da je przen nekim usijanim predmetom od
cega se onesvestio. Posle toga su ga polili vodom i kada se osvestio
naredili su mu da ustane, pa su ga ponovo tukli.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. NN zapovednik logora iz Sibenika,

2. Vrdoljak Pero, zvani "Geza",

3. Hamzic Nihad, zvani "Fric".



DOKAZ: Lekarska dokumentacija i iskazi svedoka, koji se nalaze u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94.





IV-145





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Derventa, prostorije Doma JNA, krajem aprila 1992. godine.





KRATAK OPIS: Odmah po dovodenju u Dom JNA, svedoci su videli veliki broj
Srba koji su bili postrojeni uz zid sa podignutim rukama, goli do pojasa i
bosi.

Svedoci su odmah po privodenju bili izlozeni strahovitoj tuci. Desetak
pripadnika HOS-a je pocelo da ih udara nogama, rukama, kundacima i palicama
po svim delovima tela.

Posebno se u tome isticala Kovacevic koja je udarala svedoka pod brojem
438/94-14 kundakom u predelu slepoocnica i od toga je svedok pao u nesvest,
pa su ga pripadnici HOS-a uhvatili za kosu i bacili kroz staklo od prozora,
pa je pao kroz prozor na beton sa visine od 3 m.

Posle toga su ga uneli u jednu prostoriju u kojoj je bilo 4-5 cm vode i
ostavili ga, misleci da je mrtav. Svedok se tek posle 9 casova osvestio.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kovacevic Azra iz Dervente, koja je zivela u Rijeci.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-14 i 438/94-19.





IV-146





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Derventa, logor u bivsem Domu JNA, 26. april - 10 maj 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Svedok je po zatvaranju bio smesten sa jos 30-40 Srba u
prostoriju kaja je ranije sluzila kao svlacionica u Domu JNA.

Odmah po dovodenju u ovu prostoriju, upala su cetvorica hrvatskih vojnika u
uniformama HOS-a, koji su im kazali da su iz Vukovara i da su tamo sve
poubijali i popalili, pa su poceli sve redom da udaraju pendrecima,
kundacima i nogama. Tukli su sve zatvorene Srbe dok nisu popadali i ostali
bez svesti.

Svakodnevno su bili tuceni od strane pripadnika HOS-a, a posebno 6. maja.
Tom prilikom svedoku je nozem zasecen vrat uz pretnju da ce biti zaklan.

Zatvorenici su prvi put dobili hranu posle pet dana boravka u ovom logoru.

Muceni su i na taj nacin sto su im davali po dve svece koje su morali drzati
u rukama zapaljene i uz pretnju da ce svako biti zaklan kome se sveca bude
ugasila. Dok su zatvorenici drzali svece bili su udarani.

Svedok nije mogao da izdrzi pa je pao i tom prilikom mu se sveca ugasila.
Tada je pripadnik HOS-a izvadio noz i kada je svedok vec verovao da ce ga
zaklati, ovaj je odustao.

Svedoka je jedan pripadnik HOS-a uhvatio snazno rukom u predelu grla i
snaznim trzajem pokusao da mu iscupa jabucicu. Svedok je poceo da se gusi i
lekar, koji je takode bio zatvorenik u tom logoru, ga je spasao tako sto mu
je pritisnuo jabucicu unazad i uspeo da je vrati u prvobitan polozaj.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mario Milos, od oca Franje i majke Kate, roden u Derventi i drugi
pripadnici HOS-a.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka i medicinska dokumentacija, koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-11.





IV-147





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Sarajevo, 2 - 3. maj 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok pod brojem 686/94-1 je kao gradansko lice u tadasnjoj
JNA krenuo u Dom JNA da preveze povredenog pripadnika JNA u vozilu koje je
bilo jasno obelezeno znakom Crvenog krsta, kada je na ovo vozilo bila
otvorena mitraljeska vatra, pa je tom prilikom vise vojnika bilo ranjeno i
ubijeno, a sam svedok je bio zarobljen.

Odmah su ga cvrsto vezali lisicama, tako da mu se leva ruka bila oduzela.
Odveli su ga u prostorije Skupstine grada i usput su ga nemilosrdno tukli
kundakom po vratu i po ledima. Odatle su ga odveli u Republicki MUP, gde su
ga "Vikicevi specijalci" tukli i udarali mu glavu o zid, tako da je bio sav
obliven krvlju.

Tada su ga pretresli i nasli kod njega 2.400 DEM koje su mu oduzeli.

Odatle su ga odvezli u prostorije Staba Teritorijalne odbrane BiH gde ga je
docekao Karic Vehbija, tada pukovnik JNA, koji je naredio da mu skinu lisice
i da se umije i uklone tragovi krvi. Saopstili su mu da ce ga snimati
televizija i dali mu tekst koji je morao da izgovori, posle cega ce ga
pustiti. Ukoliko ne kaze dobijeni tekst, zapretili su mu da ce nastaviti sa
mucenjem.

Pred televizijskim kamerama je morao da kaze:

- da su pripadnici JNA prvi otvarali vatru na "Vikiceve specijalce",

- da JNA naoruzava cetnike,

- da snajperisti pucaju iz Vojne bolnice na Marin dvor po civilima,

- da vojnici JNA pucaju na "Unisov" neboder, gde se nalazi muslimanski stab,

- da u Vojnoj bolnici ima 20 snajperista.

Svedok je to vece odbio da postupi po naredenju. Ponovo su mu zapretili da,
ako ne poslusa, sledice njegova likvidacija.

Preostali deo noci proveo je na stepenistu. Bio je mokar i bez odece i
obuce, pa mu je bilo hladno. Stalno su insistirali da mora da ponovi ono sto
su mu naredili da kaze pred televizijskim kamerama i da ce, ako to ne ucini,
nastaviti sa mucenjem.

Svedok je bezuspesno isticao da je samo vozac sanitetskih kola i da u
Sarajevu zivi vec 40 godina i da nema nikakve veze sa cetnicima.

03. maja oko 11 casova policajci su ga odveli na treci sprat zgrade
Teritorijalne odbrane, gde se vec nalazio pukovnik Karic, pa je svedok morao
da ponovi ono sto mu je bilo naredeno pred televizijskim kamerama.

Posle zavrsenog snimanja, ponovo su ga saslusavali, provocirali i vredali,
da bi ga posle dva casa odvezli i izbacili iz kola u blizini Vojne bolnice,
u kojoj mu je posle toga ukazana pomoc.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Karic Vehbija, bivsi pukovnik JNA.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 686/94-1.





IV-148





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Selo Bjelovscina, kod Konjica, 21. maj 1992. godine.





KRATAK OPIS: Posto su ga zarobili, svedoka su muslimanski i hrvatski vojnici
odveli u njegovu kucu koja je bila u blizini. Usput su ga tukli, a to su
nastavili i u njegovoj kuci, gde je bilo puno zarobljenih Srba, a bilo je i
zena i dece. Toliko su ga tukli da je izgubio svest.

Pored ostalih, u mucenju su ucestvovale i Alagic Sofija i Ramic Dika. One su
naredile svedoku, koji ima 60 godina, da sa sebe skine svu odecu, pa su mu
onda kljestima hvatale i stezale ud. Pri tome su govorile da ce mu ud
odseci, pa su i donele zilet kojim su pravile poteze kao da ce mu odseci ud.

Sve ovo su cinile pred brojnim svedocima iz njegovog sela.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Alagic Safija,

2. Ramic Dika.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 412/94-15/1.





IV-149





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u Celebicima, kod Konjica, 23. maj - 13. avgusta 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Svedoka su posle hapsenja u njegovom selu i dvodnevnog usputnog
mucenja i tuce zajedno sa drugim Srbima doveli u Celebice gde je, u bivsem
vojnom skladistu, bio napravljen logor za Srbe.

U ovom logoru su ga prvo smestili u tzv. "22", a potom u hangar "6". Praksa
je bila takva da su logorske vlasti, strazari ili lica koja su oni dovodili
spolja, zatvorenike tukli svaki dan i svaku noc. Danju bi obicno upadali u
hangar i tukli ih cime bi stigli i koga bi stigli. Nocu su praktikovali
izvodenje jednog po jednog zatvorenika i premlacivali ga, a to je trajalo po
jedan sat.

Svedoka su vise puta tukli u hangaru, a dva puta su ga nocu izvodili i tukli
ispred hangara. Tukli su ga drvenim palicama, cizmama i raznim drugim
predmetima.

Posebno je zapamtio masovnu tucu koja je usledila posle posete delegacije
Medunarodnog Crvenog krsta, kada su svi bili prebijeni.

Osim tuce, praktikovani su i razni oblici mucenja. Tako je svedoka jednom
izveo Landzo, polio mu potkolenice benzinom i zapalio mu desnu nogu. Od toga
je zadobio teske opekotine, a oziljke je imao i kada ga je istrazni sudija
saslusavao.

U dva navrata su Delic i Landzo izvodili svedoka iz hangara i nagonili da
pase travu i da je pojede.

Drugom prilikom su ga ova dvojica mucila 3 sata tako sto su mu stavili
gas-masku na lice i zatvorili dotok vazduha, zbog cega se gusio i gubio
svest. Za to vreme su ga tukli cizmama i drugim predmetima.

Ishrana u logoru je bila slaba, a desavalo se da po nekoliko dana
zatvorenici ne dobiju nista za jelo. I voda im je davana u ogranicenim
kolicinama. Higijena nije odrzavana, a nuzda je vrsena u hangaru u kome su i
boravili.

Pored ovoga, logorske vlasti su zatvorenike terali da satima pevaju
muslimanske pesme i da uce Kuran napamet.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Delic Hazim, zamenik upravnika,

2. Landzo Esad, zvani "Zenga", strazar u logoru,

3. Cosic Adem, strazar u logoru.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-15/1.





IV-150





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u Celebicima, kod Konjica, 23. maj - 13. avgusta 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Za vreme boravka u logoru za Srbe u Celebicima, svedok je bio
ocevidac kada je Landzo trojici logorasa, cija imena navodi, zamotao
sporogoreci fitilj oko polnog organa a zatim ga provukao izmedu nogu i
zavukao u zadnjicu, a potom zapalio.

Oni kojima je to cinjeno, imali su nesnosne bolove, pa su vristali.

Ostale su im teske opekotine koje su sporo zarastale, pa su danima zbog toga
imali strahovite bolove.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", upravnik logora u Celebicima,

2. Landzo Esad, zvani "Zenga", strazar u logoru,

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-15/1.





IV-151





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u osnovnoj skoli u selu Poljare kod Dervente, kraj
maja - kraj juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Upravnik logora Lipovac je svakodnevno izvodio po nekog od
zatvorenih Srba u posebnu prostoriju, a potom kada bi se ovaj vratio videlo
se da je bio isprebijan i u krvi.

Preko dana je izvodio pritvorenike i vezivao ih za bodljikavu zicu sa kojom
je bio ograden logor i tada ih udarao nogama, rukama i palicom.

Svedoka je za vreme boravka u ovom logoru cetirti puta izvodio i tukao.

Svedok je najteze prosao 11. jula kada ga je Lipovac izveo uvece oko 22 casa
pa ga je tom prilikom udario nogom u predelu usta i izbio mu dva gornja
prednja zuba i dva donja izvalio.

Po naredbi Lipovca, jedan od policajaca je grejao zicu ciji je precnik 2-3
mm i tom zicom je po golim ledima pekao svedoka od cega su mu ostali vidni
oziljci.

Prilikom jedne tuce u ovom logoru, svedoku je polomljena kost podlaktice.

Prema zatvorenicima su primenjivani i elektro-sokovi tako sto im je vezivan
provodnik za polnii organ.

Pored toga, Lipovac je imao obicaj da pusta hrvatske vojnike u logor, pa su
oni redovno tukli zatvorenike.

Za sve vreme u ovom logoru su zatvorenici dobijali hranu svakog drugog dana
po jedan obrok koji se sastojao od jedne male konzerve i parceta hleba.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Lipovac Damir, zapovdnik logora, roden 1969. godine u selu Polje, opstina
Derventa, od oca Ante,

2. Lisko Luka, iz sela Donji Susnjari opstina Derventa.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 18. oktobra 1992. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-15.





IV-152





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u Domu JNA u Derventi, kraj aprila 1992. godine.





KRATAK OPIS: Kada je svedok bio doveden u ovaj logor, izabrali su svedoka i
N. pa su im saopstili: Obojica ce kao cetnici ici Milosevicu u Srbiju
vodenim putem rekom Savom.

Posle toga su cetvorica pripadnika HOS-a pocela da ih udaraju nogama i
rukama po raznim delovima tela. Skakali su kada je svedok pao i gazili po
njegovom telu, usled cega je gubio svest. To su isto cinili i sa N..

Potom je usla druga grupa pripadnika HOS-a, pa su i oni poceli da udaraju
zatvorenike. Udarali su ih nogama, rukama, kundacima i nekim konopcima.

Ta tuca je trajala 3-4 casa, s tim sto su se pripadnici HOS-a menjali i
dolazili drugi.

Na kraju se pojavila Kovacevic Azra koja je imala preko desne ruke zavoj, a
ispod toga imala je neki metalni predmet, pa kako bi koga od zatvorenika
udarila tom rukom, on nije mogao da ostane na nogama, vec je morao da padne.

Tako je onesvestila i svedoka.

Prilikom prijema, svi zatvorenici su bili pretreseni, pa su oni kod kojih je
pronaden jugoslovenski novac morali da pojedu te novcanice kao sto je to
morao da ucini i svedok, a ko bi imao marke i druge devize i druge vrednosti
sve to im je bilo oduzeto.

Zatvorenicima je takode bilo naredeno da legnu i otvore usta pa su svakom
sipali po saku soli u usta.

Posto je bio pretucen, svedok je bio smesten u podrumske prostorije u kojima
je bilo 5-6 cm vode na betonu. Tako je proveo dva dana i dve noci.

One koje bi prozvali, kada bi se vratili, nisu mogli da prepoznaju posto su
svi bili u krvi i izobliceni.

Za dva dana, koliko je svedok boravio u ovom logoru, nije dobijao ni hranu
ni vodu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kovacevic Azra, iz Dervente,

2. Gavran N, iz Zagreba, komandant neke od hrvatskih jedinica.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-16.





IV-153





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Rabic, kod Dervente, logor u podzemnim prostorijama vojnog
magacina, maj - jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: U ovom logoru je u ovom priodu bilo izmedu 120 i 150 zatvorenih
Srba.

Hrana je bila veoma losa. Dobijali su ponekad po dva hleba, a nekada po 4-5
na ukupan broj od 120-150 zatvorenika.

Cesto su kaznjavani tako sto im je zabranjivano davanje hrane i po tri dana.

Za pravoslavni praznik Durdevdan, 6. maja, dobili su samo jednu ljutu
papriku i po casu vode.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hamzic Mihad, zvani "Fric", staresina logora.



DOKAZ: Iskaz svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-2.





IV-154





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u magcinu robne kuce "Beograd" u naselju Tulek u Brodu
(Bosanski Brod), prva polovina jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru, svedok je bio svakodnevno
izvoden u jednu manju prostoriju, najcesce nocu, pa su ga tamo tukli bezbol
palicama, komadima drveta, nogama i rukama. Tuca je trajala dok ne bi
izgubio svest, pa bi ga posle toga vratili medu ostale logorase.

U ovom logoru je svedok ostao do 14. jula 1992. godine kada je razmenjen.

Dva dana pre razmene, u nocinim casovima, izveden je iz prostorije gde se
nalazio i tada je cuo da je strazar rekao: "Ovaj ce biti razmenjen 14. jula.
Znate kakav treba da ode kuci, morate da ga izubijate tako da umre posle dva
meseca".

Posle toga su ga uveli u prostoriju za mucenje i tamo su ga tukli. Koliko je
tuca trajala svedok ne zna; zna samo da je u jednom trenutku cuo reci: "Ovaj
je gotov", a potom su ga polivali vodom i odneli u logor. Nije vise mogao da
se krece.

Na razmenu je otisao uz pomoc drugih logorasa koji su ga nosili.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljucevic Stojko, zapovednik logora,

2. Skelic Nihad, zvani "Skelo".



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 24. oktobra 1994. godine, koji se
zajedno sa lekarskom dokumentacijom nalazi u dokumentaciji Komiteta pod
brojem 438/94-29.





IV-155





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Selo Zeravac kod Broda (Bosanski Brod), jul 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je pocetkom jula doveden u logor u stovaristu robne kuce
"Beograd", u naselju Tulek u Brodu, odakle su ga vodili sa drugim logorasima
da kopa rovove gde je bio izlozen borbenim dejstvima.

Za vreme kopanja rovova 5. jula, ranjen je u podkolenicu leve noge i u
predelu nadkolenice desne noge. Rane je zadobio od eksplozije granate. Posle
toga je bio odvezen u Bosanski Brod, a zatim su ga prebacili preko Save na
teritoriju Hrvatske, u bolnicu u Slavonskom Brodu gde su ga operisali.

Prilikom kopanja rovova u selu Zeravac, pored svedoka, ranjeni su C. D. i A.

Iako je bio potpuno nepokretan vratili su ga u logor Tulek sa jos dvojicom
ranjenika. U posebnoj prostoriji logora je bio 10 dana a zatim su ga vratili
medu ostale logorase. Tu je ostao sve do razmene koja je bila 19. avgusta.

Pre ranjavanja, Srbe iz ovog logora su izvodili na prvu borbenu liniju i
isturali ih prema srpskim polozajima kao zivi stit. Kada bi ih doveli do
blizu borbene linije, hrvatski vojnici bi pozivali srpske vojnike i
govorili, psujuci im majku cetnicku: "Pucajte sad!"





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljucevic Stojko, zapovednik logora Tulek.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, kao i svedoka pod brojem koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-23, 438/94-24 i brojem
438/94-9.







IV-156





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u selu Polje kod Dervente, druga polovina juna 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Ovaj logor je bio ograden bodljikavom zicom, a postojale su i
strazarske kule i psi koji su sluzili za cuvanje logora.

Zatvorene Srbe su prisiljavali da satima stoje uz zid sa podignutim rukama
iza vrata. Po ceo dan su ih terali da pevaju razne ustaske pesme. Cesto su
zatvornike tukli.

Pored toga, zagrevali su gvozdene masice kojima su zatrvarenim Srbima
pravili opekotine po raznim delovima tela. Uzarenim masicama su ih hvatali
za nos, a pekli su ih i po ledima.

Saslusanog svedoka, koji je po zanimanju lekar i njegovog kolegu S. jedan
vojnik je naterao da jedu travu, tako sto im je doneo svezanj trave koji su
oni morali da pojedu a onda im je naredio da puzeci odu u logorsku
prostoriju u kojoj su boravili.

Svedok je koristio naocari koje mu je upravnik logora naredio da polupa, sto
je morao uciniti, pa potom komade stakla da pokupi i stavi u svoj dzep.

Terali su ih i da ljube cizme hrvatskim vojnicima, kao i sliku Ante
Pavelica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. NN zapovednik logora koji je bio iz Sibenika.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-18.





IV-157





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor Rabic kod Dervente, druga polovina maja - jun 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Po dolasku u logor, dali su im da obuku unforme bivse JNA, pa
su doveli fotografe koji su ih tako slikali kao cetnike, iako se radilo o
zatvorenim civilima iz Dervente.

Svedok Saran je u grupi od 30 Srba prebacen u jednu od prostorija ovog
logora u kojoj je bio betonski pod, a na tom betonu je bilo vode. Morali su
lezati na mokrom betonu i u istoj prostoriji na drugom kraju su obavljali
fizioloske potrebe, posto im nije bilo dozvoljeno da koriste klozet van te
prostorije.

Cesto su u ovaj logor dolazili vojnici HVO i "zelenih beretki" pa su tukli
zatvorene Srbe nogama, kundacima od vatrenog oruzja, palicama i drugim
sredstvima.

U par slucajeva, svedoku Saranu su kao lekaru strazari donosili nesto
zavojnog materijala sa zahtevom da ukaze pomoc povredenim Srbima, sto je on
i cinio. Tako je previjao povrede na glavi M. iz Dervente, T. koji je imao
prelome ruke, kao i drugima koji su imali opekotine po telu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", zapovednik logora,

2. Camil.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, kao i svedoka pod brojem koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-18, 438/94-25 i 438/94-27.





IV-158





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Slavonski Brod, zatvor u Vojnoj policiji, kraj maja - pocetak
juna 1992. godine.





KRATAK OPIS: Iz zatvora u Derventi, na podrucju bivse Bosne i Hercegovine,
svedok je prebacen preko Save na podrucje Hrvatske u Slavonski Brod u zatvor
u kome je proveo 8 dana.

Po dolasku u ovaj zatvor, 10-12 policajaca ga je tuklo po svim delovima tela
palicama, nogama i pesnicama, a posle toga je podvrgnut ispitivanju. Trazili
su od njega da im objasni gde se nalazi Centar veze, sto njemu nije bilo
poznato, pa posto o tome nije mogao da im pruzi podatke, izveli su ga iz
vojnog zatvora u nenaseljeno mesto van grada na obali Save i tada mu,
vezanom naredili da klekne, a potom su mu naslanjajuci pistolj na glavu
ispaljivali metke, govoreci da ga vise nista nece pitati vec da ce ga ubiti.

Naslanjali su mu pistolj na slepoocnicu, zahtevajuci ponovo da nesto prizna,
da bi ga vratili ponovo u isti zatvor u kome je proveo jos 8 dana i u kome
je svakodnevno bio mucen i maltretiran na slican nacin.

Tukli su ga do besvesti, pretili klanjem, da bi ga nakon toga ponovo vratili
na podrucje Bosne i Hercegovine u Derventu, vezanog u prtljazniku od
putnickog automobila marke "Golf".





INDICIJE O IZVRSIOCU:

Oragni vlasti u Slavonskom Brodu.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-10.





IV-159





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor Rabic kod Dervente, sredina maja - sredina jula 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Odmah po smestaju u ovaj logor u kome je bilo oko 130
zatvorenih Srba, hrvatski vojnici su poceli da ih tuku. To su cinili nogama,
rukama, kundacima od oruzja i drugim sredstvima.

Boli su ih nozevima, pa su svedoku to cinili u nadlakticu leve ruke i po
licu.

Svedoka su samo jednom izveli na saslusanje i tom prilikom ga pitali gde je
sakrio oruzje i trazili od njega da im u zalogu dovede suprugu i dete da bi
on otisao kuci i doneo 50.000 DEM, tvrdeci da ce ga tada pustiti kuci.

Svedok nije pristao na takav zahtev, pa su nastavili da ga svakodnevno tuku
i prebijaju.

U logoru je ostao dva meseca, a za to vreme je lezao na betonu bez ikakve
prostirke.

Za hranu su dobijali svaki treci-cetvrti dan po jedan hleb koji je deljen na
30 ljudi i po nesto kuvane hrane od cega je svako dobijao po jednu ili dve
kasike.

Svedoku su nekoliko puta naredivali da klekne i pod grlo mu stavljali noz da
bi ga navodno zaklali.

Jednom prilikom mu je hrvatski vojnik naredio da klekne i dao mu pistolj u
ruke zahtevajuci od njega da se ubije. Svedok je stvarno prislonio cev od
pistolja na slepoocnicu i pritisnuo obarac. Medutim pistolj je samo
skljocnuo jer u njemu nije bilo metaka.

Jedne noci su njega i jos jednog zatvornika izveli iz zatvora, pokrili nekim
cebetom i odveli ih u neku zgradu gde su ih hrvatski vojnici tukli do
besvesti i trazili da priznaju da su cetnici.

Potom su im dali papir i olovku i zahtevali da napisu da su cetnici, ali oni
su odbili, pa su ih posle toga bacili na pod, gazili i tukli nogama i
rukama.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hamzic Nihad, zvani "Fric",

2. Juhanovic Hangijad, zvani "Talijan",

3. Jusufbegovic Zijad, zvani "Zijo".



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-3, kao i lekarska dokumentacija (D-3).







IV-160





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor Kerestinec kod Zagreba, kraj januara - mart 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Svedok je kao ratni zarobljenik bivse JNA doveden u ovaj logor
gde su odmah po dolasku poceli da ga tuku i maltretiraju.

Posebno je bio mucen u "crnoj sobi", ciji su zidovi bili ofarbani u crno, a
na sredini se nalazila stolica i sto na kome je bio aparat sa izvorom
elekticne struje.

Na zidu se nalazila i jedna ucvrscena sipka.

Svedok je jednom prilikom bio vezan i 12 sati je neprekidno visio vezan
rukama za sipku tako da nogama nije dodirivao pod, a za to vreme strazari su
ga tukli bejzbol palicama i mokrim peskirima vezanim u cvor. Pri tome je
cesto gubio svest, a kada bi ga osvestili, stavljali bi ga na izvor
elektricne struje. Posle elektro-sokova, takode je gubio svest.

Terali su ga i da stoji rasirenih nogu da bi ga tom prilikom sutirali u
testise.

Ovde je svedok dozivljavao svakodnevna mucenja i izivljavanja.

Posebno su bili muceni srpski dobrovoljci i svedok je bio prisutan kada su
im sekli prste na rukama i terali ih da ih jedu.

Dovodili su i zene - Srpkinje koje su silovali. Ta silovanja su bila
svakodnevna. Jednoj zeni su tom prilikom isekli bradavice na dojkama i
naterali je da ih pojede.

Jednom prilikom su doveli neku zenu srpske nacionalnosti i terali svedoka da
sa njom ima polni odnos.

Drugom prilikom su svedoka odveli sa grupom zarobljenih srpskih
dobrovoljaca, rezervista i poredali ih uz zid, da bi ispred njih doveli
zene - Srpkinje, koje su naterali da se skinu gole, pa su muskarcima
naredili da, stojeci, kolektivno onanisu, s tim sto su im zapretili da ce
dvojica koja poslednja od njih svrse biti odvedena u "crnu sobu" na mucenje.

Priredivali su i "igre bez granica" koje su se sastojale, na primer, u tome
sto bi zatvoreniku naredili da iznad glave drzi kutlacu sa vrelom vodom, pa
bi ga terali da tako trci dok mu se voda prosipala po glavi.

Zbog ovakvih mucenja, svedok ima teske posledice i proglasen je za 80-to
procentnog invalida.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Zapovednik logora Klaric,

2. Zivec Zeljko,

3. Viktor, strazar

4. Zeljko, strazar



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 622/94.





IV-161





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Derventa, kraj aprila 1992. godine.





KRATAK OPIS: Po zauzimanju naselja Cardak u Derventi, stanovnici srpske
nacionalnosti su hapseni i dovodeni u logor u bivsem Domu JNA, gde su pored
tuca bili izlozeni i razlicitim ponizavanjima.

Tako su saslusanom svedoku stavili cvor od konopca u usta i naredili da ga
stisne, a potom ga je hrvatski vojnik vodio cetvoronoske kao psa kroz
prostorije, dok su dvojica jahala na njegovim ledima. Tako je morao da se
krece kroz prostoriju na cijem je podu bilo izlomljeno staklo.

U sali u kojoj je po podu bilo posuto lomljeno staklo, zatvorenici su morali
da puze goli i da po njemu hodaju bosi. Zbog toga su bili iseceni.

Pored toga, zatvorenicima su sipali so u usta i stavljali je na rane, sto je
izazivalo strahovite bolove i zed, posto im nisu davali da piju vodu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kovacevic Azra,

2. Topic Zoran,

3. Gegalo Jure,

4. Cavarusic Drago,

5. Beslic Branislav, zvani "Krnja".



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedok, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 438/94-6, 438/94-4 i 584/94-18.





IV-162





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Derventa, logor u bivsem Domu JNA, kraj maja - jun 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Po dovodenju u Dom JNA, svedoku su naredili da ispruzi ruke, pa
su ga u Cavalici i Vrabat udarali po dlanovima sve dok je mogao da drzi ruke
u horizontalnom polozaju. Posle je dosao Coluka pa ga je i on udarao po
rukama koje vise nije mogao da drzi u horizontalnom polozaju pa su mu
naredili da stavi ruke na sto tako da dlanovi budu okrenuti prema stolu.
Tada su nastavili da ga udaraju palicom po rukama.

Tom prilikom su mu polomili prst na levoj ruci i zglob na desnoj ruci.

Potom su mu naredili da se izuje i da se skine go do pojasa, pa su ga
udarali palicom po glavi. Zatim su mu naredili da legne potrbuske na pod pa
su ga udarali nogama i rukama i palicama po svim delovima tela. Posebno su
ga udarali po tabanima. Takode su mu skakali po grudnom kosu i posebno
udarali u predelu bubrega.

Pored toga su mu gasili i cigarete po telu.

Ta tuca je trajala neprekidno oko pet sati. Za to vreme svedok je vise puta
gubio svest.

Da bi ga osvestili, polivali su ga vodom.

Posto nije mogao da hoda, Ivankovic, koji je bio kljucar, vukao ga je za
kosu niz stepenice u podrumske prostorije gde je bio zatvoren u prostoriji
bez prozora.

Sutradan kada je dosao lekar i video kako svedok izgleda, rekao je:"Ljudi,
ovaj covek ce da umre. Vodite ga u centar radi ukazivanja lekarske pomoci",
a strazar je na to uzvratio:" Ovo je Srbin i za njega nema lekara".





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pudic Zeljko, sef policije u Derventi,

2. Coluka Marko iz Modraca kod Dervente,

3. Cavalic Saja,

4. Cavalic Esad,

5. Ivankovic Zoran, zvani "Macak",

6. Kovacevic Azra,

7. Vrbat Zeljko.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-7.





IV-163





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Derventa, logor u bivsem Domu JNA, krajem aprila 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Policijska komanda HVO i zatvor su bili smesteni u prostorijama
Doma JNA. Od svedoka, koji je bio priveden, trazili su da preda oruzje i
radio stanicu koje on nije imao, pa su mu naredili da se skine go do pojasa,
posle cega su poceli da ga tuku po raznim delovima tela. Najveci broj
udaraca zadobio je u predelu glave, usled cega su mu polomljene nosne kosti
i gornja vilica i izbijen zub u gornjoj vilici.

Terali su ga da pije benzin, a zatim su mu polili ruke benzinom i zapalili.
Od toga ima oziljke na desnoj saci.

Svedok je izgubio svest i dosao je svesti u bolnici u Derventi gde je
zadrzan do 16. juna. Tamo mu je davana infuzija.

Svedok je po zanimanju novinar i pretpostavlja da je u bolnicu dospeo
intervencijom nekoga od svojih prijatelja.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kovacevic Azra,

2. Antunovic Hrvoje, zvani "Mornar",

3. Coluka Marko, rukovodilac u policiji u Derventi,

4. Pudic Zeljko, sef policije, od oca Jure.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-9.





IV-164





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Dubrovnik, sredinom septembra 1992. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok je 12. septembra bio zarobljen kao pripadnik
Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske od strane pripadnika Hrvatske
vojske ZNG. Posle zarobljavanja, 12. septembra, odveli su ga u Dubrovnik u
zatvor u podrumu hotela "Ekscelzior", gde se nalazila komanda ZNG, gde su ga
tukli.

Posle sedmodnevnog saslusanja poveli su ga za Split kamionom.

Usput, kada ga je poveo iz Dubrovnika, Mato mu je lisicama, vezao ruke na
leda i naredio mu da sedne na pod kamiona i da rasiri noge, pa ga je vise
puta udario izmedu nogu u predelu testisa i nakon toga mu stao nogama na
testise govoreci da zeli da on "ostane bez jaja da vise ne bi mogao imati
odnose sa zenama". Svedok je osecao strahovit bol, vise puta je gubio svest
i ne zna sta mu se sve dogadalo. Svesti je dosao tek u bolnici u Splitu.

Tako je ovaj svedok ostao bez desnog testisa.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mato N., do izbijanja rata vozac kamiona, koji je ziveo u Grudi kod
Dubrovnika, star oko 28-30 godina, visok oko 180 cm.



DOKAZ: Medicinska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka pred
istraznim sudijom Okruznog suda u Beogradu koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 502/94, kao i misljenje komisije vestaka (prof. dr D.
Dunjic, specijalista za sudsku medicinu, doc. dr B. Aleksandric,
specijalista za sudsku medicinu i prim. dr J. Puric-Pejakovic, specijalista
za neuropsihijatriju):



1. Moze se zakljuciti da je do povrede testisa doslo direktnim delovanjem
tupine jako zamahnutog mehanickog oruda (gazenjem cokulama, sutiranjem nogom
i dr.). Teska povreda testisa, zbog koje se potom vrsi njegovo operativno
uklanjanje ("semikastracija"), u vreme zadobijanja izaziva izuzetno jak bol
koji moze dovesti do neurogenog soka i gubitka svesti. Zbog toga se ovako
teska povreda testisa kvalifikuje kao teska i po zivot opasna telesna
povreda.



2. Ustanovljeni oziljci na potkolenicama (opisani pod tackama 3 nalaza),
nastali su na mestu zadobijenih povreda, a na osnovu izgleda oziljaka i
anamnestickih podataka, moguce je da su nastali na mestu razderina,
nanesenih tupinom zamahnutog mehanickog oruda (u koje spadaju gazenje i
sutiranje cizmom, udaranje kundakom, palicom i dr.).



3. Ustanovljeni kostani oziljci - kalusi na III, IV, V, VI i VII rebru sa
desne strane u istoj liniji, nastali su na mestu preloma ovih rebara, bez
dislokacije. Ovi prelomi naneseni su najmanje jednokartnim aktivnim dejstvom
tupine zamahnutog mehanickog oruda siroke povrsine (u koje spadaju noga,
udarac cizmom, kundakom i sl.) i ovi prelomi, sami za sebe procenjeno,
predstavljali su u vreme nanosenja tesku telesnu povredu.



4. Ustanovljeni kostani oziljci - kalusi na V i VI rebru sa desne strane u
istoj liniji, nastali su na mestu preloma ovih rebara, bez dislokacije. Ovi
prelomi naneseni su najmanje jednokartnim aktivnim delojstvom tupine
zamahnutog mehanickog oruda (u koje spadaju pesnica, koleno, noga, udarac
cizmom, kundakom i sl.) i ovi prelomi, sami za sebe procenjeno,
predstavljali su u vreme nanosenja laku telesnu povredu.



5. Ustanovljeni kostani oziljci - kalusi na VI i VII rebru sa leve strane u
istoj liniji, nastali su na mestu preloma ovih rebara, sa znatnom
dislokacijom. Ovi prelomi naneseni su najmanje jednokartnim aktivnim
dejstvom tupine zamahnutog mehanickog oruda (u koje spadaju pesnica, koleno,
noga, udarac cizmom, kundakom i sl.) i ovi prelomi, sami za sebe procenjeno,
predstavljali su u vreme nanosenja tesku telesnu povredu.



6. Kao posledica dozivljene traume za vreme provedeno u zarobljenistvu,
razvio se posttraumatski stresni poremecaj sa anksiozno depresivnim
reagovanjem i suicidalnim razmisljanjima. Komisija lekara je dala predlog da
se obavezno javi na psihijatrijsko lecenje u nadleznu ustanovu (T-22).





IV-165





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Gradacac, logor u Srednjoskolskom centru, kraj oktobra 1992 -
jul 1993. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je krajem oktobra 1992 godine zarobljen kao pripadnik
Vojske Republike Srpske, pa je priveden u Gradacac u logor Srednjoskolskog
centra.

Ovde je bio podvrgnut ispitivanju i tuci, pa mu je Huskic palio upaljacem
bradu, nozem mu zasecao vrat i venu na podlaktici desne ruke, pa kad mu je
potekla krv on je tu krv lizao.

Huskic ga je naterao da dubi na glavi, pa ga tada tukao po peti desne noge
sve dok mu ista od udaraca nije utrnula. Posle toga mu je upaljacem palio
petu.

Svedok je u ovom logoru proveo 8 dana, ali nije smeo da uzima hranu jer su
ih posle toga, prilikom odlaska u klozet, cekali policajci i udarali svakog
ko bi se usudio da ode u klozet.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Huskic Roka, od oca Huseina iz Gradacca,

2. Imsirevic Isak,

3. Anton Ciga, zvani "Ciganin".



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-19 i lekarska dokumentacija.





IV-166





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima



Sarajevo, logor u podrumu kafica "Borsalino" u Ulici Alipasino naselje br.
2, kraj juna - pocetak jula 1992. godine.



U podrumu ovog kafica bilo je zatvoreno, pored muskaraca, i izvestan broj
zena - Srpkinja, medu kojima je bilo kako mladih tako i starijih zena.

Prilikom saslusanja svedoka, Glavoguz je dvema mladim zenama naredio pa su
morale da mu sisaju ud.

Druge zene, posebno mlade, izvodili su u nocnim casovima i kada su se
vracale govorile su da su bile silovane i plakale su.

Posebno su cesto izvodili devojku koja je imala oko 16-17 godina i cije ime
svedok navodi, a ciji su roditelji takode bili u tom zatvoru.

Nju su izvodili skoro svake noci i kad bi se vracala, uvek je plakala i
govorila da ju je silovao veci broj policajaca Juke Prazine.

Svake noci su dolazile grupe Prazininih policajaca i tukli sva lica koja su
se nalazila u ovom zatvoru.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Glavoguz Senad i drugi pripadnici jedinice Juke Prazine.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-15.





IV-167





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Sarajevo, kraj juna - pocetak jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Stan svedoka, koji se nalazi u Ul. Bratstva i jedinstva u
Sarajevu, pretresen je 5-6 puta, kao i stanovi drugih Srba u toj zgradi, dok
stanovi Hrvata i muslimana nisu bili pretresani. Muslimanska policija je 21.
jula uhapsila svedoka i njegovog sina starog 27 godina, pa su ih odveli u
prostorije SUP-a Novo Sarajevo, gde ih je saslusao sin Zdenka Skoka.
Teretili su ga da je navodio srpsku artiljeriju da granatira Sarajevo.
Nazivali su ga cetnikom i psovali mu majku cetnicku, sto je trajalo dva-tri
sata, pri cemu su ga i tukli.

Posle saslusanja su ih odveli u stab Juke Prazine u Ul. Hasana Brkica, pa
kada je strazar Prazinu pitao sta da radi sa svedokom i njegovim sinom, ovaj
mu je rekao: "Vodite ih na streljanje". Medutim, odveli su ih u zatvor
Prazine koji se nalazi u kaficu "Barselino" u Ul. Alipasino naselje br. 2.

Uveli su ih u prostoriju u kojoj su se nalazila trojica ljudi koji su odmah
poceli da ih udaraju palicama, pa je svedok pao na pod, a iz susedne
prostorije je cuo jauke svoga sina koga su takode tukli. Ta tuca je trajala
oko dva sata, pa su svedoku dali papir i trazili da napise da je navodio
srpsku artiljeriju da bombarduju Sarajevo. Posto je svedok bio toliko
isprebijan da nije mogao da pise, jedan od prisutnih policajaca je nesto
pisao.

Posle toga je svedok sa sinom smesten u jednu prostoriju u podrumu u kojoj
je bilo pedesetak ljudi koji su svi bili isprebijani.

Svakodnevno su ih izvodili i tukli, pa su mu tako polomili tri rebra i
naneli i druge povrede.

Posle deset dana, Prazina je naredio svima iz podruma da izadu, pa ih je
postrojio ispred zgrade. Tada se obratio svedoku recima:" Sta cu sa tobom i
tvojim sinom? Hocete li sa Srbima u brda, ili cete da vas pustim kuci?"
Svedok je molio da ih pusti kuci, sto je Prazina i ucinio.

Po dolasku kuci, prijatelji Hrvati su ga obavestili da mu se ponovo sprema
zlo i da bezi, pa je on iskoristio priliku da pobegne iz Sarajeva i sada
zivi kao izbeglica na teritoriji Srpske Republike.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Prazina Juka,

2. Glavoguz Senad, pripadnik Prazinine jedinice.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-15.





IV-168





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Slavonski Brod, logor u kafani Dusana Bardaka, jula 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Dok se nalazio u logoru na gradskom stadionu u Brodu, na
podrucju bivse Bosne i Hercegovine, Tomic Pero je prevezao svedoka na
teritoriju Hrvatske, u Slavonski Brod u kucu Srbina Dusana Bardaka, koji je
tu kucu napustio, i u kojoj je Tomic drzao logor u podrumu u kome je bilo
oko 50-60 zatvorenih Srba.

Po privodenju uveli su ga u "prostoriju za mucenje", gde su ga pored Tomica,
cekali Cindric i bokser zvani "Lojna".

Sva trojica su pocela da ga udaraju nogama i rukama po svim delovima tela
sve dok nije pao, a kada je pao poceli su da ga gaze i tom prilikom je
svedok zadobio prelom rebara i grudne kosti, kao i vilice.

Posebno su ga udarali po prstima ruku, a kada bi izgubio svest polivali bi
ga vodom, pa ponovo nastavljali da ga tuku. To je trajalo celu noc, a
sutradan izjutra ponovo su ga vratili u Brod.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Tomic Pero, iz Broda,

2. Cindric,

3. "Lojna", bokser.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-26.





IV-169





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinec, sredinom avgusta 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je bio uhapsen na svom radnom mestu u Zagrebu i kada je
bio doveden u Kerestinec, svoju civilnu odecu morao je da zameni uniformom
bivse JNA, na cijim je ledima bila oznaka "RZ" - ratni zarobljenik.

Tu je svedok bio zajedno sa jos 51 zatvorenikom smesten u sobi velicine 10
dz 5 m.

U podne su ih postrojavali i terali da satima stoje mirno na suncu i velikoj
vrucini, pa su tom prilikom mnogi padali u nesvest.

Jednog dana su doveli televizijsku ekipu i od svedoka su trazili da dâ
izjavu da imaju udoban smestaj, pa kako svedok nije hteo da dâ bilo kakvu
izjavu, to se zapovedniku logora nije svidelo, pa ga je iste veceri strazar
izveo, navodno, da bi ga lekar pregledao, jer su ga tog dana tukli za vreme
rucka.

U hodniku su ga vezali lisicama, stavili mu povez preko ociju, posle cega su
ga tukli, pa su ga nakon toga odvezli dzipom na neku travnatu povrsinu gde
su inscenirali streljanje, pa su se strazari medusobno dogovarali da li da
ga ubiju s leda ili spreda. Potom su repetirali puske i cuo je pucanj. Zatim
su razgovarali o tome da li da ga bace u Savu.

Sve vreme do logora su ga ponovo tukli i po povratku su ga zatvorili u neku
drugu sobu, a narednog jutra nije mogao da ustane od bolova.

Sutradan je dolazila ekipa Medunarodnog Crvenog krsta, pa da ga ne bi
videli, odveli su ga u neki hangar. Vratili su ga tek posle prolaska ekipe
Crvenog krsta, a iz logora je za to vreme bila odsutna i jedna veca grupa
zatvorenih Srba, koje su odveli na prinudan rad u Karlovac.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljaic Josip, upravnik logora,

2. Matanovic Mato, komandir u logoru.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 570/94.





IV-170





KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima





MESTO I VREME: Logor u Celebicima, u bivsem skladistu JNA kod Konjica, 28.
maj-11. decembar 1992. godine.





KRATAK OPIS: Prilikom napada muslimansko-hrvatskih oruzanih snaga na srpsko
selo Bradinu, svedok je sa jos 11 mestana pokusao da se izvuce iz obruca
prema planini Bjelasnici, ali su upali u zasedu ovih snaga i zatvoreni su
28. maja 1992. godine. Od tog momenta pa do odvodenja u logor u Celebicima i
sve vreme boravka u ovom logoru - do 11. decembra 1992. godine, svedok je
zajedno sa ostalim zatvorenicima bio podvrgnut strahovitim mucenjima,
batinjanjima, maltretiranjima, izgladnjavanjem i ponizavanjima, koja jedan
broj zarobljenika nije preziveo.

Prilikom hapsenja pripadnici oruzanih muslimansko-hrvatskih formacija su im
opljackali sve dragocenosti koje su imali sa sobom, a zatim ih sve vreme, do
dovodenja u logor, besomucno tukli palicama, kundacima, rukama, nogama,
fingirali odvodenje na streljanje, itd. Svedoku su prilikom batinjanja
slomili nosnu kost i dva rebra na levoj strani, a bio je ocevidac kada su D.
boli nozem po vratu, tako da je jedva preziveo.

Po dovodenju u logor Celebici, prvo su ih pustili kroz spalir strazara koji
su ih tukli gvozdenim sipkama i cevima, palicama, motkama i drugim
predmetima, a zatim ih ubacili u limeni hangar broj 6. U logoru su strazari
nastavili da ih svakodnevno tuku, nanoseci im teske telesne povrede, pale
delove tela vatrom, prisiljavaju logorase na protivprirodni blud, vrse
ubistva oruzjem i batinama, stavljaju usijani noz u usta i usi i slicno.

Uslovi zivota u logoru (smestaj, hrana, higijena i drugo) bili su ispod
svakog minimuma ljudskog dostojanstva.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", Hrvat, ozenjen muslimankom, upravnik
logora, pre rata radio u preduzecu "Igman" u Konjicu,

2. Delic Hazim, star oko 35 godina, automehanicar iz Konjica, komandir
logora za hangare "6" i "9", po misljenju svedoka, najodgovorniji je za sva
ubistva u logoru,

3. Landza Omer, zvani "Zenga", strazar,

4. Camdzic Zajko, rodom iz Posavine, strazar,

5. Macic Esad, zvani "Makaron", iz Konjica, strazar,

6. Lapo Esad, iz Celebica, star oko 50 godina, strazar,

7. Nermin, nepoznato prezime, zvani "Crni", iz Modrice, strazar,

8. Kemal, nepoznato prezime, iz Konjica, strazar,

9. Padalovic, nepoznato ime, iz Butrovic polja kod Konjica, strazar,

10. Dzajic, nepoznato ime, iz Spiljana kod Konjica, musliman, strazar, pre
rata radio kao vozac u Vodoprivrednom preduzecu u Konjicu,

11. Salko, nepoznato prezime, iz Konjica, strazar,

12. Prevljak, nepoznato ime, zvani "Kravar", strazar, najvise se isticao u
batinjanju,

13. Cosic, nepoznato ime, musliman, rodom iz sela Idbra kod Konjica,
strazar,

14. Pajazit, prezime nepoznato, Siptar, pre rata radio u Posti u Konjicu,
strazar,

15. Bajro, nepoznato prezime, musliman, pre rata radio kao vozac u
Autosaobracajnom preduzecu u Hadzicima, ucestvovao u batinjanju svedoka i
ostalih uhapsenika u hotelu "Mraziste" na Igmanu na putu do logora u
Celebicima.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 01. jula 1994. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-5.







V-046





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima







MESTO I VREME: Srebrenica, zatvor izmedu opstine i suda, januar - februar
1993. godine.





KRATAK OPIS: Prilikom napada muslimana na Srbe u selu Kusici svedokinja,
koja je u to vreme pohadala II razred srednje skole, bila je na skolskom
raspustu, hranila je sa majkom stoku, kada je ranjena u levi kuk. Posle toga
su nju i njenu majku zarobili, muslimani i poveli ih. Ali kako ona nije
mogla da hoda zbog rane majka ju je nosila dva kilometra, da bi je potom
natovarili na volovska kola kojima je prevezena u Srebrenicu i smestena u
zatvor koji se nalazi izmedu opstine i suda.

U ovom zatvoru je boravila od 16. januara do 6. februara 1993. godine.
Lezala je na nosilima i uopste nije mogla da hoda. Za to vreme samo jednom
su joj previli nogu i dali nekoliko nekih tableta.

Nije vodena u bolnicu koja postoji i koja je u to vreme radila u Srebrenici.

Hranu je dobijala samo jedanput dnevno kao i ostali zatvorenici: po parce
hleba i corbu od pasulja. Vodu su im davali u minimalnim kolicinama, zavisno
od volje strazara.

Nije im bilo omoguceno da se umivaju, niti da se kupaju.

U susednoj celiji su bili zatvoreni muskarci i cesto su se cule psovke
strazara i kuknjava i jauci zatvorenika koje su tukli.

Zbog posledica ranjavanja i neblagovremenog pruzanja lekarske pomoci, nakon
razmene, cetiri meseca je provela u bolnici a noga joj je ostala kraca 5 cm.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Turusovic Zulko, komandir zatvora u Srebrenici.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinje od 30. avgusta 1994. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 378/94-5.





V-047





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Bihac, 8. februar - 26. april 1994. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok, koji je bio pripadnik Vojske Republike
Srpske, bio je 8. februara na polozaju u Grabezu tesko ranjen, nakon cega je
bio zarobljen od strane muslimanske vojske. Posto nije mogao da hoda, poneli
su ga na nosilima, pa kada su naisli na Prvu bosansku brigadu kojom je
komandovao Amir Abdic, svedoka su nogom udarili po glavi, nakon cega je bio
previjen u selu Spahici, a potom odveden kod Asima Dudakovica koji mu se
predstavio kao komandant korpusa i naredio da ga odvedu u Bihac.

Svedok je odveden u neku kasarnu u Bihacu gde su ga ispitivali, a potom su
ga prebacili u bihacki zatvor gde je ostao do razmene 26. aprila.

U ovom zatvoru su svedoka maltretirali, cesto tukli i pretili mu ubistvom.

Upravnik mu je naredio da napise oprostajno pismo, saopstavajuci mu da ce
narednog dana biti ubijen.

Posebno je bio maltretiran 7. marta, kada je u vecernjim casovima u celiju
usao upravnik zatvora Fikret, koji je bio pijan, i koji je svedoka tukao i
pretio mu ubistvom, da bi nakon toga rekao da ide da donese pistolj da ga
ubije, ali je umesto toga doveo dvojicu policajaca koji su ga pretukli
palicama.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Fikret, upravnik zatvora u Bihacu,

2. Lipovaca Kemal,

3. Kokic Kemal,

4. "Crni".



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-27.





V-048





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima







MESTO I VREME: Bradina, kod Konjica, 26. maj 1992. godine





KRATAK OPIS: Kada su muslimani i Hrvati 26. maja 1992. godine zauzeli
Bradinu, svedokinju su zajedno sa ranjenim muzem izveli iz podruma. Iz
podruma su izveli i drige.

Cim su ih izveli, poceli su da ih vredaju i psuju, muskarce da tuku, pa cak
i ranjenike. Ranjenike su tukli pred njima i onda jednog po jednog odvodili
i ubijali. Tako su ubijeni svedokinjin muz

1. Kuljanin Nedeljko, od oca Vase,

2. Zuza Branko,

3. Kuljanin Goran,

4. Zuza Jovo,

5. Zuza Todor,

6. Mrkajic Mirko i

7. Dordic Marko.

Svedokinja navodi da je 28. maja, kada je nasla telo muza Kuljanin Nedeljka
videla na njemu pored rane na levoj nozi, da je u desna noga od kolena do
kuka bila povredena tako da su koza i misici bili raskidani, kosti glave su
mu bile polomljene i to najverovatnije tako sto je udaren po sredini glave
nekim teskim predmetom, tako da su se kosti lobanje razdvojile, da se video
mozak, a na levoj strani grudi, kao i na levoj strani leda, bila je rupa od
metka.

Svedokinja je videla da muslimani buldozerima kopaju veliku rupu, a da pored
rupe leze mrtvi na gomili, pa kako nije htela da joj muza tako sahrane,
izmolila je pa ga je sahranila u dvoristu, a grob nije smela da obelezi
krstom zbog muslimana.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Stanic Ilija, komandat muslimansko-hrvatske jedinice iz Butorovic polja,

2. NN pripadnici muslimansko-hrvatske jedinice iz Butorovic polja,

3. Pirija Rasim, komandir policije u Bradini.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, Komitet
412/94-21.





NAPOMENA: Dopuna prijave I-034.





V-049





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Derventa, aprila 1992. godine.





KRATAK OPIS: Grabovac Mladen, roden 1938. godine, nalazio se na lecenju na
Hirurskom odeljenju bolnice u Derventi, odakle je izveden i zaklan.

Njegov les je pronaden na muslimanskom groblju u Derventi.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pripadnici hrvatske vojske



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-29.





V-050





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u magacinu robne kuce "Beograd" u
Tuleku, jun - jul 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je posle hapsenja od strane hrvatskih vojnika pokusao da
pobegne, pa su tada pucali na njega i ranili ga u potkolenicu desne noge,
posle cega je odvezen u bolnicu u Derventi, gde je posle kraceg zadrzavanja
prebacen sa nogom u gipsu u logor u naselju Tulek.

Posto je bio potpuno nepokretan, lezao na paletama kada je dosao Lepan koji
ga je poznavao od ranije, pa mu je oduzeo stake koje je koristio i nekoliko
puta ga udario, a potom otisao odnoseci mu stake.

Za vreme dvomesecnog boravka u ovom logoru, svedoka su svakodnevno tukli,
usled cega je i gubio svest. Prilikom tuce povredili su mu desno oko, pa je
izgubio vid na ovo oko.

Posle razmene u bolnici u Doboju, skinut mu je gips i izvrsena nova
operacija noge.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Lepan Ivo, u to vreme novinar Radio-Broda.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-11.





V-051





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Orasje, logor u Srednjoskolsko centru, oktobar 1992 - jun
1993. godine.





KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi u ovom logoru odvodeni su na kopanje rovova u
okolini Orasja. Za vreme kopanja rovova 3. decembra, svedok je ranjen u levu
nogu i, posle ukazane lekarske pomoci vracen u logor. Posle toga je dobio
zuticu i lecili su ga u bolnici u Vinkovcima, da bi ga posle lecenja vratili
ponovo u logor.

U ovom logoru je zapovednik Vicentic vrlo cesto upadao u prostorije gde su
bili smesteni logorasi i nemilosrdno ih tukao. To su cinili nogama, rukama i
palicama u toku dana, a mnogo cesce u nocnim casovima.

I svedok je bio tucen iako se nije bio oporavio od ranjavanja.

Zatvorenim Srbima su neprekidno pretili da ce ih poubijati. Najgore je bilo
ako bi neko pokusao da pobegne, onda bi tukli sve logorase bez obzira na to
sto nemaju veze sa pokusajem bekstva.

Hrana u logoru je bila izuzetno losa i sastojala se od jednog obroka, s tim
sto su dobijali po jedno malo parce hleba i po nekoliko kasika kuvane hrane.
Pre prijema te hrane, hrvatski policajci su terali logorase da se mecusobno
udaraju, pa bi im tek nakon toga davali hranu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Vincentic Petar, zvani "Pera Konj", roden 1968. godine, zapovednik Vojne
policije 106. Oraske brigade HVO, pripadnik Legije stranaca.





DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-20.





V-052





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Jajce, 28 - 29. oktobar 1992. godine.





KRATAK OPIS: Dukic Dura, roden 1904. godine, od oca Jove, nalazio se sâ m u
svom stanu u Jajcu u Ul. Berte Kucere br. 9, posto je bio star i bolestan.
Hrvatsko- muslimanske snage su oko 05.00 casova povlacile iz Jajca prilikom
oslobodenja grada.

Hasici, znajuci da je Dukic sâ m u stanu, posto su kao susedi bili dobro
upoznati sa situacijom u njegovoj porodici, usli su u stan i pod kauc na
kome je lezao Dukic bacili bombu. Doslo je do eksplozije od koje je Dukic
tesko povreden, a doslo je i do ostecenja stana.

Dukicev unuk je zatekao svog dedu bez svesti u stanu, pa ga je odmah
prebacio u Medicinski centar u Banja Luci, gde mu je amputiran deo desnog
stopala.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Hasic Miralem, roden 05. 02. 1960. godine, u Jezeru, opstina Jajce, od
oca Hamze,

2. Hasic Haris, roden 04. 11. 1961. godine, u Jezeru, opstina Jajce, od oca
Hamze.



DOKAZ: Spis Osnovnog suda u Jajcu Ki. 10/93, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 591/94-1.





V-053





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Selo Rika, kod Jajca, 9. jula 1992. godine.





KRATAK OPIS: Pripadnici hrvatsko-muslimanskih vojnih formacija su 09. jula
upali u selo Rika, posto je civilno stanovnistvo iz tog sela pobeglo ispred
njih.

Rodic Petra, rodena 02. 09. 1913. godine, u Volari, opstina Sipovo, od oca
Boze, nije se mogla zbog starosti i bolesti kretati, pa je ostala sama kod
svoje kuce.

Ubijena je u svojoj kuci i njen les je pronaden sa ranom na glavi od
vatrenog oruzja.

Stvari u stanu su bile ispreturane.

Nakon oslobodenja, njeno telo je sahranjeno na groblju u Kubrovaci.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pripadnici hrvatsko-muslimanskih vojnih formacija.



DOKAZ: Dokumentacija Osnovnog javnog tuzilastva u Jajcu Ktn. 19/94 koja se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 591/94-2.





V-054





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Zenica, logor u KPD, 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je zarobljen 11. maja 1992. godine prilikom odbrane
svoga sela na periferiji Zenice, nakon teskog ranjavanja u ruku, kada je
zadobio prostrelinu leve podlaktice uz prelome obe kosti leve podlaktice,
sto je bilo praceno gubitkom vece kolicine krvi. Zbog povreda, posle
zarobljavanja, bio je prebacen u bolnicu u Zenici gde je 12. maja operisan,
a nakon operacije ove povrede je bio neophodan mnogo duzi bolnicki tretman
sa kompletnom medicinskom terapijom i bolnickom negom. Iako je lekar nalozio
da mu daju krvnu plazmu, osoblje bolnice to nije smelo da ucini. Bio je
vezan lisicama za krevet, da bi ga narednog dana, 13. maja, policija izvela
iz bolnice i prebacila u KPD Zenica.

Da se radilo o ozbiljnoj povredi ruke potvrduje i to sto mu je tek nakon pet
meseci bio skinut gips sa ruke, koja je i dalje oticala i imao je velike
bolove.

U KPD je odmah bio smesten u samicu i u samici je proveo punih 7 meseci, sve
do 8. decembra 1992. godine kada je prebacen u grupnu celiju.

Nakon 14 dana boravka u KPD Zenica dobio je resenje o odredivanju pritvora
koji mu se racuna od 24. maja, a ne od 13. maja, kada je bio doveden u KPD
Zenica, ili od 11. maja kada je u bolnici bio lisen slobode jer je bio vezan
lisicama za krevet i pod nadzorom strazara.

Svedok je boravio u KPD Zenica do 13. maja 1994. godine, kada je bio
razmenjen i za to vreme, 210 dana je boravio u samici, iako se radilo o
ranjeniku kome je bila neophodna medicinska pomoc.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Stevovic Krsto, upravnik KPD Zenica,

2. Seta Jusuf, koji je smenio Stevovica na duznosti upravnika KPD Zenica.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 621/94 i medicinska dokumentacija sa misljenjem sudskog vestaka
prof. dr Srecka Pandurovica:

I. Kao posledica prostreline leve podlaktice, nastala je delimicna oduzetost
levog lakatnog zivca, smanjenje grube motorne snage leve sake i hipotrofija
misica leve podlaktice. Prema tome, radi se o teskoj telesnoj povredi
pracenoj trajnim posledicama.

II. Kako je 13. maja, sutradan po operaciji, prebacen u zatvor, u samicu na
taj nacin je bio lisen obavezne medicinske pomoci. Lekari lecioci kod
ovakvih povreda predvidaju poseban tretman u duzem trajanju (najmanje oko
dve nedelje). Ovaj tretman podrazumeva stalnu medicinsku kontrolu, pre svega
lekara specijaliste, kontrolisanje stanja zbrinutog preloma, posmatranja
ponasanja ruke u pogledu cirkulacije, zauzimanje i kontrola ispravnog
drzanja ruke, doziranje pokreta prvo prstima, a potom sake, kontrolosanje
operativne rane, kao i zbrinutih rana nastalih od prostrela, davanje
posebnih lekova pre svega antibiotika, analgetika i dr, i posebno
preduzimanje mera za zbrinjavanje povredenog lakatnog zivca. Svega ovoga je
on u zatvoru bio lisen.





V-055





KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i
bolesnicima





MESTO I VREME: Selo Rogosija, opstina Vlasenica, septembar 1992. godine.





KRATAK OPIS: Muslimanska vojska je u septembru 1992. godine zauzela selo
Rogosiju kod Vlasenice. Tom prilikom je muslimanski vojnik Amir Siljkovic iz
Prve cete Prvog Ceranskog odreda ubio neidentifikovanog ranjenog srpskog
vojnika. Prvom cetom komandovao je Saban, cije je utvrdivanje ostalih
postupaka u toku.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Siljakovic Amir, iz sela Gobelja, opstina Vlasenica, muslimanski vojnik,

2. Saban, komandant Prve cete Prvog Ceranskog odreda muslimanske vojske.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-31.







VI-040





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Derventa, logor u Domu JNA, kraj aprila - prva polovina maja
1992. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok se nalazio kao lekar na svom radnom mestu u
bolnici u Derventi kada su ga 29. aprila dva policajca u uniformama HOS-a
uhapsila i privela u prostorije Doma JNA.

Svedok je u tom Domu zatekao 13-14 uhapsenih Srba iz naselja Cardak u
Derventi. Ti ljudi su veoma lose izgledali, bili su uplaseni, a na njihovim
telima su se videle povrede.

Zidovi prostorije u kojoj su se nalazili bili su isprskani krvlju. Na podu u
prostoriji gde su ih smestili bilo je izlomljenog stakla.

Hrvatski vojnici su povremeno ulazili u tu prostoriju i tukli redom sve
zatvornike.

Svedok je u ovom logoru ostao nedelju dana i za to vreme ga niko nije
saslusavao, samo su njega i druge zatvorene Srbe povremeno tukli.

Kada bi neko od zatvorenih Srba izgubio svest, polivali bi ga vodom i potom
ponovo nastavljali da ga udaraju.

Jedan od vojnika je probao da probode svedoka nozem i napravio mu je dva
reza u predelu grudnog kosa duzine po 10 cm. Drugi vojnik ga je gurnuo i
oteo mu noz, pa su zajedno nastavili da tuku svedoka.

Svedok je u ovom logoru zadrzan do 15. maja kada su ga prebacili u drugi
logor.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pudic Zeljko, od oca Jure, sef policije u Derventi,

2. Antunovic Hrvoje, zvani "Mornar",

3. Kovacevic Azra, koja se isticala u necovecnom postupanju prema
zatvorenicima.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, lekara iz Dervente, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-18.





VI-041





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Logor u silosu u selu Polje kod Dervente, druga polovina juna
1992. godine.





KRATAK OPIS: Odmah po dovodenju grupe u ovaj logor, u kojoj su se nalazili i
saslusani svedoci, upravnik logora im je saopstio da se nalaze u
najozloglasenijem ustaskom logoru i da ne smeju nista da pitaju, vec samo da
izvrsavaju ono sto im se naredi. Saopstio im je da se svaka greska placa
zivotom.

Pozdravljanje je bilo sa "Gospodine ustaso".

Maltretiranja su bila ista kao i u drugim logorima u kojima je svedok pre
toga boravio.

Logorasi su morali da stoje satima sa podignutim rukama iza vrata i to je
trajalo 2, 3 ili 4 sata. Nekada su morali da kleknu na kolena i da oslone
glavu o pod. I to je trajalo satima.

Hrvatski vojnici su cesto upadali u logor i do besvesti udarali koga su
stigli.

Hranu su dobijali veoma retko i u malim kolicinama.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kljucevic Stojko, zapovednik logora.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-20 i 438/94-26, kao i foto-dokumentacija pod
brojem 507/94-4.





VI-042





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Novi Grad kod Samca, 9. maj 1992. godine.





KRATAK OPIS: Srbi, stanovnici sela Donje Dubice, Trnjaka i Novog Grada,
pobegli su u Novi Grad, posto su prethodno bili izlozeni svakodnevnim
oruzanim napadima Hrvata i muslimana koji su ih drzali u okruzenju. Vodeni
su pregovori da se ovim srpskim stanovncima obezbedi izlaz iz Novog Grada
prema Bosanskom Samcu. Hrvati i muslimani su im 09. maja obecali prolaz
prema Bosanskom Samcu pod uslovom da Srbi predaju oruzje. Srbi su prihvatili
ovo obecanje i predali oruzje.

Medutim, na izlazu iz Novog Grada opkolili ih muslimanska i hrvatska vojska
i sprovela u osnovnu skolu u Odzaku, koju su bili pretvorili u logor za
Srbe. Pri tom su im oduzeli svu imovinu, pa cak i licne stvari koje su
poneli sobom.

Na taj nacin je stvoren logor u kome je smesteno oko 600 muskaraca, zena,
dece i staraca.

Sprovodenje Srba od Novog Grada do Odzaka na rastojanju od 10 km trajalo je
10 sati i usput su vrsena maltretiranja. Pojedinci su bili i tuceni.

U skoli u Odzaku, muskarce su zatvorili u fiskulturnu salu, a zene i decu su
raspodelili u ucionice.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Bozic Marinko, roden 27.04.1954. godine, rukovodilac Organa bezbednosti
HVO,

2. Golubovic Anto, roden 04.10.1969. godine u Gradaccu, bio pripadnik Vojne
policije HVO u Odzaku,

3. Brica Ivan, roden 18.07.1964. godine u Posavskoj Mahali, bio pripadnik
Vojne policije HVO u Novom Gradu.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 544/94.





VI-043





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Mostar, maj - avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok je bio uhapsen 9. maja i sproveden u zatvor
Celovina u Mostaru.

S obzirom da je roden 1919. godine i u to vreme imao 73 godine, ocigledno je
drzan radi razmene, do koje je doslo 18. avgusta 1992. godine.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Stipe, komandant jedinice ZNG koja se nalazila u zgradi Fakulteta u
Mostaru,

2. Nikolic, upravnik logora Celovina, Hrvat,

3. Ante, zamenik upravnika zatvora Celovina.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda u
Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 496/94.





VI-044





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Sarajevo, logor u naselju Hrasnica, 23. april - 26. oktobra
1993. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinja je sa porodicom zivela u Sarajevu u naselju
Dobrinja. Kada je poceo rat, muslimani su joj cesto pretresali stan, a muza
su joj drzali pod prismotrom, zbog cega su oni pokusali da napuste Sarajevo.

Medutim, zajedno sa muzem je uhapsena i odvedena u podrumske prostorije
stambene zgrade u naselju Hrasnica koje su bile pretvorene u logor za Srbe.
Tu je boravila sa jos 10, uglavnom starijih zena iz Sarajeva, kao i sa oko
50 muskaraca.

Uslovi za zivot su bili nehumani. Zene su spavale na podu. Hrana, koju su
dobijali dva puta dnevno, bila je nedovoljna i losa. Sastojala se od parceta
hleba i kuvanih makarona bez zacina. Nije bilo tekuce vode za odrzavanje
higijene, vec je ista donosena u malim kolicinama.

Zene su saslusavali svaki dan, i po desetak puta, trazeci da kazu s kim su
odrzavale veze na teritoriji izvan kontrole muslimana.

Za vreme boravka u logoru, cula je da je ubijen zatvorenik Sojic Maksim iz
Hrasnice.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mustafa Gegalj, vojni policajac,

2. NN muslimanski strazari.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-15.





VI-045





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Derventa, 30. maj - 27. jun 1992. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok, koji je po zanimanju penzioner i koji je u to
vreme bio star 64 godine, bio je uhapsen 30. maja, kada ga je Jusanovic
odveo u zatvor HOS-a u bivsem Domu JNA u Derventi na, kako je rekao,
informativni razgovor.

Istoga dana sa zatvorenim Srbima bez ikakvog saslusanja odveden je u logor u
selo Poljare, gde je ostao sve do 27. juna kada su ga odveli na razmenu koja
je izvrsena u selu Dragalic kod Gradiske.

Za to vreme nije ga niko saslusavao. Bio je samo maltretiran i vredan.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Jusanovic Hangija, zvani "Pavijan", od oca Mustafe, star oko 35 godina,
iz Dervente, koji je uhapsio svedoka.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-23.





VI-046





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, jula 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Svedok je uhapsen sa svojom suprugom i sinom koji je imao 13
godina, pa su na stadionu stavljeni u jednu posebnu prostoriju.

U toj prostoriji je bilo jos 19 uhapsenih Srba.

U susednoj prostoriji je bilo i 19 zena koje su silovali.

Najsuroviji prema Srbima u ovom logoru bio je Stuc, koji je posebno tukao
muskarce u predelu polnog organa, posto bi im prethodno naredio da se skinu.

Pored toga, terao ih je da se nocu tusiraju hladnom vodom, pa su mnogi posle
toga dobijali temperaturu.

Svedok je u ovom logoru boravio samo 6 dana, nakon cega je sa suprugom i
sinom bio razmenjen.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Stuc Ante, vojni policajac.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-12.





VI-047





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Zadar 9. oktobar - 2. novembar 1991. godine.





KRATAK OPIS: Rnjak Nenad, je ziveo u Zadru do 9. oktobra, kada je na radnom
mestu bio uhapsen od desetak uniformisanih lica samo zato sto je Srbin i
odveden na Diklo, gde se ranije nalazila kafana "Fontana". Tu je bilo preko
30 uniformisanih pripadnika MUP-a.

On je tu proveo 4 dana i 4 noci sa G. iz Ivosevca, koji je radio u firmi gde
i Rnjak. Za to vreme su neprekidno bili vezani za stolice, ispitivali su ih,
malteretirali i tukli, da bi ih cetvrtog dana prebacili u istrazni zatvor
Okruznog suda u Zadru.

Tu su videli prebijene Srbe, a i sami su bili prebijeni. Situacija se
poboljsala dolaskom predstavnika Crvenog krsta, kojima su se zalili na
tretman koji se sprovodi nad njima.

U zatvoru su ostali sve do razmene, 2. novembra.

Prilikom hapsenja, je Zupan je Rnjaku oduzeo kljuceve od vozila i od stana
koji mu nikad nisu vraceni, a nakon toga njegovo vozilo marke "Moskvic"
registarske oznake ZD 607-15 vozili su pripadnici MUP-a u Zadru, dok je
njegov stan bio otvoren i iz njega oduzete stvari, a potom je bio useljen.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Zupan Duro, zapovednik jedinice za posebne namene Policijske uprave
Zadar, koji je lisio slobode Rnjaka,

2. Zurak Vlado, roden 22. marta 1965. godine, u Lisicicu, opstina Benkovac,
od oca Ante, koji je ucestvovao u maltretiranju i hapsenju Rnjaka,

3. Erlic Dinko, cuvar zatvora u Zadru, koji je posebno tukao zatvorene Srbe,



DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 220/94-22.





VI-048





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Zenica, logor u KPD, jun 1992. - april 1994. godine.





KRATAK OPIS: Svedok Janjusic je bio uhapsen u Visokom 20. aprila 1992.
godine, posle cega je izveden pred Okruzni vojni sud u Zenici, koji ga je
osudio na jednu godinu i sest meseci zatvora presudom I-K. 66/93, zbog
krivicnog dela sluzenja u neprijateljskoj vojsci iz preuzetog cl. 119 st. 1
Krivicnog zakona SFRJ.

Iako mu je kazna u trajanju od 1 godine i 6 meseci istekla sa 20. decembrom
1993. godine, sto je konstatovano i u dopisu koji je uputio predsednik veca
sudija Colakovic Muhamed 20. decembra 1993. godine upravi zatvora, on je
ostao u KPD Zenica sve do 4. aprila 1994. godine, znaci tri meseca i 15 dana
duze, da bi 16. aprila 1994. godine bio razmenjen u mestu Ljubin Han kod
Travnika.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Upravnik KPD Zenica.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, i dopis Okruznog vojnnog suda K. 66/92
koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-38.





VI-049





KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora





MESTO I VREME: Gorazde, jul - oktobar 1992. godine.





KRATAK OPIS: Sredinom jula 1992. godine pripadnici muslimanske vojske i
policije prisilili su grupu od 75 Srba da napuste svoje stanove i ostave sve
stvari u njima. Kazali su im da ponesu hranu i odecu za 2-3 dana. Odveli su
ih u zgradu preko puta zgrade SUP-a, u ul. Mose Pijade u Gorazdu.

Posle toga u njihove stanove uselili su muslimane - izbeglice.

U cetiri stana smesteno je oko 75 Srba, tako da ih je bilo i po 12 u jednoj
prostoriji. Zgrada je bila pod strazom muslimanskih vojnika. Tako je stvoren
logor u kome su Srbi drzani oko 3 meseca, u veoma teskim higijenskim i
drugim uslovima. Jednom dnevno davali su im neslanu kuvanu koprivu, a svakog
osmog dana po jedno parce hleba. Spavali su na podu, jer namestaja nije
bilo.

Dve zene - sestre, od 55 i 60 godina, od kojih je jednoj bilo ime Savka,
umrle su u ovom logoru. U ovom logoru umro je i Jovanovic Cedo.

Kada su ih pustili iz ovog logora zatvoreni Srbi nisu imali gde da se vrate,
jer su im muslimani zauzeli stanove, pa su se snalazili kako je ko znao.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde, glavni organizator i
inspirator zlodela prema Srbima,

2. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a Gorazde,

3. Hodzic Sefko, pripadnik policije u Gorazdu,

4. Dragas Sasa, milicionar SUP-a Gorazde,

5. Klovo Izet, milicionar SUP-a Gorazde,

6. Borcak Nuzur, milicionar SUP-a Gorazde,

7. Subasic, milicionar SUP-a Gorazde.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-11, 12, 13, 17, 18 i 42.





VII-038





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Derventa, naselje Cardak, kraj aprila 1992. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok Marilovic je bio vlasnik kuce u Ul. Ibre
Malica br. 14, povrsine 14 dz 10,5 m na cetiri sprata. To je bila nova kuca,
ciju vrednost svedok procenjuje na milion DEM.

Hrvatski vojnici su zapalili kucu bez vojne potrebe, najverovatnije zato sto
je svedok bio Srbin i po zanimanju novinar.

Svedoku Garicu su zapalili kucu povrsine 75 m2 i stolarsku radionicu, pa je
ostecen za 260.000 DEM.

Svedoku Vukicevicu je zapaljena kuca na sprat, povrsine 150 m2 i pomocne
zgrade, pa je ostecen za 300.000 DEM.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Begic Siljo, predsednik opstine Derventa.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Marilovic Aleksandra, Garic Radojice i
Vukicevic Slobodana koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima
438/94-21, 438/94-27 i 438/94-29.





VII-039





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Ratkovica opstina Slavonska Pozega, decembar 1991. -
prva polovina 1992. godeine.





KRATAK OPIS: U ovom vecinskom hrvatskom selu izvrsen je snazan pritisak na
Srbe, stanovnike ovog sela, da napuste selo. Bili su privodeni u policiju,
saslusavani, upucivane su im razne pretnje, nocu je pucano na njihove kuce.

Na katolicko Badnje vece 23. decembra 1991. godine, bacena je bomba u
dvoriste Vujcetic Milana i Treskavica Nedeljka.

Posle toga, u prvoj polovini 1992. godine minirane su i porusene su kuce
sledecih Srba:

1. Stanisic Milana,

2. Adamovic Dusana,

3. Jadic Voje,

4. Jadic Vite,

5. Madarevic Bosiljke,

6. Madarevic Dorda,

7. Sarcevic Ljube i

8. Treskavica Nedeljka.



Pored kuca, porusene su stale i druge pomocne zgrade i paljeno je seno. Pre
rusenja, kuce su opljackane, tako sto su maskirani Hrvati upadali u ove kuce
i odnosili vredne stvari.

U ovom selu nije bilo ratnih dejstava, a najblize mesto gde je bilo ratnih
dejstava udaljeno je 50 km od ovog sela.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Biljeskovic Franjo,

2.-3. Sinovi Crnkovic Mirka, od kojih se jedan zove Damir,

4. Lukic Ivo, svi iz sela Ratkovica, opstina Slavonska Pozega.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Vujcetic Sofije, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 554/94, zajedno sa foto i drugom
dokumentacijom.





VII-040





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Podgrade, opstina Prijedor, 29. avgusta 1992. godine.





KRATAK OPIS: Grupa pripadnika muslimanske vojske je izmedu 22 i 23 casa
upala u selo Podgrade i zapalila kuce Snijezane Cvetojevic, Stojanke Dekic i
Boze Indic.

Kuca Indica izgorela je zajedno sa dve stale, kacarom i susarom, sto sve po
proceni svedoka vredi oko 500.000 DEM.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Beslagic Hamdija, musliman iz Kozaruse, kod Prijedora.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Indic Rade i Cvetojevic Snijezane,
koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 339/94-11 i 339/94-13.





VII-041





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Sijekovac kod Broda (Bosanski Brod), 26. mart 1992. godine.





KRATAK OPIS: Jake muslimanske i hrvatske snage su opkolile deo sela u kome
su ziveli Srbi koji su predstavljali manjinsko stanovnistvo u tom selu, pa
su tom prilikom, posto su ubili vise muskaraca, zapalili kuce oko 50 Srba,
medu kojima i kucu Milosevic Luke, velicine 9 dz 7 m, kao i pomocne zgrade,
sve u vrednosti oko 300.000 DEM, a takode su zapaljene i kuce Trifunovica,
Vasica, Kusljica i Sukurlica, kao i kuca Zecevic Milana, velicine 10 dz 10
m, sa spratom i podrumskim prostorijama, kao i garazom i drugim pomocnim
zgradama, dva automobila marke "Mercedes 240 D" i "Zastava 750", traktor
marke "Ursuz", sve u vrednosti 700.000-800.000 DEM.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Causevic Nijaz, zvani "Medo", kod koga je pronaden traktor marke "Ursuz"
Zecevic Milana, koji je toga dana ubijen, i drugi pripadnici hrvatsko-
muslimanske vojske.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Sedlic Ljubice, Milosevic Mladenke,
Zecevic Milje i Zecevic Jelice, koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod
brojevima 584/94-1, 2, 3 i 4.





VII-042





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Vucinici kod Kladnja, 6. avgusta 1992. godine.





KRATAK OPIS: Jake muslimanske vojne snage opkolile su selo Vucinice iz koga
je vecina srpskog stanovnistva prethodno pobegla. Oni koji su se jos
zadrzali u selu, pobegli su u sume.

Kada su usli u napusteno selo, muslimanski vojnici su prvo opljackali stvari
iz srpskih kuca, posle cega su zapalili sve srpske kuce u ovom selu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pripadnici muslimanskih vojnih snaga.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 308/94.





VII-043





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Bursici kod Gorazda, 8. avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: Muslimanske snage su 08. avgusta napale srpsko selo Bursici kod
Gorazda i u selu zapalile vise kuca, bez ikakve vojne potrebe, jer iz kuca
nije pruzan nikakav otpor posto su stanovnici sela bili izbegli.

Medu zapaljenim kucama su i kuce Krsmanovic Milosa i Krsmanovic Milke.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sinotic Ekrem, iz sela Bogdasici.




DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Krsmanovic Milke, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-5.





VII-044





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Sela Pristega, Pristega donja, Ceranja donja i Stabnja kod
Benkovca, 29. april 1992. godine.





KRATAK OPIS: Na sela Pristega, Pristega Donja, Ceranja Donja i Stabnja
izvrsen je, van ratnog podrucja i bez ikakvog povoda,
minobacacko-artiljerijski napad na civilno stanovnistvo naseljeno Srbima, pa
je tom prilikom osteceno vise stambenih objekata i motornih vozila.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Bacic Ivan, iz Sibenika, roden oktobra 1945. godine, u Bristanu, opstina
Drnis, od oca Josipa, zapovednik 113. brigade ZNG,

2. Viduka Mate, iz Pridrage, opstina Zadar, sa prebivalistem u Sibeniku,
Hrvat, nacelnik artiljerije 113. brigade i

3. Maric Vladimir, iz Biograda na moru, Hrvat, operativac 113. brigade ZNG.



DOKAZ: Dokumentacija u Komitetu pod brojem 220/94-63/1.





VII-045





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Benkovac, maja 1992. godine.





KRATAK OPIS: Na dan 7. maja oko 21,25 casova i ponovo 18. maja u 19 casova,
izvrsen je artiljerijski napad visecevnim bacacima raketa na civilne objekte
u Benkovcu.

Radilo se o napadu na cisto civilne objekte bez ikakve vojne potrebe i van
zone ratnih dejstava.

Prilikom ovog napada na pogodenim stambenim i drugim objektima nastala su
znatna ostecenja, pa je time pricinjena velika materijalna steta.

U zgradama koje su se nasle pod dejstvom eksplozije, nalazilo se oko 200
lica, uglavnom zena, dece i starijih ljudi, ali poginulih i ranjenih civila
nije bilo.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

lockquote>
1. Bacic Ivan, roden 1. oktobra 1945. godine u Bristanima, opstina Drnis, od
oca Josipa i majke Tone Cigic iz Sibenika, zapovednik 113. brigade ZNG,

2. Viluka Mate, roden u Pridrazi, opstina Zadar, iz Sibenika, nacelnik
artiljerije 113. brigade ZNG,

3. Maric Vladimir, roden u Vuksicu, opstina Benkovac, iz Biograda na moru,
oficir bezbednosti 113. brigade ZNG.

4. Troskot Sime, roden u Kasicu iz Biograda na moru, casnik 113. brigade
ZNG.

quote>


DOKAZ: Dokumentacija Komiteta u predmetu 220/94-63-2.





VII-046





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Korita, kod Vlasenice, avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: Prvi Ceranski odred muslimanske vojske pod komandom Salihovica,
je u avgustu 1992. godine zauzeo srpsko selo Korita i popalio kuce u ovom
selu.

Akcijom je rukovodio Becir Mekanic.

Paljenje srpskih kuca izvrseno je bez ikakve vojne potrebe, u vreme kada u
kucama nije bio niko od stanovnika sela koji su bili izbegli.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Salihovic Semsudin, iz Cerske, opstina Vlasenica, komandant Prvog
Ceranskog odreda muslimanske vojske,

2. Mekanic Becir, iz Vlasenice.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Sulejmanovic Mirsada koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-31.





VII-047





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Sela Klisura, Brusici i Adrovici, opstina Visegrad, 8. avgust
1992. godine.





KRATAK OPIS: Muslimanske formacije "zelenih beretki" su 08. avgusta napale
srpska sela Klisura, Brusici i Adrovici kod Visegrada, u kojima nije bilo
srpske vojske i bez ikakve vojne potrebe zapalili sve kuce i druge objekte u
ovim selima zapalili. Tako je u selu Klisura zapaljena kuca Kusmuka Marka sa
tri stale, svinjcem, supom i kolibom.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Sisic Dzevad, roden 1961. godine u selu Bogdasici kod Visegrada, od oca
Ismeta,

2. Muharemovic Dzevad, iz Medede, Visegrad, roden 1961. godine, od oca
zvanog "Pobro".



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Kusmuk Marka, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-20.





VII-048





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska, opstina Visegrad, druga polovina jula
1992. godine.





KRATAK OPIS: Grupa muslimanskih vojnika koju je predvodio Nuhanovic je, u
drugoj polovini jula 1992. godine upala selo Donja Lijeska i bez ikakve
vojne potrebe zapalila kucu Rajak Radojke, rodene Bozovic, sa svim pratecim
objektima (staja za stoku, svinjci i dva ambara za zito).

Iz kuce nije pruzan nikakav otpor.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Nuhanovic Ramiz, iz sela Tustamed, opstina Visegrad.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Gogic Milke, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-30.





VII-049





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Dolja Lijeska, opstina Visegrad, 25. oktobar 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Grupa muslimanskih vojnika je 25. oktobra upala u srpsko selo
Donja Lijeska i zapalila vise kuca bez ikakve vojne potrebe.

Medu zapaljenim kucama je i kuca Zecevic Milke.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Maric Osman, iz Babica Potoka,

2. Kustura Alija, iz sela Okrugla, opstina Visegrad,

3. Kustura Zaim, iz sela Okrugla, opstina Visegrad.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Pecikoza Milovana, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-29.





VII-050





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe





MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska, opstina Visegrad, 29. oktobar 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Muslimanska vojna jedinica je 29. oktobra 1992. godine napala
srpsko selo Donja Lijeska kod Visegrada i zapalila 7-8 kuca i vise drugih
objekata, bez ikakve vojne potrebe. Tako su zapaljene dve kuce Tanaskovic
Milje, sa stalom, kacarom, svinjcem i zgradom koja je sluzila kao ostava.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Bekto, o cijem prezimenu nema podataka, komandant muslimanske vojne
jedinice.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Tanaskovic Milje, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-26.





VIII-030





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika





MESTO I VREME: Godinjske bare, Trnovo, jun - jul 1992. godine.





KRATAK OPIS: Muslimani su za vreme boravka u Trnovu najpre opljackali, a
potom zapalili hram Svetog velikomucenika Georgija koji je sagraden 1886.
godine, a obnovljen 1986. godine.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Bratic Merim, muslimanski vojnik i drugi muslimanski vojnici.



DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 229/1-94; knjiga
"Duhovni genocid" magistra Slobodana Mileusnica, Beograd 1994. godine.





VIII-031





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika





MESTO I VREME: Vukovar, 18. septembar 1991. godine.





KRATAK OPIS: Od podmetnutog eksploziva srusen je gornji deo zvonika, krovna
konstrukcija i svod srpske pravoslavne crkve Svetog Nikolaja u Vukovaru,
koja je gradena u periodu 1732-1737. godine.

Pozar koji je potom izbio, trajao je nedelju dana tako da je unutrasnjost
crkve potpuno izgorela.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. N.N. pripadnici ZNG.



DOKAZ: Nalazi vestaka u dokumentaciji Komiteta pod brojem 414/94 i spis
Opstinskog suda u Vukovaru, Kri. 79/94 koji se nalazi u Komitetu pod br.
708/94.





VIII-032





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika





MESTO I VREME: Karlovac, 25. decembar 1993. godine.





KRATAK OPIS: Na katolicki Bozic u 04,30 casova, na juzni i istocni deo
zgrade - sedista Gornjokarlovacke eparhije srpske pravoslavne crkve,
postavljena je i aktivirana veca kolicina eksploziva od cega je ova zgrada
delimicno srusena.

Njen juzni deo koji gleda na Mazuranicevu ulicu, srusen je od krova do
podruma. Istocni deo, koji gleda na Radicevu ulicu, takode je porusen, mada
ne sasvim.

Istorijske i kulturne vrednosti koje su bile locirane u podrumu zgrade,
ostale su zatrpane i nedostupne.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. NN Hrvati.



DOKAZ: Dokumentacija SPC - izvestaj protojereja Mrkalj Milana, koja se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 468/1-94.





VIII-033





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika





MESTO I VREME: Osijek, 21. decembar 1994. godine





KRATAK OPIS: Podmetanjem eksploziva je ostecena pravoslavna crkva
Vaskresenje presvete Bogorodice, kod Srba u Slavoniji poznata kao "Slavonska
Lazarica".

Ova crkva je prvi put bila minirana pocetkom 1991. godine.

Ista crkva je rusena i u Drugom svetskom ratu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. NN pripadnici teroristicke organizacije "Hrvatski oslobodilacki pokret"
(HOP).



DOKAZ: Dokumentacija u Komitetu pod brojem 729/94







VIII-034





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika





MESTO I VREME: Capljina, pocetkom maja 1992. godine







KRATAK OPIS: Srpska pravoslavna crkva Vaznesenje Hristovo u Capljini je
tesko ostecena tako sto je iznutra zapaljena i izgorela. Oltar crkve je
spaljen, ikone su izgorele i sve crkvene relikvije su ispreturane ili
odnete.

Vrh zvonika je srusen. Jednom granatom je pogoden zvonik u visini krova, a
sâ m krov je probijen granatiranjem.







INDICIJE O IZVRSIOCU:



1." Svabo", pripadnik HOS- iz Slavonije





DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 703/94 i 486/94







VIII-035





KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika





MESTO I VREME: Prebilovci kod Capljine, sredinom juna 1992. godine







KRATAK OPIS: Posle zauzimanja srpskog sela Prebilovci pripadnici hrvatske
vojske sistematski su minirali srpske kuce i spomenike srpske kulture i
istorije. Minirali su i Dom kulture i osnovnu skolu u Prebilovcima.



Hrvatski vojnici su podmetanjem eksploziva, u tri navrata srusili
spomen-crkvu i u kosturnici kriptu sa posmrtnim ostacima 4000 Srba koje su
za vreme Drugog svetskog rata ustase pobile i pobacale u dvanaest
hercegovackih jama ili usmrtile bacanjem u ove jame, a 1991. godine narod
Hercegovine, izvadio i polozio u kriptu ove crkve.

Zbog toga sto je Spomen-kosturnica gradena od debelog armiranog betona, prva
dva puta nisu uspeli sasvim da je poruse, a treci put, im je poslo sa rukom
sa tzv. bombom "krmacom" od 1.800 kilograma eksploziva i sa vecom kolicinom
eksploziva koji su postavili okolo crkve. Aktiviranje eksplozije izvrseno je
daljinskim upravljacem.

Posle izvedene eksplozije, posebna ekipa strucnjaka "Jadran-transa" iz
Splita sa 4 kamiona-kipera marke "Raba", utovarivacem "ULT" i bagerom sa
metalnom kuglom teskom oko 1500 kilograma, uklonila je ostatke i poravnala
teren. Ovaj posao su radili tri dana.

Radnici su bili uniformisani u sarene maskirne uniforme, a po dolasku su
bili smesteni u kucu Tabakovic Seja, a posle toga su stanovali kod Cemeras
Vinka.

Za to vreme, hrvatske vojne vlasti su zabranile svaki pristup Prebilovcima.







INDICIJE O IZVRSIOCU:



1. Markovic Pero, rodom iz Gnjilista, predsednik HDZ u Capljini,

2. Matic Stanko, rodom iz iz Gnjilista, bivsi general JNA, general-bojnik
Hrvatske vojske,

3. Vegar Zlatko, roden 1965. godine u Capljini od oca Ilije i majke Ive,
pripadnik HVO,

4. Cemeras Mile,

5. Cemeras Vinko, roden 1940. godine u Tasovcicima, od oca Ljuba, pripadnik
brigade Hrvatske vojske "Knez Domagoj",

6. NN radnici "Jadran-transa" iz Splita i pripadnici 116. Rijecko-ljubuske
brigade HVO



DOKAZ: Dokumentacija u Komitetu pod brojem 703/94 i 436/94







NAPOMENA: Dopuna prijave VIII - 004.





IX-102





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Ferhatlije, kod Pazarica, 15. avgust - 28. oktobar 1992.
godine.





KRATAK OPIS: Svedokinja se, sa svoje dvoje male dece, svekrom i svekrvom,
pocetkom rata nalazila u svojoj kuci u Ferhatlijama. Njen sused Mehmedic
Seid je 15. avgusta doveo u njenu kucu crnokosuljase iz Jablanice i drsko ih
sve isterao iz kuce. Zlatko, jedan od crnokosuljasa, pri ulasku u kucu je u
ruci nosio bic u vidu kozne palice na kojoj su bili vezani kozni kaisevi sa
cvorovima. Vadeci noz, poceo je da im preti i govori da najvise voli da
kolje malu decu pred majcinim ocima. Sobom je nosio litar vinjaka.

Kada je zatrazila zastitu i kada je stigla muslimanska patrola milicije koju
su sacinjavli Isic Fadil i Kazazovic Nevzet, milicionari u stanici milicije
u Pazaricu, umesto zastite predlozili su im da napuste kucu i da se negde
presele. Svedokinja se te veceri preselila sa svojima u kucu suseda.

U tu kucu su 8. septembra oko 21 casa upala cetiri uniformisana lica i jedno
lice u civilu. Provalili su u kucu, tukli zenu vlasnika, a jednoj zeni koja
je bila sa njima u kuci, oduzeli su zlatnu burmu. Trazili su zlato i novac.
Pretili su da ce ih sve poklati.

U ovom periodu je stalno dolazio Mehmedic preteci da ce ih sve poubijati.
Jednom prilikom je podstrekao zene, decu i starace da svedokinju gadaju
kamenicama nazivajuci je "cetnjikinjom". Od ovoga su je spasili neki
prolaznici.

Posle toga je Mehmedic sa svojim sinom Fikretom zapalio svedokinjinu kucu.

Svedokinja je posle toga pobegla sa decom u drugu kucu. I tu su stalno
dolazili crnokosuljasi iz Jablanice, od kojih se jedan zvao Ismet, preteci
da ce ubiti nju i decu.

Susetka svedokinje, Bratic Joka, je krajem avgusta nasilno odvedena iz sela
u Pazaric gde su je zadrzali 4-5 dana, a kada se vratila u selo bila je
potpuno izbezumljena i jednog jutra su je nasli obesenu u garazi. Nije
utvrdeno da li se sama obesila ili je tako usmrcena.

Nepoznati pripadnici muslimanske vojske u septembru su zaklali Bratic Spiru.

Svedokinja je 28. oktobra 1992. godine, zbog svega sto joj se desavalo,
napustila Ferhatlije i sada zivi kao izbeglica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mehmedic Seid, sin Bajre, star oko 55 godina,

2. Mehmedic Fikret, sin Seida, star oko 30 godina,

3. Zlatko N, navodno profesor u Jabalanici, pripadnik crnokosuljasa,

4. Ismet i drugi pripadnici muslimanske vojske i crnokosuljasa.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 412/94-10.



IX-103





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Bradina i Celebici kod Konjica, 20. april - 7. septembar
1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinja M. je zivela i radila u Konjicu do 20. aprila 1992.
godine kada joj je direktor skole u kojoj je radila, rekao da ne dolazi vise
na posao zato sto je Srpkinja.

Toga dana joj je muz ispricao da je hotel u blizini njihove kuce pun
HOS-ovaca i da treba sto pre da beze, posle cega su otisli u Bradinu kod
porodice njenog muza.

Medutim, muslimani i Hrvati su na putevima prema Bradini postavili barikade,
a na glavnom putu prema Konjicu su minirali tunel tako da je izlaz iz sela
bio nemoguc.

Jake snage muslimana i Hrvata su 25. maja napali Bradinu. Svedokinja se sa
svojom familijom sakrila u blizini sela. Sledeceg dana je videla kako gore
kuce u Bradini, a padale su i granate. Svedokinja je ostala sakrivena do 29.
maja kada su se vratili u selo.

Kod skole u Bradini sacekali su ih Hrvati i muslimani i uveli u jednu od
ucionica gde je vec bio zatvoren veliki broj mestana iz Bradine.

Svedokinju M. i jos tri zene su potom odvezli u logor u Celebicu. Tu su ih
postrojili, uzeli im licne podatke i odveli ih u zgradu portirnice u jednu
manju sobu. Svedokinja je ovde vise puta saslusavana i pri tom su joj
upucivali razne pretnje.

Svedokinji M. je jedna Srpkinja je ispricala da je silovana pre nego sto su
nju doveli u logor.

U pocetku hrana nije bila losa, ali je kasnije je bilo sve manje i manje
hrane, pa je svedokinja smrsala i propala.

Videla je da su muskarce drzali satima postrojene sa glavama okrenutim prema
zidu i za to vreme ih maltretirali, a nocu je cula kako ih tuku i kako oni
jaucu.

Svedokinju M. su 16. juna pustili iz logora i tada je dobila resenje u kome
je pisalo da je bila zatvorena zbog saradnje sa agresorima i da joj se
kretanje ogranicava na selo Bradinu.

Muslimani i Hrvati su 12. jula pokupili sve preostale Srbe iz Bradine i
smestili ih u skolu. Dve veceri su pucali po skoli, tako da su razbili
prozore i izresetali zidove. Prvo vece su upali u ucionicu i poceli da tuku
one koji su im najblizi.

Terali su decu da se tuku medusobno, a posle je jedan musliman rekao da ih
treba sve zapaliti.

Kasnije su izvodili muskarce i zene i tukli ih napolju. Tako su pretukli i
Kuljanin Milana, koji je 3-4 dana posle pustanja iz ovog logora umro u
Konjicu.

Maltretirali su i invalida G. bez jedne noge.

Svedokinju M. je, dok je drzala unuku staru godinu i po dana, "Kravar"
snazno udario palicom po vratu. Od udarca joj je dete ispalo iz ruku.

Svedokinju M. su sa decom pustili cetvrtog dana, pa je otisla u Konjic posto
joj je kuca u Bradini bila spaljena. U Konjicu je svedokinjin stan bio
useljen, pa se smestila kod rodaka. Tako je zivela do 7. septembra 1992.
godine kada su uz pomoc jednog Hrvata, kome je za to platila 350 DEM, presli
na srpsku teritoriju.



INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Barundzic Pera, pripadnik HOS-a,

2. NN vojnik, star oko 30 godina, visok, mrsav,

3. Mucic Pavao, upravnik logora u Celebicima,

4. Jahic N,

5. Subasic Mirsad,

6. Delalic Sefik,

7. Delijic Azim,

8. Lokas Goran, pre rata advokat u Konjicu,

9. Spago, zvani "Kravar" i drugi hrvatski i muslimanski vojnici.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istrznim sudijom koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-16, (M.) 412/94-20, 412/94-21,
412/94-25, 412/94-30 i 412/94-27.



IX-104





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Cekrcici, opstina Visoko, 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je radio u Visokom i ziveo u selu Cekrcicima, koje je
bilo naseljeno sa 95% srpskog stanovnistva.

Muslimani su 3. maja sa teritorije Gracanice napali minobacackom vatrom
stanovnike Cekrcica. Tom priliom je ranjen civil V, dok je nekoliko
stambenih objekata osteceno. Tokom maja muslimani su jos nekoliko puta
napadali artiljerijskom vatrom Cekrcice.

Penzioner Maksimovic Vojno je ubijen 28. juna, a 30. juna je ubijena
svedokova supruga Zivkovic Dragica. Njih je ubio Karacic Kemal koji se time
i hvalio.

Kao zrtve snajperista stradali su: Micic Milojka zena Srete, Miric Dobrica
od oca Janka, penzioner Mivukicevic Ranko od oca Mice i Zivkovic Miodrag od
oca Veljka.

Od granatiranja su poginuli: zena Skopljak Ljube, Dabic Stanojko, Miric
Dobrica od oca Drage, Miric Miso od oca Slavka, Lalic Miodrag od oca Mlade,
star 15 godina, Skopljak Novica, Lalic Zivko, Kovacevic Stojan, Kokorus
Brani, Vukovic Vito, Dokic Nikola i drugi.

Zbog toga je 80% srpskog stanovnistva Cekrcica moralo da se isele i sada
zive kao izbeglice.

Neki stambeni objekti, kao i ekonomske zgrade, su spaljeni.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Karacic Kemal, pre rata auto-prevoznik, a potom je drzao cevabdzinicu u
Visokom preko puta hotela,

2. NN muslimanski vojnici.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-1.



IX-105





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Bradina, kod Konjica, 25. maj 1992. - 11. mart 1993. godine.





KRATAK OPIS: Svedokinja je sa svojom porodicom zivela u Bradini. Muslimani i
Hrvati su 25. maja napali Bradinu i 25. maja zauzeli Donju Bradinu, a 26.
maja Gornju Bradinu. Spaljen je veliki broj kuca, medu kojima i
svedokinjina.

Pokupili su stanovnistvo, a zene i decu su odvojili od muskaraca i dok su ih
maltretirali i tukli palicama, kundacima od pusaka, nogama, rukama i sl,
oduzeli su im licne karte, zlatan nakit, novac, satove i druge vrednosti
koje su imali kod sebe.

Svedokinju su sa jos nekoliko starijih zena smestili u kombi i prebacili ih
u jednu svlacionicu sportske dvorane Musala u Konjicu, koju su bili
pretvorili u logor. Tu je bilo dosta zena, starijih, mladih i sa decom.

Za tri dana boravka u ovom logoru, tri dana nisu dobijali nikakvu hranu, ni
vodu. Neke zene su izvodili napolje i svedokinja pretpostavlja da su ih
silovali.

Po pustanju, svedokinja odlazi u Donje selo i smesta se kod Cede Ceceza.
Kasnije su im dozvolili da se vrate u Bradinu.

Na Petrovdan, 12. jula, posto su poginuli neki muslimanski vojnici,
muslimani su po Bradini ponovo pokupili zene i decu i smestili ih u ucionice
u osnovnoj skoli u Bradini. Bilo ih je po tridesetak u ucionicama. Tu su ih
svaki dan maltretirali, neke zene su i tukli, a svedokinja istice da su
posebno tukli i vredali Mrkajic Miru koja je dusevno bolesna. Drugog dana su
oko 10 minuta pucali na skolu u kojoj su bili zatvoreni Srbi. Posle tri dana
su ih pustili.

Otac svedokinje je ubijen u zatvoru u Celebicu i njegovo telo je dovezeno sa
telom Gligorovic Petka, pa su sahranjeni u masovnu grobnicu u Bradini.

Muslimani i Hrvati su kupili iz sela stariju musku decu, cak i one izmedu 13
i 16 godina, i vodili ih da kopaju masovnu grobnicu, u kojoj je sahranjeno
oko 60 ljudi. Svedokinji su pricali M. (20 godina), M. (20 godina) i B. (17
godina) su pricali svedokinji kako su po pustanju iz logora u Celebicu
kopali grobnicu u Bradini i kako su zatrpavali tela mrtvih.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. NN muslimanski i hrvatski vojnici,

2. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", upravnik logora u Celebicu i na Musali,
star oko 40 godina, krupan i visok, procelav.



DOKAZ: Komitet broj 412/94-17.





IX-106

KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Bjelovcina, Konjic, 20. maj 1992. - 9. juna 1993. godine.





KRATAK OPIS: Stanovnici sela Bjelovcine su 20. maja 1992. godine, posto su
saznali da Hrvati i muslimani spremaju napad na njihovo selo, pobegli u
obliznju sumu. Kada su Hrvati i muslimani upali u selo, poceli su da
pretrazuju kuce i kako nikoga nisu nasli poceli su da pretrazuju sumu, pa su
tako uhvatili Babic Slobodana (supruga svedokinje), I, B. i M.

Njih su tukli i pod pretnjom da ce ih sve pobiti naterali ih da pozovu
ostale da se vrate u selo. Posto su se vratili, njih 17 zena, dece i staraca
smestili su se u svedokinjinu kucu, pa su muslimani i Hrvati pred njima
tukli cetvoricu muskaraca koje su prve uhvatili.

Sutradan su ih peske sproveli do Konjica, putem gde su vodene borbe, tako
sto su Srbe poslali napred, kao zivi stit, a oni su isli za njima.

Svedokinju su po izlasku iz sela, pustili da se vrati kuci da cuva
nepokretnu svekrvu koju nisu mogli da povedu. Svedokinja je saznala da su
ostale odveli u logor u sportsku halu Musala u Konjicu i posle pet dana ih
pustili, a zadrzali su cetvoricu muskaraca koje su prvo uhvatili, medu
kojima je bio i svedokinjin muz.

Muslimani i Hrvati su posle mesec dana upali u kucu svedokinjinog oca
Gotovac Scepe i odveli ga u logor u Celebic. Svedokinja je saznala da su joj
i muza prebacili u logor u Celebic.

Sledeca dva meseca, koliko je svedokinja jos bila u selu, muslimani i Hrvati
su svako vece upadali u kuce Srba, maltretirali ih, pretili oduzimali im
stvari. Tako su svedokinji oduzeli i oterali jednu kravu, a drugu spalili
zajedno sa stalom.

Posle toga svedokinja odlazi u Konjic u kucu svoga oca. Dok je boravila u
Konjicu, njenog sina starog 18 godina su vise puta naterali da nosi hranu na
polozaje muslimanima i Hrvatima i da radi druge fizicke poslove za njih.

Svedokinja je saznala da su joj muza, posto je bio pretucen i paljen po
telu, prebacili iz logora Celebici u osnovnu skolu "3. mart", u kojoj su
napravili takozvanu "bolnicu". Svedokinja je uspela da ga poseti, ali nije
mogla s njim da kontaktira posto je bio u nesvesti. Videla je da mu je celo
telo bilo crno, kao i plikove od paljenja na rukoma. Bio mu je isecen jezik.
Posle pet dana je njen muz umro, a tek posle dva dana dobila je njegovo telo
da ga sahrani.

I otac svedokinje je umro od posledica batinjanja u logoru. Kada su dobili
njegovo telo videla je da ima povreda po celom telu, a da mu je u celo
zakucana kokarda. Tako su ga i sahranili.

Zbog svega toga je morala da pobegne iz rodnog kraja i sada zivi kao
izbeglica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pirkic Mithat, zvani "Mitke", star oko 40 godina, srednjeg rasta, smede
kose, nosio naocare,

2. NN muslimanski i hrvatski vojnici.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Babic Bose pred istraznim sudijom koji
se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-18.



IX-107





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Sarajevo, 1986. - 28. jun 1992. godine





KRATAK OPIS: Svedok je radio u "GRAS"-u u Sarajevu kao direktor Opsteg
sektora. Sistematsko proganjanje Srba, narocito onih koji su bili na
rukovodecim polozajima, pocelo je 1986. godine. Progon je prvo isao preko
partijske organizacije. Svedoku su u to vreme cesto dolazili inspektori
raznih inspekcija ili inspektori SUP-a. Na kraju je organizovan "referendum
poverenja". Stavljeno je na glasanje da li svedok i jos cetvorica Srbina
mogu da budu na rukovodecim polozajima. Tako je svedok smenjen sa duznosti
direktora, posto su muslimani bili u vecini.

Posle dolaska SDA na vlast, provokacije su se povecale, a po izbijanju
ratnih sukoba, Srbi su privodeni u SUP i hapseni. Muslimani su vrsili jaku
propagandu u cilju zastrasivanja Srba. Zbog toga je veliki broj srpskih
porodica pobegao iz Sarajeva.

Svedok navodi da je, jednom kada je pala granata pored njegove zgrade,
proneta vest da je on "cetnik" koji je Srbima javio da treba da pucaju na tu
zgradu. Ispred zgrade u kojoj je svedok stanovao, stalno su dezurala dva
muslimana. Jedan od njih je Karajica Resad. Pre pada ove granate, njih
dvojica su se udaljila na bezbedno rastojanje, a kada je granata pala
zajedno sa drugima su pruzali pomoc. Svedok misli da je granatiranje srpskih
kuca bilo jedan od vidova vrsenja pritiska na Srbe da napuste Sarajevo.

Svedok je jednom video svog suseda Karajica Seida, sina Resada, kako odlazi
od kuca sa snajperom na polozaj.

Srbi su masovno hapseni, odvodeni na stadion na Kosevo i tamo muceni i
zlostavljani. Pricalo se da po Miljacki plivaju lesevi.

Svedoka su vise puta pozivali da stupi u muslimansku vojsku, sto je on
odbijao.

Dok se svedok 24. juna 1992. godine nalazio ispred svoje zgrade, dosla su
tri coveka, dva u maskirnim uniformama i jedan u civilu i zatrazili da pode
sa njima u kasarnu "Viktor Bubanj" da bi sa njim obavili razgovor. Pustili
su ga da uzme licnu kartu i naocari. Smestili su ga u vozilo. Svedok je
video da ga ne vode u kasarnu, nego su ga preko mosta na Miljacki odvezli u
oblakoder pored obdanista u naselju Otoka.

Uveli su ga u jednu prostoriju, pretresli ga i oduzeli mu sve sto je imao u
dzepovima. Dali su mu papir i kazali da napise izjavu. Otvorili su jedna
vrata i,udarivsi ga kundakom i nogom u leda, gurnuli su ga niz stepenice
koje vode u podrum, tako da je svedok sleteo niz stepenice.

U toj prostoriji je gorela samo jedna sveca, prozora nije bilo, pod je bio
od betona i na njemu je bio slivnik. U toj prostoriji je svedok video C. i
S, kolege iz "GRAS"-a, jednog decaka starog oko 16 godina i jednog starijeg
coveka iz Nevesinja.

Uskoro u tu prostoriju ulaze "Zuti", koji je ucestvovao u njegovom
privodenju, i jos dvojica, od kojih je jedan Ciganin star oko 20 godina. Kad
su usli unutra, sve sem svedoka su postrojili uz zid i poceli da ih tuku
bezbol palicama. Od udaraca su tuceni padali. Tukli su ih ponovo i terali da
ustanu i ponovo nastavljali da ih tuku. Posle desetak minuta su izasli.
Svedoka su posle izveli i ispitivali ga, vratili ga u podrum i naredili mu
da pise izjavu. Oni su stalno uzimali te papire i davali mu druge.

Uskoro su dosla trojica pa su ih sve postrojili uz zid i tukli. Ovog puta je
i svedok bio prebijen.

Ovakve tuce su neprekidno trajale i danju i nocu, sa kratkim pauzama. Ljudi
koji su ih tukli su se smenjivali i pri tuci su se smejali i vredali ih.

Drugog dana je u podrum sisao Ciganin i ponudio im hleb. Svi su se ustezali,
a svedok koji je bio gladan posto do tada nije dobio ni hranu ni vodu,
prisao je i odlomio parce hleba. Ovaj ga je tada opsovao i poceo da ga tuce
rukama i nogama i da ga gazi i tom prilikom je svedoku povredio clanak desne
noge tako da neko vreme nije moga da hoda.

Treceg dana po svedokovom dolasku u podrum, posto je padala kisa, doslo je
do izlivanja fekalija u ovaj podrum. U podrum je usao Ciganin, pa je naterao
svedoka i C. da puze po fekalijama, a njegov drug je pucao izmedu njih iz
pistolja, a M. koji je u meduvremenu bio doveden kod njih tukao je tako jako
da je ovaj bio skoro paralizovan. Odelo natopljeno fekalijama se na njima i
osusilo.

Iz podruma su odveli prvo decaka, pa starijeg coveka iz Nevesinja i S.
Ostalu trojicu, zajedno sa svedokom, odveli su u zgradu filijale Privredne
banke u Ul. Jovana Cvijica. Smestili su ih u jednu praznu prostoriju na
kojoj je pisalo "pritvor".

Uvece je dovedena jedna devojka, a sutradan jos jedna zena i neki ljudi. Svi
su bili Srbi. Jedan je bio doveden zato sto je guslar. Ljude su izvodili i
vracali unutra.

Jedan pripadnik "zelenih beretki" je svedoku naslanjao cev lovacke puske na
grudi, pretio da ce ga ubiti, psovao ga i vredao, da bi se u jednom trenutku
odmakao i povukao oroz, ali puska je bila prazana.

Svedoka su zastrasivali i tako sto su mu podnosili noz pod grlo, zavlacili u
usi, pretili mu da ce mu odseci usi. To se desilo u kancelariji Mileta, a
bio je prisutan i Sava. Posle dva dana, 28. juna, svedoka su pustili na
slobodu i obavezali ga da im se svakodnevno javlja.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Karajica Resad, musliman,

2. Karajica Seid, sin Resada, musliman, star oko 30 godina,

3. Laucevic Kenan, komandant Vojne policije,

4. "Zuti", star oko 35 godina, dosta visok, mrsav, svetle skoro zute kose,
taksista iz Sarajeva,

5. NN Ciganin, star oko 20 godina,

6. NN pripadnik "zelenih beretki", star oko 25 godina, veoma visokog rasta i
mrsav, smede kose, izrazito ruznog nosa,

7. Mile N, star oko 40 godina, srednjeg rasta, prosed,

8. major Savo, bivsi major JNA, prikljucio se muslimanima, star oko 40
godina, nesto visi od srednjeg rasta, na celu iznad desne obrve ima
ispupcenja koja lice na naslage masnog tkiva.

DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-19.



IX-108





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Sibenik, Garesnica (Kutina), Zagreb, Ljubuski, Mostar, jun -
avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: Saslusani svedok je radio kao pomorac i kada se iskrcao sa
broda, policija u Sibeniku mu je u junu 1992. godine, saopstila, da kao
Srbin ne moze da napusti Sibenik bez odobrenja, pa je morao svakog dana da
se javlja u policiju.

Posle kraceg vremena, dozvolili su mu da otputuje kod sestre u Garesnicu kod
Kutine, gde je boravio oko mesec dana, pa je dosla policija, uhapsila ga i
sprovela u Zagreb.

Posle kraceg zadrzavanja u Zagrebu, odveli su ga na podrucje bivse Bosne i
Hercegovine u logor u Ljubuskom gde je ostao 10 dana. Ni tu mu nisu kazali
zasto ga hapse.

Posle boravka u logoru u Ljubuskom, odveli su ga u Mostar u logor gde je
boravio dva meseca, da bi posle toga posredstvom Crvenog krsta bio odveden
na razmenu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Najvisi predstavnici vlasti Hrvatske i bivse Bosne i Hercegovine.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-14.



IX-109





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje



Sarajevo, pocetkom 1992. godine.



Saslusana svedokinja je radila kao medicinska sestra u decjoj bolnici "Dr
Milivoje Sarvan" (Jezero), punih 28 godina.

U ovoj bolnici medicinsko osoblje su sacinjavali uglavnom muslimani, dok su
Srbi i Hrvati bili u manjini.

Pocetkom aprila 1992. godine, nastalo je podvajanje po nacionalnoj osnovi,
pa su svedokinji onemogucavali kada bi je neko trazio preko telefona da se
javi. Na telefonskoj centrali je bilo naredeno da njoj kao Srpkinji ne daju
vezu.

Zbog toga i drugih maltretiranja je krajem aprila 1992. godine pobegla iz
Sarajeva na srpsku teritoriju i sada zivi kao izbeglica.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Upravnik decje bolnice "Dr Milivoje Sarvan".



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-6.



IX-110





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Cazin, februar - maj 1992. godine.





KRATAK OPIS: Posto nisu izasli na referendum za samostalnost Bosne i
Hercegovine, 29. februara 1992. godine, ispred zgrade u kojoj su stanovali
saslusani svedoci pojavio se pripadnik muslimanske teritorijalne odbrane uz
objasnjenje da je tu da svedocima kao Srbima stiti licnu bezbednost.

Saslusani svedoci su radili u skoli u selu Liskovac kod Cazina u kojoj su
bila zaposlena jos cetiri nastavnika Srbana, pa kako se radilo o vecinskom
muslimanskom selu, direktor skole Mujanovic im je govorio da njih kao Srbe
treba proterati preko Drine.

Pocetkom maja 1992. godine, Srbima je izdata pismena naredba da im je
zabranjeno svako udaljavanje iz Liskovca.

Krajem maja 1992. godine svih sest nastavnika koji su radili u osnovnoj
skoli u Liskovsu su kao Srbi dobili otkaz na poslu, a u obrazlozenju resenja
je stajalo da nisu podobni da vaspitavaju muslimansku decu, da su cetnicki
nastrojeni i da odobravaju genocid nad muslimanskim zivljem.

Svih sestoro Srba je islo u Cazin da se zali predsedniku opstine sto je bilo
bez uspeha, a kada su se vratili kuci bili su napadnuti od strane muslimana
koji su nocu izmedu 24 i 02 casa, izvrsili napad kamenicama i vatrenim
oruzjem na njihove stanove.

Posle toga su se zalili u Stabu teritorijalne odbrane, a kada su
predstavnici policije dosli na uvidaj poceli su da sumnjice svedoka da ima
radio- stanicu.

Nakon toga se svedok sa suprugom sklonio u stan svojih prijatelja muslimana,
ali su drugi muslimani napadali kucu ovog muslimana koji im je pruzio
zastitu, optuzujuci ga da krije cetnike.

Nakon toga su svedoci podneli zahtev da idu u razmenu, sto je usvojeno u
julu 1992. godine, pa su otputovali u Bihac.

Medutim, do razmene nije doslo, pa su ih iz Bihaca odveli u Kamenicu i
smestili u jednu zgradu gde su im davali hranu koja je bila neukusna, pa
kako nisu mogli da je jedu davali su je kucetu kome je dlaka pocela da
opada.

I svedoku je takode, posle uzimanja ove hrane pocela da opada kosa,a L.
nastavniku koji je dobijenu hranu jeo, kosa potpuno je opala, tako da je bio
celav. Na osnovu toga, zakljucili su da se radilo o zatrovanoj hrani. Tek na
intervenciju Crvenog krsta, saslusani svedoci su uspeli da budu razmenjeni
10. novembra 1992. godine, kada su presli na teritoriju Srpske Republike.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Mujanovic Safir, direktor osnovne skole u Liskovcu kod Cazina i dr.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojvima 339/94-17 i 339/94-18.



IX-111





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Tomislavgrad (Duvno), april - jul 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok je bio zaposlen u jednoj zagrebackoj firmi i pocetak
rata ga je zatekao na terenu u Mostaru, pa je pokusao da se vrati u Zagereb,
gde je ziveo. Kada je sredinom aprila 1992. godine dosao do Duvna, u autobus
u kome je putovao, usla je hrvatska policija, pa su pitali da li u autobusu
ima Srba.

Kada se svedok javio, policija ga je izvela iz autobusa i privela ga u SUP u
Tomislavgradu.

Tamo su ga docekala cetvorica uniformisanih policajaca u crnim kosuljama
koji su odmah poceli da ga udaraju palicama i da vrse pritisak da dâ izjavu
da je u Mostaru radio na pravljenju aviona koji su bombardovali Zagreb.
Posto je svedok to odbio, prikacili su mu izvor struje za prste na nogama i
prste na ruci, pa su pustali struju, a uz to su mu kleme prikacinjali i na
uho. Od strujnih udara je gubio svest i tekla mu je krv na nos.

Na ovaj nacin su ga mucili puna cetiri casa, sve dok nije izgubio svest.
Dosao je svesti u zatvoru gde su se dva policajca, od kojih mu je jedan
stavljao puscanu cev s jedne a drugi s druge strane slepoocnice, dogovarali
ko ce prvi od njih dvojice da puca.

Nakon toga su svedoka tukli nogama i rukama sve dok nije usao neki njihov
staresina koji ih je pitao: "Zar jos niste bacili psa kroz prozor?", a ovi
su mu odgovorili da ima vremena.

Posle toga su mu naredili da legne na pod, otvorili prozor, pa ga je jedan
uhvatio za ruke, a drugi za noge i doneli ga do prozora. Dogovorali su se da
ga tako izbace kroz prozor da bi ga na kraju bacili na drugu stranu prema
zidu, a on je usled pada izgubio svest.

Probudio se u zatvoru u skoli i cetiri puna naredna dana nisu mu davali da
jede. Kada je trazio da mu daju vodu, nudili su mu da pije slanu vodu.

Posle cetiri dana, svedoka i jos jednog Srbina odveli su u neko selo 20 km
od Duvna i uveli ga u neku supu u kojoj se nalazio les nekog coveka, pa su
im kazali da ce se to i njima desiti.

U toj supi su boravili su tri dana i tri noci i za sve to vreme svedok je
bio izlozen tuci, a terali su ga da drugom zatvorenim Srbinu stavlja ud u
usta i obrnuto, sto su oni morali da cine.

Za ta tri dana boravka, svedok je samo jedanput dobio parce hleba.

Treceg dana uvece su svedoka vratili u Duvno u zatvor u skoli u kome je bilo
i pre toga, i u kome je ostao jos tri meseca.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

Upravnik i osoblje logora u Tomislavgradu.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-10.



IX-112





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Vitez, prolece 1992. godine.





KRATAK OPIS: Posle povlacenja JNA iz Zenice, otpocela je hajka na Srbe u
selu Tolovici kod Viteza. Posto su ubili Srbina Cvijana Jelica, svi Srbi su
morali da napuste ovo selo.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Pripadnici muslimanske vojske iz sela Preocica.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-26.



IX-113





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Livno, prolece 1992. godine.





KRATAK OPIS: Svedok Radeta je radio kao poslovoda prodavnice trgovinske
radne organizacije u Livnu sve do 24. maja 1992. godine kada ga je pozvao
direktor i saopstio mu da kao Srbin ne moze vise da radi kao poslovoda
prodavnice.

Sutradan, nakon sto je otpusten sa posla, dosla je po njega policija koja ga
je uhapsila.

Svedokinja je radila u bolnici u Livnu kao medicinska sestra da bi u prolece
1992. godine i ona kao Srpkinja dobila otkaz.

Posle toga je u maju mesecu u njen stan dosla policija pa joj je vrsila
pretres stana trazeci navodno oruzje, koje ona nije imala.

Oba saslusana svedoka su nakon toga bila prinudena (R. po izlasku iz
zatvora) da pobegnu iz Livna.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Peric Jozo, nacelnik MUP-a.



DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 339/94-5 i 339/94-7.



IX-114





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Zadar, oktobar 1991. godine.





KRATAK OPIS: Kamber je telefonom uznemiravao svedoka zato sto je on
pripadnik srpske nacionalnosti. Pretio mu je pripadnicima MUP-a u cilju
zastrasivanja i proterivanja iz Zadra.

Pri tome, on se i predstavljao svojim imenom svedoku, trazio da donese
lovacku pusku, za koju je imao dozvolu, u mesnu zajednicu, pretio mu da mora
otici iz Zadra.

Zastrasen pretnjama, svedok je napustio Zadar, nakon cega je saznao da je
Kamber dolazio u njegov stan sa pripadnicima MUP-a, da je obio ulazna vrata
i da je iz stana izneo vredne stvari.

Kember je bio glavni organizator upadanja u stanove Srba u Zadru i miniranja
srpskih kuca.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

1. Kember Roko, penzionisani milicionar iz Zadra, Ul. Putstanova bb, roden
09. 08. 1936. godine u Brodaljici, opstina Benkovac, od oca Sime i majke
Marije, rodene Zutelija, po nacionalnosti Hrvat.



DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 220/94-59.



IX-115





KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje





MESTO I VREME: Zagreb, maj - avgust 1992. godine.





KRATAK OPIS: Protiv saslusanog svedoka je pred Vojnim sudom u Zagrebu
povedena istraga zbog krivicnog dela

oruzane pobune, prema kome je za vreme boravka kod svoga brata pristupio
paravojnim formacijama SAO Krajine.

Svedok je u vreme hapsenja bio u Zagrebu na svom radnom mestu u preduzecu u
kome je radio 20 godina. Za vikende i slobodne dane odlazio je u selo kod
brata, sto je i bio razlog da ga osumnjice za oruzanu pobunu.

Na dan 19. avgusta 1992. godine, istrazni sudija Vojnog suda u Zagrebu Zoran
Luburic uputio je pod brojem Kio. 226/92 dopis Okruznom zatvoru u Zagrebu u
kome je naveo da je resenjem veca Vojnog suda svedoku produzen pritvor, s
tim da najduze traje do 19. avgusta 1992. godine i da, kako je propisano da
tokom istrage pritvor moze trajati najduze tri meseca, a imajuci u vidu da
okrivljenom svedoku tri meseca pritvora istice 19. avgusta 1992. godine, to
je dao nalog da se isti pusti na slobodu "sa danasnjim danom".

Razlozi za ukidanje pritvora (da ce pobeci) kako je to pre toga nasao Vojni
sud, ocigledno nisu prestali, pa kako nije bila podignuta optuznica posle
tri meseca istrage, proizilazi da nije bilo dokaza za to.

Posle izlaska iz zatvora, regulisao je ponovo svoje prebivaliste u Zagrebu i
legalno napustio Hrvatsku.

Kasnije je saznao da je u Hrvatskoj osuden u odsustvu na 12 godina zatvora.
On smatra da je to ucinjeno da ne bi smeo da se vrati u Hrvatsku gde
poseduje nepokretnu imovinu.





INDICIJE O IZVRSIOCU:

Organi vlasti u Hrvatskoj.



DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, i druga dokumentacija koja se nalazi
kod Komiteta pod brojem 570/94.
MGK
2005-08-14 05:50:28 UTC
Post by MGK
I-185
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Beli Manastir, 15. avgust 1991. godine
KRATAK OPIS: Kada je 01. avgusta 1991. godine stupio na duznost
zapovednika policijske stanice u Belom Manastiru, Prgometa je odrzao
sastanak sa svim policajcima u policijskoj stanici i naredio da sve one
pripadnike stanice koji su napustili sluzbu treba lisiti zivota. To se
odnosilo na one Srbe koji su odbili da potpisu lojalnost Republici
Hrvatskoj.
Medu njima je bio i pok. Durkovic Ilija iz Karanca, roden 31. jula 1957.
godine u Karancu, opstina Beli Manastir, od oca Boska.
Na dan 15. avgusta, Iliskov, kao operativni radnik za suzbijanje
kriminaliteta i Pozgajin, kao kriminalisticki tehnicar u tadasnjoj
policijskoj upravi u Belom Manastiru, posli su na uvidaj automobilom marke
"Golf" koji je imao strane registarske oznake i pri tome su bili naoruzani
kratkim i dugim oruzjem. Uz to je Iliskov nosio i privatni pistolj. Sa
ovim vozilom su dosli do benzinske stanice u Ul. JNA u Belom Manastiru gde
su primetili da na pumpi ispred njih u svoje vozilo marke "Zastava 101"
tankira gorivo pok. Durkovic koji je bio u drustvu Tomic Nede.
Videvsi Durkovica, a s obzirom na naredenje zapovednika Prgometa, Iliskov
i Pozgajin su se uputili ulicom JNA za vozilom pok. Durkovica i u blizini
kafane "Planina" i na Durkovicevo vozilo su otvorili vatru. Kada je
Durkovic skrenuo u Ul. Lole Ribara i oni su posli za njim. Durkovic je sa
svojim vozilom skrenuo na gradiliste vojnih zgrada gde je morao zaustaviti
vozilo pred iskopanim kanalom na koji je naisao. Kada je Durkovic pokusao
da napusti vozilo, na njega su ponovo otvorili vatru, pa je tom prilikom
on bio pogoden, kao i svedok Tomic.
Durkovic je odmah prebacen u bolnicu u Sombor, gde je podlegao povredama
05. septembra 1991. godine, nakon cega je izvrsena obdukcija njegovog
lesa.
1. Prgomet Ante,roden 1. februara 1958. godine u Susnjarima, opstina
Derventa od oca Marjana, po narodnosti Hrvat, koji se nalazio na duznosti
zapovjednka policijske stanice u Belom Manastiru do 20. avgusta 1991.
godine,
2. Iliskov Ivan, roden 15. oktobra 1962. godine u Topolju od oca Marka,
milicionar, po narodnosti Hrvat,
3. Pozgajin Vinko, roden 22. januara 1951. godine u Sumarini opstina Beli
Manastir, od oca Pave, po narodnosti Hrvat.
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 482/94, a koja
se sastoji od Biltena broj 227 policijske stanice Beli Manastir za 15.
avgust 1991. godine u kome se navodi da su u 08,45 casova u Ul. JNA u
Belom Manastiru napadnuti clanovi patrole Iliskov i Pazgajin, da su tom
prilikom zadobili lakse ozlede od stakla i da je o tome upoznat staresina
organa, bez navodenja ma kakvih drugih podataka; izvestaj bolnice u
Somboru i obdukcioni zapisnik, iskaz svedoka u prilogu 6 koji navodi da je
u Madarskoj sreo Iliskov Seku, suprugu Iliskov Ivana i da mu je ona tada
kazala da je njen suprug ubio Durkovica pucajuci mu u leda kada je izasao
iz vozila; priloga 8 iz koga se vidi da su svedoku Iliskov i Pazgajin
pricali da su pucali i ubili Durkovica na vojnom gradilistu; priloga 9 iz
koga se vidi da je svedok bio ocevidac kada je u kriticno vreme u Ul. JNA
otvorena vatra iz vozila marke "Golf" strane registracije na vozilo
"Zastava 101"; priloga 10 i 11 u kojima su sadrzani iskazi dva svedoka
koji su prevezli ranjenog Durkovica i svedoka sa gradilista u kasarnu JNA
u Belom Manastiru gde im je pruzena prva pomoc i kojima je pok. Durkovic
rekao prilikom prevoza da su na njega pucali policajci iz "Golfa"; priloga
br. 13 da je Prgomet na radnom sastanku u policijskoj stanici rekao da se
treba razracunati sa svima onima koji su napustili sluzbu, kao i iskaza
Tomica koji se nalazio sa pok. Durkovicem u vozilu da je na njih pucano iz
vozila "Golf".
I-186
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Beli Manastir, 20. avgust 1991. godine oko 3 casa.
KRATAK OPIS: Patrola u kojoj su bili Grujic, Lisjak i Civic u Ul. Ivana
Gorana Kovacica naisla je na Vidakovic Ratka, rodenog 2. marta 1961.
godine u Cerovici opstina Doboj, od oca Nikole, koji je ranije bio
zaposlen u SUP-u u Belom Manastiru, ali kada je odbio da potpise izjavu o
lojalnosti, prestala mu je sluzba.
Zapovednik policijske stanice u Belom Manastiru, Prgomet je naredio
pripadnicima stanice da pucaju i ubiju svakog onoga ko je napustio sluzbu.
Postupajuci po ovoj naredbi kada su naisli na Vidakovica, Grujic, Lisjak i
Civic su otvorili vatru i tom prilikom su usmrtili Vidakovica.
1. Grujic Dragan, roden 09. februara 1960. godine u Knezevu, opstina Beli
Manastir, od oca Veselina,
2. Lisjak Vladimir, roden 18. septembra 1960. godine u Osijeku, od oca
Stjepana,
3. Civic Pavao, roden 03. maja 1967. godine u Knezevu, opstina Beli
Manastir, od oca Tome, sva trojica po narodnosti Hrvati, sada pripadnici
Ministarstva unutrasnjih poslova Hrvatske,
4. Prgomet Ante, roden 01. februara 1958. godine u Susnjarima, opstina
Derventa od oca Marjana, po narodnosti Hrvat, koji se nalazio na duznosti
zapovjednka policijske stanice u Belom Manastiru do 20. avgusta 1991.
godine,
DOKAZ: Dokumentacija u spisima Komiteta pod brojem 481/94, u kojoj se
nalaze iskazi svedoka kojima su posle dogadaja Grujic, Lisjak i Civic
ispricali da su ubili svog bivseg kolegu Vidakovica, kao i izvestaj
Prgomet Ante MUP-u Hrvatske o ovom dogadaju od 20. avgusta 1991. godine.
I-187
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Godinjske bare, Trnovo, jun - jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Prilikom upada u Trnovo, muslimani su, pored ostalih Srba,
uhapsili i odveli svestenika hrama Svetog velikomucenika Georgija,
Nedeljka Popovica i zatvorili ga u selu Godinje.
Tu su ga tukli, a potom odveli u obliznju vikendicu gde je bio stab
muslimana. Bratic ga je tada usmrtio pucajuci mu iz pistolja u usta.
Muslimani su naredili dvojici svedoka Srba, koji su tu bili zatvoreni, da
les ubijenog svestenika zakopaju pored sumskog puta na ulazu u Godinje.
Kasnije je eshumiran i sahranjen pored crkve u kojoj je bio svestenik.
1. Bratic Merim, muslimanski vojnik, neposredni izvrsilac,
2. Godinjak Edem, nacelnik SJB Trnovo, roden 20.11. 1951. godine u
Sarajevu, od oca Ibrahima.
DOKAZ: Dokumentacija se nalazi u Komitetu pod brojem 229/1-94 i brojem
228/94.
I-188
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Divovici, opstina Bratunac, septembar - oktobar 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Kada je poceo rat u Hrvatskoj, Srbe iz ovog sela muslimani su
poceli da provociraju.
Pocetkom septembra 1992. godine, suprug svedokinje Dokic Sreten je, dok je
u blizini kuce brao sljive, bio napadnut i udaren nekim zamahnutim
predmetom u potiljak od cega je pao i izgubio svest. Posle toga je bio
odvezen na lecenje u bolnicu u Uzicu. Svedokinja je saznala da su ga
napali muslimani i da su, misleci da su ga ubili, ostavili.
05. oktobra svedokinja je sa suprugom, posle njegovog povratka iz bolnice,
bila kod kuce i u jednom momentu Sreten je posao prema stali da nahrani
krave, kada je svedokinja cula pucnjavu i sin joj je doviknuo "pade tata".
Tada je videla supruga da lezi nepomicno na 5 m od kuce prema stali.
Na 50 m dalje videla je Hasanovica sa puskom koji joj je opsovao majku
cetnicku i naredio da izade iz kuce u koju se ona povukla sa sinom. Ubrzo
je u kucu ubaceno neko zapaljivo sredstvo koje je izazvalo pozar, pa su
poceli da se guse. Njen sin je iskocio kroz prozor, a svedokinja je cula
pucnjavu i videla je da su napadaci otrcali za njenim sinom, pa je pobegla
na drugu stranu u obliznju sumu.
Dva dana kasnije - 07. oktobra tela poginulih u Divovicima su predati
Srbima. Svedokinja je tada videla telo svog sina Svetozara kome je desno
oko bilo izvadeno, desna ruka polomljena, imao je ranu na desnoj strani
grudnog kosa, a na majici koju je nosio primetila je veci broj rupa koje
su nastale, kako pretpostavlja, udarcima noza.
Telo njenog supruga predato je bez glave i bez desne ruke. Na vratu je
visio deo koze sa kosom sa temena glave. Njegova glava i ruka nisu
pronadeni i les je sahranjen bez njih.
1. Hasanovic Izet,
2. Ridic Haris, od oca Muniba,
3. Mahmutovic Edem, star oko 60 godina, koga je svedokinja videla kako iz
njene stale, za vreme napada, izvodi kravu i kozu.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Dokic Savke od 31. avgusta 1994.
godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 378/94-6 i
lekarska dokumentacija (dr Stankovic).
I-189
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Gospic i okolina, druga polovina oktobra 1991. godine.
KRATAK OPIS: U drugoj polovini oktobra 1991. godine pripadnici specijalnih
jedinica MUP i ZNG Republike Hrvatske po unapred pripremljenom spisku
prikupljali su videnije Srbe - civile u Gospicu, trpali ih u kamione nocu,
odvodili, mucili i likvidirali.
24 lesa - Srba iz Gospica pronadeno je kod Perusica i sudsko -medicinskom
ekspertizom 19 je identifikovano.
Za veci broj drugih se osnovano sumnja da su pobacani u Katinu jamu, na 4
km od glavnog puta od Gospica ka Karlobagu, za tri lica se zna da su
ubijena navodno pri bekstvu, ali se ne zna gde su pokopani.
I muskarci
1.. Barac Radovan sluzbenik PTT Gospic
2.. Banjeglav Todor, konobar
3.. Bogic Jovo
4.. Bogic Rade
5.. Buncic Slavko
6.. Bulj Dane, sluzbenik Zavoda za socijalno osiguranje, star 55 godina,
iz Gospica
7.. Vujnovic Duro
8.. Vujnovic Milan, penzioner iz Karlobaga
9.. Gajic Nikola, penzioner, star 58 godina
10.. Draganic Branko, radnik u Lickom Osiku (Teslin-grad)
11.. Dukic Doko
12.. Dukic Sava
13.. Zakula Milan
14.. Ivanisevic Milan
15.. Igric Nedeljko, opstinski inspektor
16.. Jankovic Sveto
17.. Jokic Milojko, radnik MUP-a
18.. Kalanj Dorde, istrazni sudija, star 52 godine
19.. Korica Dane, penzioner
20.. Kovacevic Milan
21.. Kovacevic Nikica
22.. Kljajic Simo, novinar
23.. Krajnovic Simo, penzioner
24.. Kuzmanovic Branko, penzioner MUP-a, star 53 godine, iz Gospica
25.. Lazic Petar, vozac, star 42 godine
26.. Masic Milan, penzioner
27.. Masic Radovan, radnik
28.. Mandic Momcilo, penzioner MUP-a
29.. Maric Boro, sumski tehnicar
30.. Miscevic Nikola, penzioner MUP-a
31.. Mrkic Zeljko, radnik MUP-a
32.. Nikolic Mihajlo, sumski tehnicar
33.. Orlovic Milos, medicinski tehnicar iz Karlobaga
34.. Pantelic Milan, meteorolog
35.. Pavlica Duro
36.. Pavlica Janko, trgovac iz Karlobaga
37.. Pavlica Milan
38.. Pavlica Nikola
39.. Pavlovic Milan
40.. Pejnovic Milan, radnik "Zagrebackih transporta"
41.. Pejnovic Mico, radnik MUP-a
42.. Radmanic Gojko
43.. Rakic Dragan, sluzbenik Zavoda za socijalno osiguranje
44.. Smiljanic Milan, invalid
45.. Smiljanic Stanko, sluzbenik SIZ-a za penzijsko i invalidsko
osiguranje, star 54 godine, iz Gospica
46.. Stojanovic Bogdan, radnik u hotelu "Industrogradnja" iz Karlobaga
47.. Stojanovic Nikola, penzioner
48.. Tomicic Bosko, sluzbenik u "Visocici"
49.. Tresnjic Nebojsa, star 55 godina
50.. Copic Pajo, penzioner, star 70 godina
51.. Uzelac Milan, privatni mehanicar
52.. Hinic Gojko, radnik MUP-a
53.. Cubelic Milan, grad. tehnicar
54.. Stulic Branko, zamenik javnog tuzioca, str 54 godine
55.. Suput Bogdan, inzenjer sumarstva, star 56 godina, iz Gospica
II zene
56.. Barac Danica
57.. Begic Ankica
58.. Vranes Borka, penzioner
59.. Vranes Dusanka, medicinska sestra
60.. Diklic Radmila, sluzbenica Turist-biroa
61.. Dukic Marica, profesor u penziji
62.. Zakula Smilja
63.. Jankovic Milica
64.. Kalanj Mirjana, sluzbenica, stara 46 godina, iz Gospica
65.. Masic Soka, penzioner
66.. Miscevic Marija, sluzbenica suda
67.. Orlovic Mileva, supruga Milosa, iz Karlobaga
68.. Pantelic Andelka, trgovac
69.. Pantelic Mirjana, student, kcer Milana i Andelke
70.. Pavlica Nada
71.. Pavlica Soka, supruga Janka, cistacica u karlobaskom MUP-u
72.. Panjevic Ljubica, stara 75 godina
73.. Potkonjak Boja, penzioner
74.. Potkonjak Milica
75.. Radmanic, supruga Gojka
76.. Stanic Radmila, profesor hemije
77.. Trifunovic Ljubica, penzioner
1. Mercep Tomislav i pripadnici specijalne jedinice MUP-a Republike
Hrvatske,
2. Oreskovic Tihomir, bivsi emigrant,
3. Oreskovic Ivan, zvani "Grobar", brat Tihomira, jedan od organizatora
"odbrane Gospica",
4. Petri Miroslav, rodom iz Perusica, predsednik HDZ, ranije radio u banci
u Gospicu,
5. Norc Mirko, jedan od vojnih komandanata hrvatskih snaga, rodom iz
Splita,
6. Rozic Ivica, zvani "Roki",
7. Markovic Martin, zvani "Irfan",
8. Mazuran Ivan.
DOKAZ: Dokumentacija Komiteta pod brojem 4/0-49/94.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-013.
I-190
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Derventa, naselje Cardak, 25 - 26. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimansko-hrvatske oruzane snage zajednicki su napale
naselje Cardak na periferiji Dervente koje je bilo naseljeno sa 90% Srba i
1. Tatomir Perica, roden 1951. godine iz Dervente, sa stanom u Ul. 27.
jula,
2. Popovic Milojko, iz Ul. 27. jula, roden 1962. godine,
3. Nikolic Petar, iz Jasikovacke ulice, star 40 - 50 godina,
4. Lazarevic Veseljko iz naselja Gakovac i njegova supruga,
5. Lazarevic Marija i njihov sin,
6. Lazarevic Dusko - svo troje iz porodice Latarevic su poklani.
Svi lesevi su po oslobodenju Dervente eshumirani i sahranjeni.
1. Duspada Ivan, nacelnik Sluzbe javne bezbednosti u Derventi,
2. Stanic Iko, predsednik HDZ za Derventu.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 438/94-4 i 438/94-15, kao i spis broj 584/94.
I-191
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Bjelovar, sredinom 1991. godine.
KRATAK OPIS: Srbi iz Bjelovara i okoline bili su podvrgnuti strahovitom
pritisku i pretnjama da bi se iselili, a u tom cilju bile su im minirane i
kuce.
1. Samaric Milenko, star izmedu 35-40 godina, koji je bio ozenjen i imao
dvoje dece,
2. Dimitrije, star oko 60 godina, seljak iz Cadevaca,
3. NN seljak iz Backovice, star oko 27-28 godine, neozenjen.
Sva trojica su ubijena u sumi blizu sela Brzaja, pa su potom njihovi
lesevi baceni u napustene bunare.
1. Molnar koji je bio zaposlen kao vozac "Cazma-transa" iz Velike Pisavice
kod Bjelovara i drugi pripadnici HDZ u Bjelovaru.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 655/94.
I-192
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Ratkovica, opstina Slavonska Pozega, 23. mart 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Pok. Vecerinovic Milka, koja je rodena 19. marta 1906. godine
u Masicu SO Nova Gradiska od oca Josipa Pavlovica, zivela je sama posto su
clanovi njene porodice pobegli kao Srbi zbog progona od strane ekstremnih
Hrvata iz ovog sela.
Zivela je u svojoj kuci u selu Ratkovica i 23. marta oko 3 casa je
ubijena, posle cega je njena kuca zapaljena tako sto je podmetnut
eksploziv.
Prilikom uvidaja, les pok. Vecerinovic Milke pronaden je bez glave, koja
je bila prethodno odsecena i odneta. Les je prebacen u bolnicu u
Slavonskoj Pozegi gde je vrsena obdukcija o cijem ishodu rodbina nije
obavestena, a nakon toga je sahranjena 25. marta na groblju u Ratkovici
bez glave.
1. Biljeskovic Franjo,
2.-3. sinovi Crnkovic Mirka, od kojih se jedan zove Damir,
4. Lukic Ivo,
5. Bilobrk Juraj, svi iz sela Ratkovica, opstina Slavonska Pozega.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda
u Beogradu u predmetu Kri. 1554/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta
pod brojem 554/94 zajedno sa drugom dokumentacijom.
I-193
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Donja Dubica, opstina Odzak, 20. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Selo Donja Dubica bilo je pretezno naseljeno srpskim
stanovnistvom i na dan 20. aprila 1992. godine iz zasede je bio ubijen
2. Goranovic Steva,
3. Bozic Rajko,
4. Bozic Bora.
Ovo je bio signal za srpsko stanovnistvo koje je napustilo posle ovoga
Donju Dubicu i izbeglo u selo Novi Grad.
1. Andrijevic Ante, veterinarski tehnicar iz Vrbovca.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 554/94.
I-194
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sisak, Ul. Zagrebacka, sredinom 1991. godine.
KRATAK OPIS: U avgustu 1991. godine saslusana svedokinja je saznala da je
njen brat sa cetiri clana svoje porodice ubijen u Sisku od strane Hrvata i
da su zakopani u njihovoj basti zbog toga sto sinovi njenog brata nisu
hteli da idu u hrvatsku gardu.
1. Vila Mirko, roden 1929. godine i njegova supruga,
2. Vila Evica, i njihovi sinovi,
3. Vila Mladen,
4. Vila Dusan i
5. Vila Zeljko.
Posle izvrsenog ubistva, stan porodice Vila je opljackan i sve je odneto,
a u stan su se uselili neki Hrvati.
N.N. Hrvati.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom 28. jula 1994.
godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-12.
I-195
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Podgrade, opstina Prijedor, 29/30. avgust 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici muslimanske vojske upali su u selo, pa su tom
prilikom ubili: Indic Bozu i Baltic Ostoju.
Indic Bozu, koji je roden 1924. godine, muslimanski vojnici su vezali za
sudoperu u njegovoj kuci, pa su nakon toga zapalili kucu u kojoj je on
izgoreo.
Baltic Ostoju, koji je pokusao da pobegne u svom putnickom vozilu "Zastava
750", ubili su u vozilu, koje su potom zapalili, pa je i on izgoreo.
1. Beslagic Hamdija, musliman iz Kozarca, kod Prijedora.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojvima 339/94-11 i 339/94-13.
I-196
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sijekovac kod Broda (Bosanski Brod), 26. mart 1992. godine.
KRATAK OPIS: U selu Sijekovcu, u kome je vecinu stanovnistva cinilo
muslimansko i hrvatsko stanovnistvo, bilo je 50-60 srpskih kuca. 26. marta
u popodnevnim casovima u sor u kome su se nalazile srpske kuce upala je
jedinica hrvatske vojske koju je predvodio Prkaca Marko.
Vecina vojnika je bila maskirana carapama preko lica, pa svedoci
pretpostavljaju da se radi o njihovim komsijama Hrvatima i muslimanima iz
Sijekovca. Preko megafona je pozvao Srbe da predaju oruzje i ostavio im za
to rok od 10 minuta.
Naselje sa srpskim kucama bilo je opkoljeno jos pre isteka postavljenog
roka i vojnici su poceli da ulaze uz opstu pucnjavu u srpske kuce i da
isteruju stanovnike koje su zatekli. Muskarce su odvajali od zena i dece,
pa su iz grupe muskaraca koje su izdvojili odmah na licu mesta ubili iz
2. Zecevic Milan,
3. Zecevic Vasa,
4. Zecevic Petar,
5. Milosevic Luka i njegovi sinovi
6. Milosevic Zeljko i mladi
7. Milosevic Dragan, koga su oteli iz ruku njegove majke,
8. Trifunovic Sveta i
9. Radovanovic Marko.
Jedan od vojnika, koji se tu nalazio, je Milosevic Sasi, koji je tada imao
9 godina, podneo noz pod vrat i rekao: hoces da i tebe zakoljemo, potom ga
odgurnuo i rekao: ti si mali, necu tebe zaklati. Tako je Sasa ostao u
zivotu, a pre toga su ubili njegovog oca i dva starija brata.
Posle su tela Zecevic Milana, Petra i Vase bacena na smetliste kod
rafinerije u Brodu, a telo njihovog oca nije pronadeno.
1. Prkaca Marko, Hrvat iz Slavonskog Broda,
2. Kovacevic Zemir, musliman iz Sijekovca,
3. Causevic Nijaz, zvani "Nedo", iz Sijekovca, koji je bio u uniformi
"zelenih beretki".
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-1, 2, 3 i 4.
I-197
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Bradina, 26. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posle napada na srpsko selo Bradinu, muslimani i Hrvati su
oko stotinak zena, dece i staraca, Srba, zatvorili u osnovnu skolu u
Bradini. Medu njima je bila i svedokinja. Noc je provela u toj skoli, a
sutradan oko 11 casova su je pustili da obide starog i bolesnog svekra
Kuljanin Ratomira, rodenog 1914. godine, koji se nalazio u njihovoj kuci u
blizini skole.
Zatekla je svekra u kuci na kojoj su se videli tragovi pozara koji je on
uspeo da ugasi.
Kada se vracala, videla je muslimanskog vojnika Macica s nekim, njoj
nepoznatim, oruzjem kako cilja prema njihovoj kuci u kojoj je ostao njen
svekar. Cula je rafalnu paljbu i videla kako posle te paljbe gori krov na
kuci. Svekra nije videla da je izasao.
Bila je odvedena u logor u Celebicima, a kada je posle 19 dana pustena,
otisla je u Bradinu i umesto kuce zatekla zgariste, a na mestu gde je bila
kuhinja nasla je izgorelo telo svog svekra.
Muslimani su joj dozvolili da svekra sahrani u mesnom groblju.
1. Macic, zvani "Maca", iz okoline Konjica, muslimanski vojnik.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-22.
I-198
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Trebesko brdo kod Gorazda, jul 1992 - januar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanski vojnici pod komandom Sejdica na Trebeskom brdu
kod Gorazda, u kuci Omera Kulenovica, izlozili su teskom mucenju Srbe iz
sela Bucja i tom prilikom Carapic Jovana iz Bucja, rodenog 20. 01. 1943.
godine u Bucju od oca Boska, toliko tukli da je od zadobijenih povreda
umro.
1. Sejdic Ahmed, iz Visegrada, komandant muslimanske vojne jedinice.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-15.
I-199
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Gorazde, maj 1992 - sredina 1994. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanska policija i vojska je od pocetka ratnih sukoba u
aprilu 1992. godine u Gorazdu ubijala Srbe - civile u njihovim kucama, na
ulici, u zatvoru ili u logorima. U stvorenoj klimi unistavanja Srba,
ubistva su mogli da cine i civili, cak i deca, a da ih u tome niko ne
sprecava.
1. Apostolov Todor, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,
2. Vajagic Milan, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,
3. Vajagic Steva, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,
4-12. Vukasinovic, 12 clanova porodice, iz sela Bukvica, medu kojima je
bilo i zena i dece,
13. Vlaski Ilija, iz Bacaka, zatecen kod svoje kuce, zaklan,telo baceno u
obliznji potok,
14-17. Vukadin - Sava, Nikola, Buda i Milka (supruga, ziva zapaljena u
kuci Neskovic Vukosave), iz sela Osjecani, zaseok Smreke. Sredinom
1992.godine, ubijeni u svojim selima,
18. Vukadin Milja,odvedena iz sela Osjecani,
19. Vukmanovic Rastko, iz Gorazda, ubijen kada je Jusic Jasko aprila 1994.
godine razjaren sto je stan u koji je dosao da se useli, zatekao zapaljen,
a receno mu je da je to uradila vlasnica stana (mada su to uradili
muslimani), otisao do kuce Nedimovica u Ul. Mose Pijade br. 62 i pucao po
Srbima koji su polegali po zemlji ili bezali,
20. Vukovic Koviljka, stara 65 godina, iz ulice 1. maja, nadena u toku
1993. godine mrtva u Drini,
21. Vukovic Kojo, iz Gorazda, koji je u septembru 1992. godine doveden u
zatvor u Gorazdu i kome se posle 15 dana gubi trag, a strazari su kazali
drugim zatvorenicima da je streljan,
22. Vukovic Krsta, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,
23. Vukovic Stojan iz Bigovica,
24-25. Gavrilovic Lazar, star 92 godine i njegov sin Jovan, iz Crvljice,
ubijeni u svom selu,
26-31. Lazar Gladanac, starac i jos petoro Srba iz sela Borak Brdo i
Grabovica.Ubijeni su u svojim selima. Starac Gladanac Lazar isecen je
nozem na komade pred svojom kucom u Borak Brdu,
32. Danilovic Zora, stara 50 godina, bacena sa terase petog sprata zgrade
u Ul. Mira Sekarica u prvoj polovini 1994. godine,
33-37. Delic Dragan, Novica, Niko, Jovo i Radivoje bili su zatoceni u
logoru u Mravinjcu, ubijeni sredinom 1992. godine,
38. Drekalo Milos iz Brda, ubijen iz vatrenog oruzja na pragu svoje kuce,
39. Dokovic Branislav, star 40 godina, ubijen u garazi pored Drine u prvoj
polovini 1994. godine od strane muslimanskih vojnika, pripadnika jedinice
Ahmeta Sejdica. Les naden u Drini,
40. Dokic Milosav, iz sela Ilovaca, naselje Nekopi, ubijen aprila 1992.
godine,
41. Dokovic Ivo, star 65 godina, iz Ul. Marsala Tita, ubijen u prvoj
polovini 1994. godine od strane muslimanskih vojnika, pripadnika jedinice
Ahmeta Sejdica, naden mrtav u Drini,
42-43. Zmukic, Nikola i Ugljesa, iz Crkvine, bili zatoceni u logoru u
Mravinjcu
44. Zdjelar Milan iz Ul. MarsalaTita br. 36 i njegova supruga
45. Zdjelar Boja iz Ul. Marsala Tita br. 36, maja meseca 1992. iz Drine
izvucen njen les na kome je bilo devet prostrelnih rana i ubod nozem na
vratu. Kada je Boja Zdjelar sahranjivana, prisutni muslimanski policajac
je rekao da je i Bojin muz Milan "otplovio" niz Drinu,
46. Ignjatovic Desanka, tesko ranjena nocu izmedu 17. i 18. aprila 1994.
godine, kada su u kucu porodice Carapic, u kojoj je bilo vise Srba,
nasilno usla dva naoruzana muslimanska vojnika i pucala u nju. Desanka je
od zadobijenih povreda kasnije umrla,
47. Ivanovic Srecko, star 65 godina, ubijen je u svom stanu u Ul. 1. maja
u Gorazdu 01.12.1992. godine, a les pronaden u toku 1993. godine,
48-49. Ivetic Trifun i njegova zena Bogdanka, iz Ul. 1. maja, ubijeni u
prvoj polovini 1994. godine, nadeni mrtvi u stanu,
50-51. Jagodic i njegova supruga iz Mravinjaca,
52. Jaksic Milja, iz Ul. Sandzackih brigada, supruga Jaksic Stojana,
nadena u toku 1993. godine mrtva u Drini,
53. Jaksic Rade, iz zgrade u Ul. Sndzackih brigada br. 12, odveden jula
1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,
54. Jaksic Stjepan, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula 1992.
godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,
55. Jankovic Stojan, iz Gorazda, ubijen sredinom 1992. godine u Gorazdu od
strane nepoznatog muslimanskog snajperiste dok je prelazio preko jedne
cistine da bi se snabdeo vodom,
56-57. Jevdevic Miso, star oko 70 godina, njegova supruga i sin Milenko,
star 35 godina, svi iz Ul. Ksenije Tanaskovic,
58-59. Jevtovic Toma i njegova supruga Bogdanka, ubijeni u prvoj polovini
1994. godine ispred zgrade u Ul. 1. maja u kojoj su stanovali,
60-61. Jovovic Nedeljko i Jovovic Ljuboje, ubijeni nekim cvrstim
predmetima udarcima po glavi ispred svojih kuca,
62. Komlen Koviljka, zadavljena i bacena u Drinu,
63. Komlenovic Dragan, star oko 40 godina,
64. Komlenovic Slavo, star oko 45 godina,
65. Kovac Zdravko, muslimanski vojnici Hodzic Zijo, Subasic Safet, Hodzic
Sefko, Dedovic Mirko i "Mile" su 26. maja 1992. godine izvrsili pretres
Zdravkovog stana u Ul. Sandzackih brigada br. 18, a Zdravka odveli u
nepoznatom pravcu. Kasnije se pricalo da je zadavljen zicom i bacen u
Drinu,
66. Kusic Rajko, polovinom 1992. godine, odveden iz svog stana u
Vitkovicima, streljan, telo baceno u Drinu,
67-68. Labus Mirko i Labus Jovanka, odvedeni iz stana, i streljani i
baceni u Drinu 5. maja 1992. godine,
69. Lakovic Branko, sredinom aprila 1994.godine je izveden iz stana,
poteran preko mosta na Drini, a zatim je pucano u njega,
70. Lazovic Milan, iz Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden iz kuce dana
13. jula 1992. godine od strane muslimanske milicije, o kome njegova
supruga kasnije nikad nista nije saznala, pa pretpostavlja da je ubijen,
kao i mnogi drugi u naselju Mahala kod dzamije,
71. Lasica Bosko, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor u
Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,
72. Lasica Dorde, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor u
Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,
73. Leovac Dusan, star 63 godine, iz Ul. Ksenije Tanaskovic,
74. Lujic Branko, star oko 53 godine, iz Ul. Omladinske,
75-76. Marinkovic Rade i njegova supruga Anda, iz Ul. Rasadnik,
77. Markovic Desa, iz Gorazda, stara 60 godina, ubijena je nocu izmedu 17.
i 18. aprila 1994. godine kada su u kucu porodice Carapic, u kojoj je bilo
vise Srba, nasilno usla dva naoruzana muslimanska vojnika i pucala u nju,
78. Markovic Zivko, iz Mirosica, ubijen u svom selu jer nije hteo da bezi,
79. Mihajlovic Milan, star izmedu 25-35 godina, 4. maja 1992. godine
odveden iz kolonije "1. maj", pretpostavlja se da je ubijen i bacen u
Drinu,
80. Milovic Danilo, jula 1992.godine odveden i ubijen u naselju Mahala,
81. Mitranovic Slobodanka, stara 83 godine, iz Ul. Marsala Tita, ubijena u
prvoj polovini 1994. godine, les naden u Drini,
82-112. Muskarci, njih 30, iz sela Kamen kod Gorazda, kao i dva muskarca i
jedna zena u Vitkovicima (iz porodice Kusic i Labus),
113. Mutlak Milos, ubijen sredinom 1992. godine, telo baceno u Drinu,
114. Neric Kova, neutvrdenog dana 1993. godine u Gorazdu, u naselju
kolonije "1. maj", u svom stanu zadavljena je od strane muslimanskih
policajaca. Njeno telo nadeno je u Drini i sahranjeno,
115-116. Neskovic Vukosava i Neskovic Milanko iz Osjecana,
117. Nikolic Brana, starica, ubijena 17. jula 1992. godine na stepenicama
zgrade u Ul. Sandzackih brigada br. 18 vatrenim oruzjem od strane
muslimanskih vojnika medu kojima je bio i sin ucitelja Selimovic Sefka,
118-119. Nikolic Dusan i Nikolic Brana, braca, pocetkom maja 1992. godine,
odvedeni iz Dusanovog stana u Vitkovice i tamo ubijeni klanjem,
120. Pajovic Ranka, iz Gorazda, ubijena je tako sto su joj muslimanska
deca kamenjem stukla glavu kao zmiji,
121. Pantovic Pera, ubijen iz vatrenog oruzja na kucnom pragu, polovinom
maja 1992.god,
122. Pejovic Milutin, iz Crkvine, bio zatocen u logoru u Mravinjcu, ubijen
sredinom 1992. godine,
123. Perovic Zora, bacena sa cetvrtog sprata,
124. Pesic, zena, iz Pijevaca,
125. Radovic Tihomir, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u
zatvor u Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali
drugim zatvorenicima da je streljan,
126. Slobodanka, prezime nepoznato, ubijena u aprilu 1994. godine od
muslimanskih vojnika, pripadnika jedinice Ahmeta Sejdica,
127. Sorak Zoran, iz zgrade u Ul. Sandzackih brigada br. 12, odveden jula
1992. godine i ubijen u naselju Mahala kod dzamije,
128. Spaic Mila, iz naselja Obarak, ubijena u svojoj kuci iz vatrenog
oruzja,
129-130. Stojanovic Marjan i njegova majka Koviljka, ubijeni su vatrenim
oruzjem u svom stanu 17. jula 1992. godine u Ul. Sandzackih brigada br.
18, od strane muslimanskih vojnika, medu kojima je bio i sin ucitelja
Selimovic Sefka,
131-132. Stojanovic Petko i njegov sin, iz Vitkovica,
133. Stojanovic Ugljesa, sa stanom u Ul. 1. maj br. 15, odveden 13. juna
1992. godine iz kolonije "1. maj"; pretpostavlja se da je ubijen i bacen u
Drinu. Drina je izbacila les koji lici na njega,
134. Tanivic, iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u zatvor u
Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali drugim
zatvorenicima da je streljan,
135. Terzic Andelka iz Grabovice, ubijena sredinom aprila 1992. godine,
prilikom upada muslimana u selo,
136. Todorovic Branislav iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u
zatvor u Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali
drugim zatvorenicima da je streljan,
137. Todorovic Budimir iz Gorazda, u septembru 1992. godine doveden u
zatvor u Gorazdu i posle 15 dana gubi mu se trag, a strazari su kazali
drugim zatvorenicima da je streljan,
138. Heleta Milko i Heleta Miladin, ubijeni 4. maja 1992. godine ispred
svojih kuca,
139. Uljar Buda, iz sela Brda, zaklan ispred svoje kuce,
140. Carapic Anda iz Bucja, rodena 1939. godine od oca Milovana, umrla od
iscrpljenosti i gladi u policijskom zatvoru u Gorazdu,
141. Carapic Darinka, stara 83 godine, zapaljena u kuci u Ul. Sandzackih
brigada,
142. Carapic Drago, iz Bucja, star oko 68 godina od oca Mice, umro od
iscrpljenosti i gladi u policijskom zatvoru u Gorazdu,
143. Carapic Dusan, iz Bucja, roden 1932. godine od oca Ostoje, umro od
iscrpljenosti i gladi u policijskom zatvoru u Gorazdu,
144. Carapic Jovan,
145. Carapic Radoje iz Bucja, od oca Milana, star 21 godinu, ubijen u
prvoj polovini 1994. godine klanjem od muslimanskih vojnika pripadnika
jedinice Ahmeta Sejdica; les naden u Drini,
1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde, inspirator zlodela prema
Srbima, predsednik SDA u Gorazdu,
2. Culiman Kemal, sudija koji je ucestvovao u odlucivanju o tome koji Srbi
ce biti pogubljeni,
3. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a Gorazde organizator "rezervne policije",
4. "Hoso", inspektor SUP-a Gorazde,
5. Kamenica, inspektor SUP-a Gorazde,
6. Dzeba Semir, inspektor SUP-a Gorazde,
7. Dakovic Mensur, inspektor iz Gorazda,
8. Celjo Irfan, inspektor SUP-a Gorazde,
9. Sejdic Ahmet, komandant jedne od muslimanskih jedinica,
10. Hodzic Zijo, , muslimanski vojnik,
11. Subasic Safet, , muslimanski vojnik,
12. Hodzic Sefko, , muslimanski vojnik,
13. Dedovic Mirzo, , muslimanski vojnik,
14. "Mile",, muslimanski vojnik,
15. Sin ucitelja Selimovic Sefka, iz Gorazda, muslimanski vojnik,
16. Rascic Riad, zamenik predsednika SDA, inspirator zlodela prema Srbima,
17. Celik Kemo, jedan od celnika SDA, inspirator zlodela prema Srbima,
18. Sabanovic Murat, iz Visegrada, kao potstrekac, jer je megafonom
pozivao muslimane da ubijaju Srbe,
19. Jusic Jasko, iz Hubijada kod Gorazda, pratilac muslimanskog komandanta
desne obale Drine.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, i drugi dokazi koji se nalaze u
dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-11, 12, 16, 18, 25, 42, 8, 13,
10, 14, 15, 4, 3, 9, i 6, 281/95-1,2,3,4,5,6 i 7; 594/94-1-12; 270/94;
183/94; 36/95; 295/95-1-2; 205/95-3,2; 462/94.
NAPOMENA: Dopuna prijava I-203 i 204.
PRILOG: Aneks: ratni zlocini prema Srbima na producju opstine Gorazde.
I-200
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Zuberin, opstina Nevesinje, 11. novembar 1994. godine.
KRATAK OPIS: U selo Zuberin u kome nije bilo pripadnika srpske vojske i u
kome su se nalazili samo stariji ljudi, zene i deca upala je grupa od oko
1. Cabrilo Maru, rodenu Gordic, koja je rodena 1911. godine od oca Trifka
i majke Joke,
2. Cabrilo Darinku, rodenu Grahovac, rodenu 1929. godine od oca Riste
3. Cabrilo Milosava, rodenog 1940. godine
Cabrilo Mara se nalazila u svojoj kuci pored svog bolesnog muza Lazara
koji je lezao u krevetu kada je bila ubijena iz vatrenog oruzja.
Cabrilo Darinka se nalazila sama u kuci u momentu kada je bila ubijena, a
potom je njena kuca zapaljena.
Cabrilo Milosav je poceo da bezi i tada su ga ubili.
Tom prilikom su ranili Cabrilo Slavojku rodenu 1919. godine i Cabrilo
Vida, rodenog 1934. godine.
Iz kuca su pljackali novac, zlato i druge vredne predmete.
Vise kuca je opljackano i unisteno, a zapaljena je i mesna skola i kuce
Cabrilo Toda, Cabrilo Draga i Cabrilo Dusana, kao i stale vlasnistvo
Cabrilo Draga i Cabrilo Darinke, u kojima su izgorele tri krave.
Zapaljena su i dva putnicka automobila.
U kuci Cabrilo Miladina, muslimanski vojnici su bili zatvorili 22
stanovnika sela Zuberine koje su drzali zatvorene tri-cetiri sata, da bi
oko 14 casova, kada su se iznad sela pojavili srpski vojnici, pobegli iz
sela.
1. Catic Ismet, roden 1967. godine u selu Zulja, opstina Nevesinje, od oca
Smaje,
2. Kaminic Semir, roden 1969. godine u selu Zulja, opstina Nevesinje, od
oca Halila,
3. Maric Ramo, roden 1970. ili 1971. godine u selu Zulja, opstina
Nevesinje, od oca Bajra,
4. Semic Sefkija, roden 1965. godine u selu Kamena, opstina Nevesinje, od
oca Halila,
5. Medar Avda zvani "Zuti", roden 1934. godine u selu Dabrica, opstina
Sokolac,
6. "Ciba" iz Stolca, koji se najverovatnije preziva Smajlovic, star oko 25
godina i drugi pripadnici Armije BiH.
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 705/94.
I-201
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sijekovac, kod Broda (Bosanski Brod), 8. april 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Nocu, oko 1 cas, u kucu u kojoj se nalazila svedokinja, upali
1. Sedlic Novaka, rodenog 27. 07. 1931. godine u Sijekovcu, od oca Dusana
i majke Jovanke i brata
2. Brkovic Milorada
odveli u kupatilo gde su ih prvo tukli, a potom polili benzinom i
zapalili.
Brkovic, koji je bio fizicki jak, istrcao je i uspeo da pobegne. Za njim
su pucali i na sedam mesta su ga ranili, ali je on uspeo da pobegne.
Za to vreme cula se vriska supruga svedokinje, Sedlic Novaka, pa je
svedokinja posla prema kupatilu. Medutim, hrvatski vojnici su je
zaustavili i rekli joj: "Mars nazad jer ces goreti kao sto su Milorad i
Novak". Iz ovoga svedokinja izvlaci zakljucak da su izvrsioci poznavali
njenog supruga i brata i da su to najverovatnije Hrvati i muslimani iz
njihovog sela.
Kasnije je svedokinja zatekla samo delove tela svog pokojnog supruga
Novaka, dok je veci deo tela izgoreo. Les se nalazio na pragu izmedu
kupatila i predsoblja.
Kasnije je posmrtne ostatke supruga sahranila u basti, a posle oslobodenja
Broda izvrsena je eshumacija lesa u prisustvu istraznog sudije i les je
sahranjen na groblju.
1. Prkaca Marko, Hrvat iz Slavonskog Broda,
2. Kovacevic Zemir, musliman iz Sijekovca,
3. Causevic Nijaz, zvani "Nedo", iz Sijekovca, koji je bio u uniformi
"zelenih beretki".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Sedlic Ljubice i druga dokumentacija
koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94.
I-202
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Raspotocje, opstina Zenica, 4. i 5. jun 1992. godine
KRATAK OPIS: Izuzetno brojne i snazne oruzane muslimanske formacije u
uniformama sa oznakama ljiljana i polumeseca, iznenada su 4. i 5. juna
1992. godine napale srpski deo sela Raspotocja kod Zenice i tom prilikom
1. Babic Radovan, star oko 30 godina, Srbin,
2. Zorota Stana, stara oko 31 godinu, Srpkinja i
3. Misura Ana, stara oko 40 godina, Hrvatica, svi iz Raspotocja, koji nisu
hteli da pobegnu ispred napadaca, jer su poverovali obecanju da im se
nista nece dogoditi.
1. Huseinspahic Dzemal,
2. Husenspahic Kemal i
3. Husenspahic Mehmed, svi iz sela Gnjusi kod Zenice.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 04. jula 1994. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-6.
I-203
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Grubisino Polje, 1991. godine
KRATAK OPIS: Milosevic Spasa iz Grubisinog Polja koji je imao 38 godina,
jedne noci je pozvan od strane policije na saslusanje i vise se nikada
nije vratio kuci, a njegov les je pronaden posle mesec dana u fazi
raspadanja nedaleko od njegove kuce u Grubisinom Polju.
U avgustu 1991. godine, Bukovec je pucao iz automatske puske i tesko ranio
Srbina Bastasic Milenka iz Velikog Grdevca, koji je zbog tih povreda ostao
tezak invalid.
1. Tot Sandor, nacelnik SUP-a u Grubisinom Polju,
2. Bukovec Krunoslav
DOKAZ: Zapisnik koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem
427/4-94.
NAPOMENA: Dopuna izjave II-029.
I-204
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sarajevo, Centralni zatvor, pocetkom jula 1992. godine
KRATAK OPIS: Kada su svedoka doveli u Centralni zatvor, prvo su ga
pretukli, a onda se pojavio upravnik zatvora Bajramovic koji je po
saznanju svedoka pre rata bio kriminalac i u zatvoru u Zenici je bio
zajedno sa Alijom Izetbegovicem.
Bajramovic mu je rekao: ubicemo te, imas sanse da ostanes ziv jedino ako
nam sve kazes, a mi imamo sve podatke o tebi i o tvojim aktivnostima.
Potom je naredio da svedoka odvedu u celiju broj 78.
U toj celiji je zatekao penzionisanog zastavnika bivse JNA Stamenkovica,
koji je bio sav modar i u krvi. Video mu je na celu usirenu krv, pa kada
je tu krv uklonio video je da mu je nozem urezano na celu "SDS". Pitao ga
je za sta je optuzen pa mu je on rekao da ga optuzuju da je kao pripadnik
JNA posedovao snajper koji mu nisu nasli. Sledece noci njega su odveli i
kako je svedok saznao ubili su ga.
1. Bajramovic Ismet, zvani "Celo", upravnik Centralnog zatvora u Sarajevu.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 675/2-94.
I-205
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Podorasac, kod Konjica, jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Dana 12. jula 1992. godine iz sela Brdana kod Konjica Ibrahim
Koric i Jasko Sutalic (po naredenju Nedzada Spaga) odveli su Dragana
Zivaka, rodenog 1963. godine, od oca Mirka.
Posle 18 dana Jasna Dzumhur, predsednica Pogrebnog drustva u Konjicu,
obavestila je Mirka Zivaka da je njegov sin mrtav i da je sahranjen na
srpskom groblju na Musali u Konjicu.
Mirko je video grob na kome je stajala samo oznaka "C" (cetnik).
1. Koric Ibrahim,
2. Sutalic Jasko i
3. Spago Nedzad.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-1.
I-206
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Brcko i put Brcko-Brezovo Polje, novembar 1992. godine i
januar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici hrvatsko-muslimanskih oruzanih formacija sa leve
obale reke Save na teritoriji Republike Hravatske, pucnjima iz pesadijskog
1. Arnautovic Safeta, sin Saliha, roden 01.01.1937. godine u Brckom, koji
se 08. novembra 1992. godine, oko 12 casova, sa suprugom Ramizom kretao
Ulicom Brace Suljica u Brckom, prema centru grada i
2. Petrovic Petra, sin Nedeljka, roden 27.11.1925. godine u Trnjacima,
koji se 13. januara 1993. godine, oko 9-9,30 casova, kretao putem
Brcko-Brezovo Polje, oko 300 metara prema Brezovom Polju.
Nepoznati izvrsioci hrvatsko-muslimanskih oruzanih formacija.
DOKAZ: Izjave svedoka, sve u spisima pod brojem 144/95-5.
I-207
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), 24. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja je stanovala u Bosanskom Brodu u naselju Skela,
zgrada C, stan 14, sa suprugom i sinom, kada je 24. juna oko 01 cas u tu
zgradu dosla grupa od pet hrvatskih vojnika u uniformama HVO.
Kada su poceli da lupaju na vrata, u strahu, svedokinja je sa svojim
sinom, starim 11 godina, izasla na balkon i skocila sa balkona na trecem
spratu zajedno sa detetom, dok je u stanu ostao njen suprug Stojakovic
Slobodan, od oca Ranka, star 47 godina.
Tom prilikom svedokinja je bila teze povredena, ali je cula iz stana krike
svog supruga koga su tukli, a kada se vratila u stan zatekla je na vise
mesta u stanu tragove krvi.
Sutradan su dosli hrvatski vojnici sa zahtevom da pode sa njima radi
identifikacije, pa je na groblju prepoznala les svog supruga ciji je vrat
bio presecen, a u predelu grudi imao je veliki broj ubodnih rana od noza.
Bio je sav u krvi. Od hrvatskih vojnika je obavestena da je njen muz
ubijen na udaljenosti od 50 m od zgrade u kojoj su stanovali i da je to
ucinila neka neobuzdana grupa njihovih vojnika.
Posto je identifikovala les svog muza, naredili su joj da plati sahranu,
sto je ona morala da ucini.
Nakon ubistva supruga, svedokinju i njenog sina hrvatske vlasti su
proterale iz Broda, u koji se ona vratila tek posle oslobodenja.
1. Kljajic Blazenko, vojnik HVO, koji se sada nalazi u Nemackoj i drugi
pripadnici HVO.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Stojakovic Dusanke koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-19.
I-208
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), oko 20. juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici HVO likvidirali su u Ul. Svetog Save br. 96 u
1. Macinka Branka, njegovu suprugu
2. Macinka Milevu i
3. sina, cije ime nije utvrdeno.
Svi troje su usmrceni klanjem.
1. Kljajic Blazenko, star oko 25 godina, roden u Brodu, ciji je deda u
Drugom svetskom ratu kao pripadnik ustasa vrsio zlocine nad srpskim
stanovnistvom.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-19.
I-209
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Jadranska magistrala izmedu Posedarja i Maslenickog mosta
kod Zadra, 3. jun 1991. godine oko 14,45 casova.
KRATAK OPIS: Tojagic Cvetko, roden 14. marta 1958. godine u Derin Gaju,
opstina Gracac, od oca Milanka, kretao se sa svojom suprugom Tojagic
Radojkom i sestogodisnjom cerkom u sluzbenom vozilu policijske uprave iz
Zadra marke "Zastava 101" iz Zadra za Benkovac, gde je trebalo da ode kod
porodice svoje supruge.
Na jadranskoj magistrali, izmedu Posedarja i Maslenickog mosta, Tojagic je
primetio da je put zaprecen teretnim kamionom i cisternom i poceo da
zaustavlja vozilo da bi, na 50-60 metara ispred ovih zaprecenih vozila,
5-6 maskiranih osoba, medu kojima je bio Ikic, pocelo da puca u Tojagica
iz pusaka i pistolja. Kada je Tojagic cuo pucnjavu, uplasio se i udario u
teretni kamion koji je bio postavljen na putu. Tom prilikom ispao je iz
vozila, dok su njegova supruga i kci ostale nepovredene u vozilu. U tom
momentu, Tojagicu prilaze maskirani muskarci i Ikic, koji nije bio
maskiran, pa Ikic vadi pistolj i puca u Tojagica nekoliko puta.
Njegova supruga je tada pala u nesvest, a njihova kci je sela pored oca i
plakala. Jedan od maskiranih lica je prisao cerci i udario je po licu i
zapretio da ne sme nikome nista da govori o ovom slucaju.
Tek nakon sat i 30 minuta dosla su iz Zadra kola hitne pomoci, pa su
odvezli Tojagica, koji je jos bio u zivotu, u Medicinski centar u Zadru,
gde je nakon nekoliko casova preminuo.
Tojagic je radio kao milicionar u SUP-u u Zadru, i od inspektora Jokica
dobio je obecanje da ce mu dati sluzbeno vozilo da bi iz Zadra odveo
suprugu i cerku, koja je tog dana izlazila sa lecenja iz bolnice u Zadru.
Tojagic je primetio da ga po Zadru prate njemu nepoznata lica i hteo je da
napusti Zadar.
Po dogovoru u 7 casova dosao je u SUP u Zadru po vozilo koje mu je Jokic
obecao, ali mu je Jokic rekao da saceka jos sat-dva da bi mu kljuceve od
vozila dao tek oko 13 casova posle cega je Tojagic otisao u bolnicu gde su
ga cekale supruga i cerka.
Radojka je kasnije saznala da je vlasnik teretnog kamiona iz Grgurica kod
Zadra i da je bliski rodak inspektora Jokica, sa kojim je ubijeni Tojagic
radio u istoj kancelariji.
1. Ikic Ante, milicioner iz Zadra, roden 22. 05. 1953. godine u Gorici,
opstina Zadar, od oca Josipa,
2. Jokic Milan, pomocnik komandira Policijske uprave u Zadru, koji je
nakon toga prekomandovan u Rijeku,
3. Brzoja Ivan, nacelnik SUP-a u Zadru.
DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 220/94-2.
I-210
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Tinje u opstini Benkovac, 19. septembar 1991. godine
oko 17,30 casova.
KRATAK OPIS: Na patrolu milicije Stanice javne bezbednosti Benkovac, koja
se nalazila na sluzbenom zadatku, pucano je iz zasede i tom prilikom
pripadnik rezervnog sastava milicije Cupac Velimir je ubijen iz vatrenog
oruzja, dok je tesko ranjeni milicioneri Popovic Jovan i Susa Predrag.
Tom priliko Cupacu su nanete smrtonosne povrede i nozem u predelu vrata,
glave i grudnog kosa.
1. Erlic Holda, roden 21. 09. 1969. godine u Tinju, opstina Benkovac, od
oca Zaharija, Hrvat, pripadnik ZNG Hrvatske,
2. Erlic Zeljko, roden 12. 05. 1967. godine u Tinju, opstina Benkovac, od
oca Ante, pripadnik ZNG Hrvatske,
3. Erlic Ivica, roden 23. 10. 1965. godine u Tinju, opstina Benkovac, od
oca Ilije, pripadnik ZNG.
DOKAZ: Dokaz se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 220/94-47.
I-211
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Visegrad, 24. jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: 24. jula u Visegradu od strane muslimanskih vojnika, nedaleko
od svoje kuce, ubijen je Ranko Samardzic, roden 23. aprila 1931. godine od
oca Pere.
1. Isic Kemal, muslimanski vojnik iz Visegrada,
2. Susko Ibrahim, iz Visegrada,
3. Veletovac Hasen, iz Visegrada.
DOKAZ: Komitet 440/94-27.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.
I-212
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Rudo, put prema Brodarima kod usca Lima u Drinu, 9.
septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: 09. septembra na putu ka Brodarima, nedaleko od usca Lima u
Drinu, muslimanska vojna jedinica, kojom je komandovao Sejdic, otvorila je
vatru na vidno obelezeno sanitetsko vozilo u kome su se nalazile Jojovic
dr Stojana i medicinska sestra Kastratovic Ljubica, obe iz Ruda, zajedno
sa vozacem i pratiocem.
Jos dok je vozilo bilo u pokretu, tesko je ranjena Jojovic dr Stojana i
verovatno je izdahnula pre nego sto je pala u ruke muslimanskih vojnika,
dok je Kastratovic Ljubica samo lakse ranjena i uhvacena je od strane
muslimanskih vojnika, a kasnije ubijena. Vozac i pratilac uspeli su da
pobegnu.
Tela obe zrtve, muslimanski vojnici su predali tek posle tri meseca, putem
razmene.
1. Sejdic Ahmet, iz Visegrada, komandant muslimanske vojne jedinice.
DOKAZ: Komitet pod brojevima 440/94-32, 440/94-34 i 440/94-37.
I-213
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Jelasci, opstina Visegrad, 1. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: 02. avgusta, u vecernjim casovima, pripadnici muslimanskih
vojnih formacija su napali selo Jelasci i iz vatrenog oruzja ubili civile,
1. Savic Mila, rodenog 1943. godine, od oca Gvozdena,
2. Savic Petku, rodenu 1945. godine, od oca Dragomira,
3. Savic Radomira, rodenog 1949. godine, od oca Gvozdena,
4. Susnjar Dragana, rodenog 1928. godine, od oca Jovana,
5. Susnjar Slavku, rodenu 1930. godine,
6. Jelicic Trivuna, rodenog 1929. godine, od oca Velizara,
7. Jelicic Savu, rodenu 1920. godine,
8. Jelicic Mirjanu, rodenu 1960. godine, od oca Miloja,
9. maloletnu Jelicic Draganu, staru 8 godina,
10. maloletnog Jelicic Vidoja, starog 11 godina.
Zrtve su ubijene u njihovim kucama ili po izlasku iz kuca. Svi su imali
vise prostrelnih rana.
1. Sejdic Ahmet, iz Visegrada, komandant muslimanske vojne jedinice.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-36 i 440/94-40.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.
I-214
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Vlahovici, opstina Visegrad, 9. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: 09. juna u selu Vlahovici, na livadi zvanoj Krcevina, grupa
1. Simsic Dragomira, rodenog 1949. godine, od oca Momcila,
2. Simsic Perku, rodenu Gogic, rodenu 1941. godine, od oca Vitomira i
3. Simsic Bozu, rodenog 1932. godine, od oca Obrena.
Ubistva Simsic Dragomira i Simsic Perke izvrsili su Bajic i Sabanovic iz
vatrenog oruzja, a Hurem je iz vatrenog oruzja i klanjem usmrtio Simsic
Bozu.
1. Bajic Hamdo, iz Velike Gostilje, opstina Visegrad, od oca Asima i majke
Mejreme,
2. Sabanovic Adil, iz Male Gostilje, opstina Visegrad, gde je i roden 27.
novembra 1972. godine, od oca Rifeta,
3. Hurem Ragib, zvani "Rapce", iz Male Gostilje, opstina Visegrad, roden
24. septembra 1960. godine, od oca Ragiba i majke Hajre.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka i krivicna prijava Stanice javne
bezbednosti Visegrad Ku. 6/93, koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod
brojem 440/94-35.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.
I-215
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska kod Visegrada, 25. oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok Pecikoza se nasao u blizini kuce Zecevic Milke, kada
su muslimanski vojnici, koji su napali ovo srpsko selo, izveli iz kuce
Milku, koja je bila stara oko 50 godina, i ubili je.
On je to video sa odstojanja od 50 m. Prepoznao je da su to bili Maric,
Kustura Alija i Zaim.
Oni su posle ubistva zapalili njenu kucu, kao i kuce drugih Srba iz ovog
sela.
1. Maric Osman, iz sela Babica Potok kod Visegrada,
2. Kustura Alija, iz sela Okrugla kod Visegrada,
3. Kustura Zaim, iz sela Okrugla kod Visegrada,
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-29.
I-216
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Mesici, opstina Rogatica, 26. juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Dana 26. juna 1992. godine, muslimanski vojnici su napali
srpsko selo Mesici kod Rogatice i u naselju Hidroelektrane ubili Gladanac
Nedu, iz Mesica, rodenog 25. avgusta 1922. godine u Sudicima, od oca
Ostoje.
Na njegovom telu bilo je vise prostrelnih rana i nekoliko ubodina od noza
u predelu grudi i vrata.
Sutradan, kada je porodica sahranjivala Gladanca, muslimanski vojnici su
dolazili i ometali obred sahrane.
1. Pripadnici muslimanske vojske.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-21.
I-217
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Borak brdo kod Gorazda, pocetkom juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pocetkom juna 1992. godine u selu Borak brdo, muslimanski
vojnici ubili su Gladanac Iliju, starog oko 65 godina, pred njegovom
kucom, tako sto su ga nozem sekli na komade, pa su ga pre sahrane sakupili
u satorsko krilo i sahranili na srpskom groblju u Jabuci.
1. Pripadnici muslimanske vojske.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-21.
I-218
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sarajevo, 1992. godine.
KRATAK OPIS: Juka Prazina je u aprilu 1992. godine u Sarajevu je
naoruzavao muslimane i formirao vojsku koja je cinila zlodela prema
Srbima. Sredinom 1992. godine naoruzani musliman "Ismo" ubio je
neidentifikovanog Srbina, cije telo su rastrzali psi na srpskom groblju u
Sarajevu.
Musliman Amir, koji stanuje u Ul. Spanskih brigada br. 10, javno se hvalio
da je ubio tri Srbina na Alipasinom mostu.
Samir Kafedzic, zvani "Krusko", zamenik Juke Prazine, u Mojmilu je ubio
cetiri Srbina tako sto ih je vezao za jarbol zastave da budu stit od
granatiranja sa srpske strane.
1. Prazina Juka, komandant muslimanske jedinice u Sarajevu,
2. Kafedzic Samir, zvani "Krusko", iz Sarajeva, roden 1967. godine,
zamenik komandanta muslimanse vojske,
3. Musliman pod imenom "Ismo", bez drugih podataka,
4. Muslimanski vojnik Amir iz Sarajeva, Ul. Spanskih boraca br. 10, star
oko 24 godine, surak Cavkusic Emira.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-19 i 440/94-33.
I-219
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sela Klisura i Bursici, opstina Visegrad, 8. avgusta 1992.
godine.
KRATAK OPIS: 08. avgusta muslimanska vojna jedinica je napala srpska sela
Klisuru i Bursice, kod Visegrada, u kojima nije bilo srpske vojske.
Ispred kuce Kusmuk Marka u Klisuri, dok je on u blizini cuvao ovce,
1. Kusmuk Milorada, rodenog 1961. godine i
2. Kusmuk Milosa, rodenog 1965. godine,
3. Kusmuk Danica, Markova supruga, rodena 1931. godine, od oca Dusana i
4. Vukasinovic Joka, rodena 1914. godine, od oca Milosa, Markova tetka,
zapalili su.
Danica je izgorela u kuci, a Joka je uspela da pobegne iz plamena, ali su
je odmah ubili muslimanski vojnici.
5. Kusmuk Drago, roden 1954. godine, od oca Vesa i
6. Kojic Zoran, iz susednog sela Adrovici, roden 1965. godine, od oca
Ljuba.
7. Ircagic Bozanu, rodenu 1905. godine i njenu cerku
8. Ircagic Stanojku, rodenu 1933. godine, od oca Vojina.
Posle toga su zapalili Kusmuku kucu, dve stale, svinjac, supu, kolibu i
mlekaru, koji su izgoreli, i oterali 105 ovaca i 13 goveda, sve u
vrednosti oko 700.000 DEM.
1. Sisic Dzevad, roden 1961. godine u selu Bogdasici kod Visegrada, od oca
Ismeta,
2. Muharemovic Dzevad, iz Medede kod Visegrada, roden 1961. godine, od oca
zvanog "Pobro".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-20.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-116.
I-220
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska kod Visegrada, krajem jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Krajem jula 1992. godine grupa muslimanskih vojnika, koju je
predvodio Nuhanovic Ramiz, upala je u kucu Rajak Radojke, rodene 1927.
godine od oca Bozovic Milica, i Radojku je iz vatrenog oruzja ubio
Nuhanovic na kucnom pragu.
Radojka je imala vise prostrelnih rana po telu.
Posle ubistva, zapalili su kucu i sve pratece objekte (staju za stoku,
svinjac, ambar za zito), sve u vrednosti 500.000 DEM.
1. Nuhanovic Ramiz, iz sela Tustamed kod Visegrada.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-30.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-139.
I-221
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sarajevo, 27. april 1992. godine.
1. Ninkov Predrag iz Novog Sada i
2. Urosevic Sasa iz Sapca,
koji su se nalazili na obezbedenju kasarne Druge armije, u slobodno vreme,
bez oruzja, usli su u kafic koji se nalazio preko puta komande, da bi
odigrali partiju bilijara.
Posle desetak minuta u kafic je usao "Pavijan", koji je bio u civilu sa
puskom "Tomson" u ruci, pa je prvo pucao u Ninkova, koji je sedeo za
sankom i pogodio ga u glavu, tako da mu je razneo lobanju, a posle toga u
Urosevica koga je pogodio sa dva metka u stomak. Urosevic je bio prebacen
u bolnicu Kosevo, gde je iste veceri izdahnuo.
Kako je u kaficu u to vreme bilo vise civila, bio je ranjen jedan decak od
12-13 godina koji se tu zatekao.
1. "Pavijan", pripadnik muslimanske teritorijalne odbrane.
DOKAZ: Iskazi koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima
686/94-7 i 8.
I-222
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sarajevo, 29. april 1992. godine oko 11,30 casova.
KRATAK OPIS: Kada je vozac Divovic Goran iz Sehovica, koji je prevozio
hranu iz kasarne "Marsal Tito" u Sarajevu utovario hranu za vojnike u
Komandi Druge armije, krenuo je sa svojim vozilom, na koje je na oko 200 m
ispred Komande armije pucano od strane pripadnika muslimanske
teritorijalne odbrane.
Tom prilikom Divovic je bio pogoden u levu lopaticu, pa iako mu je odmah
ukazao pomoc Radulovic dr Branko, oko 15 casova je preminuo.
1. Efendic Hasan, musliman, komandant muslimanske teritorijalne odbrane
BiH.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod
brojem 686/94-7 i 8.
II-068
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Sarajevo, logor u osnovnoj skoli "Aleksa Santic", maj
1992. - jul 1994. godine.
KRATAK OPIS: U podrumskim prostorijama OS "Aleksa Santic", muslimanski
policajci su izvodili zatvorene Srbe u hodnik ili druge prostorije i tukli
ih do onesvescivanja. Svedok navodi da je od tako zadobijenih povreda u
vreme dok je on bio zatvoren u ovoj skoli, umrlo oko 12 Srba. Na njegovim
1. Stamput Aleksa iz Sarajeva, koji je stanovao u naselju Hrasnica i
2. Stepanovic Gojko koji je ranije radio u FAMOS-u, a cija je supruga
radila kao medicinska sestra u Ilidzi.
1. NN muslimanski policajci.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-3.
II-069
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Zatvor u atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu,
sredina februara 1993.
KRATAK OPIS: Dok je bio u zatvoru za Srbe u hotelu "Igman" na Igmanu,
svedok je bio prisutan kad je Hodzic, koji je stalno tukao zatvorene Srbe,
odveo zatvorenika Jadranka Glavasa u hotel "Mraziste" na Igmanu zajedno sa
jos nekoliko drugih Srba, medu kojima je bio i Dragan Vukovic, koji mu je
po povratku pricao da su njega i druge muslimani tukli i da je od
posledica tuce umro Jadranko Glavas, koji je bio rodom iz Tarcina, a ziveo
u Sarajevu i bio star oko 27 godina.
1. Hodzic Nedzad, zvani "Necko", muslimanski vojnik, roden 15.03.1969. u
Novom Pazaru, od oca Kemala.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-5 i 412/94-6.
II-070
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Selo Visnjik izmedu Broda (Bosanski Brod) i Dervente, 9.
jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Dok se nalazio u logoru u magacinu u naselju Tulek u
Bosanskom Brodu, svedoka su, kao i ostale zatvorene Srbe, svakodnevno
odvodili na kopanje rovova na polozaju gde se nalazila muslimanska
jedinica "Zmajevi od Bosne".
U grupi koja je 9. jula kopala rovove svedok je bio sa dr Duskom Marcetom
iz Dervente koji je bio rodom iz Drvara.
Toga dana uvece doslo je do napada srpskih jedinica koje su potisnule
"Zmajeve od Bosne", pa su, ozlojedeni zbog toga, muslimanski vojnici
postrojili pritvorene Srbe i poceli ih tuci tako da je svaki zadobio
veliki broj povreda. Tada je muslimanski vojnik ciji je nadimak "Bihac"
pitao svakoga od Srba odakle je, pa kada je red dosao na dr Marcetu i kada
"Ti si dosao ovde da pomazes", pa ga je potom izveo iz stroja i pred svima
zaklao. Posle toga je ispalio citav rafal iz automatske puske u njega.
Sutradan su odredili Anicic Cviju i Markovic Mirka pa su oni otisli na
mesto gde je bio ubijen dr Marceta i njegovo telo su zakopali.
1. Garic Zoran, zapovednik logora Tulek,
2. Vojnik iz muslimanske jedinice "Zmajevi od Bosne" pod nadimkom "Bihac".
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94.
II-071
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Logor u Hrasnici, 20. april 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio prisutan kada je jedan muslimanski vojni
policajac, zbog bekstva cetvorice zatvorenika, izveo trojicu zatvorenika,
i to
1. Krstic Milana, koga je ubio iz pistolja pucajuci mu u glavu,
2. Varagic Ranaka i
3. Kapetina Slavoljuba, koje je ubio pucajuci im u grudi.
1. Babic Zijad, upravnik zatvora u Hrasnici, pre rata strazar Centralnog
zatvora u Sarajevu,
2. NN muslimanski vojni policajac, visok oko 170cm, crne puti, nosi crne
nausnice, ima crnu bujnu kosu.
DOKAZ: Komitet broj 412/94-14.
II-072
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Paprica, kod Konjica, oko 1. juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok navodi da su njegovog brata Babic Branka, od oca Boze,
iz logora u Celebicima, odveli na rad van logora i da ga nisu vratili.
Njemu su tada kazali da je poginuo.
Kasnije je saznao da je Saldo izveo iz logora Babic Branka i Vukalo
Milenka, oba iz sela Bjelovstina kod Konjica, na mesto zvano Paprica, gde
su ih Musici ubili.
1. Saldo Drago,
2. Music Sabo i
3. Music Salko iz Bjelovstine kod Konjica..
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-15/1.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-084.
II-073
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Srebrenica, septembar - oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posto je svedok bio zarobljen, Tursumovic mu je nozem
napravio rez po grudima od cega mu je ostao vidan oziljak. Nakon toga je
bio doveden u zatvor u zgradi SUP-a u Srebrenici, gde je bio podvrgnut
saslusanju. Tom prilikom su stavili mu cev od pistolja u usta, pa je
Koljevic povukao obarac, ali kako metak nije bio u cevi, culo se samo
skljocanje pistolja.
Posle toga su svi poceli da ga tuku, pa posto su ga pretukli pozvali su na
saslusanje Kukic Dragoljuba koga su oborivsi na pod tukli, pa je ovaj u
jednom trenutku reagovao tako sto im je opsovao majku ustasku, na sta je
Ahmetovic uzeo cepanicu, koja se nalazila pored sporeta, i sa njom tukao
Kukica po grudima sve dok nije izdahnuo. Posle toga su Kukicevo telo
odneli i bacili negde kod Podravanja na deponiju.
Svedoka su nakon toga tukli istom cepanicom, pa mu je Ahmetovic tada izbio
zub. Kasnije su mu u tucama izbijeni svi preostali zubi, a rebra su mu
polomljena na 14 mesta. Po nogama su mu gasili cigarete od cega su mu
ostali oziljci. Mokrili su mu u usta. Vesali su ga za noge na plafon tako
sto su mu noge vezali i zakacili za neke sine ispod plafona na kojima je
bio jedan kotur, pa su na taj kotur provukli konopac kojim je svedok bio
vezan.
Zbog ovakvog nehumanog ponasanja i slabe ishrane svedok je za 21 dan
boravka u ovom zatvoru smrsao 30 kg, tako da je prilikom izlaska na
slobodu imao 62 kg.
U tucama zatvorenika ucestvovao je i Oric Naser.
1. Tursumovic Zulfo,
2. Koljevic Mirzet, nacelnik SUP-a,
3. Ahmetovic Kemal, zvani "Kemo",
4. "Beli", strazar,
5. Oric Naser, komandant muslimanske vojske u Srebrenici
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 378/94-14.
II-074
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Derventa, naselje Cardak, 26. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Hrvatska i muslimanska vojska napala je naselje Cardak u kome
su ziveli Srbi, pa je tom priliko svedok bio uhapsen od strane hrvatske
policije HOS-a, a posle toga su naredili svedoku i Popovic Milojku,
rodenom 1955. godine u Ceranima, opstina Derventa, od oca Drage i majke
Marice, da stanu uz zid.
Tada je jedan od hrvatskih vojnika ispalio rafal iz automatske puske i tom
prilikom ubio Popovica.
Svedoka su nakon toga poceli da tuku nogama i rukama, a potom je dosao
neki njihov staresina koji je rekao da je u blizini tog mesta poginuo
njihov desetar cije je ime Damir i naredio da svedoka dovedu na mesto gde
se vodila borba i naredio mu da, sa brisanog prostora izmedu Hrvata i
Srba, izvuce les poginulog hrvatskog vojnika, sto je on morao da ucini.
Posle ovoga svedoka Trivunovica su ponovo tukli da bi ga posle toga odveli
u selo Polje, gde je bilo jos 11 uhapsenih Srba. Svima su saopstili da ce
ih streljati, pa su ih postrojili za navodno streljanje.
U tom trenutku Petkovic Gavro, ucitelj koji je roden u selu Kalenderovci,
a ziveo u Derventi, poceo je da bezi, sto su pripadnici HOS-a iskoristili
da ga s leda ubiju.
1. Kruljac Mladen, zapovednik jedinice za specijalne namene i drugi
pripadnici 108 brigade.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 438/94-11 i 438/94-19.
II-075
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Logor u osnovnoj skoli u Poljarima kod Dervente, 12. ili
13. juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Zapovednik logora Lipovac je usao u prostorije gde su se
nalazili zatvoreni Srbi, pa je postavio pitanje: "Ko je hteo da bezi?" Svi
su cutali. Najpre je ispucao jedan rafal u plafon, a potom je naredio da
1) Stjepanovic Borisa, iz Srebrenika, koji je ziveo u Zagrebu, roden 10.
02. 1932. god, i pored zice u njega ispalio rafal iz automatske puske i
tako ga usmrtio. Posle toga je pokazao telo Stjepanovica postrojenim
logorasima i rekao im da ga je on ubio. Potom je iz stroja izveo
2) Markovic Boru, iz sela Zeravac, opstina Derventa, starog oko 28 godina,
od oca Steve i pitao ga ko je hteo da bezi, pa kad je on rekao da ne zna,
naredio mu je da otvori usta, stavio mu cev od pistolja u usta i ispalio
metak.
Tako su Stjepanovic i Markovic ubijeni u prisustvu svih logorasa u ovom
logoru kojih je u to vreme bilo izmedu 60 i 80.
1. Lipovac Ivica - "Damir", zapovednik logora, roden 1969. godine u Polju,
opstina Derventa, od oca Ante.
DOKAZ: Komitet pod brojem 438/94, i 584/94.
II-076
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Derventa, logor u prostorijama Doma JNA, kraj aprila 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Prilikom jedne od masovnih tuca uhapsenih Srba iz naselja
Cardak u Derventi, mnogi su tako pretuceni da su gubili svest.
Tom prilikom od zadobijenih udaraca pao je Duras Blagoje iz naselja
Cardak, u Derventi, koji je stanovao u Ul. Kosovskih junaka, kome je tada
prisla Kovacevic Azra, koja je bila u vojnoj uniformi i nozem mu prerezala
grlo, prokomentarisavsi da to cini da bi lakse umro.
Nakon toga su terali zatvorene Srbe da lizu krv sa Durasa. Posebno su ovo
morali da cine Sarcevic Ostoja i Garic Radojica, koji je morao Durasa i da
podize kada je od udaraca pao, pre nego sto ga je Kovacevic usmrtila.
1. Kovacevic Azra, iz Dervente.
DOKAZ: Komitet pod brojem 438/94, i 584/94.
II-077
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Derventa, 25. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posto je grupa srpskih boraca, medu kojima je bio i svedok,
bila zarobljena u naselju Cardak na periferiji Dervente od strane
pripadnika hrvatske 108. Rijecke brigade, vezali su ih po dvojicu zicom i
doveli u Zivinice u zaseok Lovrica.
Grupu od 15 zarobljenih Srba najpre su naterali da progutaju po casu od 2
decilitra soli bez vode.
Potom su im zapretili da ce ih streljati, pa su izdvojili sestoricu za
streljanje i to svedoka, Petkovic Gavru, Plavsic Sretena, Durisic Mirka i
jos dvojicu i poveli ih prema jednom potoku.
Tada je iz te grupe Petkovic Gavro, nastavnik iz Dervente, pokusao da
bezi, sto su hrvatski vojnici iskoristili i otvorili na njega vatru iz
pusaka i odmah ga ubili.
Jedan od vojnika prisao mu je, stavio nogu na glavu i ispalio jos dva
metka iz pistolja u telo Petkovica, iako je on vec bio mrtav.
1. Kruljac Mladen i drugi pripadnici 108 brigade.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-2.
II-078
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u srednjoskolskom centru "Fric
Pavlek", 13. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: U ovom logoru je pocetkom avgusta 1992. godine bilo je oko
400 zatvorenih Srba u sportskoj sali.
Pred dolazak neke medunarodne misije, poceli su ih pripremati za tu
posetu. Od pritvorenika je trazeno da kazu da su u tom logoru dobrovoljno,
da imaju sest kupatila i dobar smestaj, iako su uslovi bili veoma losi.
Kada je dosla ta misija, razgovor je voden na engleskom jeziku, pa je
Pajic Mirko, profesor muzike iz Dervente, koji je znao engleski jezik, na
parcetu papira napisao da se u blizini nalazi jos jedan logor u kome se
vrse strahovita mucenja i nacrtao gde se taj logor nalazi, pa je u jednom
momentu od jednog od clanova misije zatrazio cigarete i potom mu je ispod
kutije doturio tu cedulju, sto je osoblje zatvora opazilo.
Posle odlaska misije, Golubovic je pozvao Pajica, pa su ga hrvatski
vojnici poceli tuci i to su cinili puna dva casa, sve dok nije umro.
Kada su vojnici izasli iz sportske sale, saslusani svedok je pokrio telo
pok. Pajica cebetom, a sutradan je njegovo telo odneto i kasnije
razmenjeno.
1. Golubovic Ilija, zapovednik logora, iz Odzaka,
2. Begic Siljo, bivsi predsednik opstine u Derventi
3. Tolic iz Odzaka,
4. Ostojic Zdravko, iz Broda, koji su svi tukli pok. Pajica dok nije
izdahnuo,
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, pred istraznim sudijom koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-17, 438/94-23 i
438/94-4.
II-079
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Rabic, logor kod Dervente, maj ili jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Iz ovog logora su zatvoreni Srbi odvodeni na kopanje rovova
za potrebe hrvatsko-muslimanskih oruzanih snaga.
Iz jedne grupe u kojoj je bilo 15 logorasa, polovina je uspela da pobegne,
1. Kovacevic Dragan iz Dervente i
2. Panzalovic Nenad.
Ostali, koji nisu uspeli da pobegnu odmah su na mestu zvanom Spomenik bili
1. Gunjevic Milorad iz Dervente, koji je radio u fabrici cevi "Unis",
2. Jovicic Miro iz Kulina kod Dervente,
3. Amzalovic Nenad iz Donje Cerine,
4-5. Bikur ili Bokor Rade i njegov sin Zeljko,
6. Jovicic Miro iz Kulina, od oca Petra, star 23 godine,
7. Pavlovic Savo iz naselja Cardak u Derventi, roden 1956. godine.
1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", komandant logora.
DOKAZ: Komitet broj 438/94-4, 5, 6, 13, 20, 23 i 27; i 584/94-8, 6,34; i
55/95-39.
II-080
Sarajevo, kafic "Borsalino", Alipasino naselje 2, kraj juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok je bio prisutan kada je Glavoguz, koji je
najvise tukao zatvorene Srbe u zatvoru Juke Prazine u podrumu kafica
"Borsalino", pretukao Novicu Draskovica iz Sarajeva, koji je od
zadobijenih povreda umro.
1. Glavoguz Senad, pripadnik muslimanskih oruzanih formacija.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-15.
II-081
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Bradina, polovina jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinje su muslimani, zajedno sa drugim zenama, kao i
starijim muskarcima i decom, smestili u osnovnu skolu u Bradini.
Muslimanski vojnici upadali su u ucionice gde su bili smesteni i sve ih
tukli.
Svedokinje su videle kada je jedan muslimanski vojnik izveo iz ucionice
Kuljanin Bosiljku i videle su kako ju je tukao kroz hodnik dok ju je
izvodio. Kuljanin Bosiljku vise nikad nisu vratili, a svedokinje su
kasnije saznale da ju je on ubio.
1. "Skojo", muslimanski vojnik.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinja koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-29, 412/94-28 i 412/94-26.
II-082
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Gorazde, juna 1992. godine
KRATAK OPIS: Telo ubijenog srpskog vojnika Bojana Radovica iz Gorazda,
muslimanski vojnici su drzali dva dana na ulici u naselju kolonija "1.
maj" u Gorazdu i oko njega igrali i pevali.
Prilikom sahranjivanja pokojnog Bojana, njegov otac Ostoja Radovic
primetio je na Bojanovom telu 15 prostrelnih rana i druge povrede, iz cega
se moze zakljuciti da je Bojan zarobljen, pa onda ubijen.
1. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a u Gorazdu,
2. Efendic Hadzo, predsednik SDA u Gorazdu
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-8.
II-083
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Gornji Potocari, opstina Bratunac, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Mitrovic Dragan, rudar u penziji, roden 1929. godine, iz sela
Donjeg Magasica, bio je tezak invalid i hodao je uz pomoc dva stapa.
16. juna je u neposrednoj blizini svoje kuce cuvao stoku kada su mu prisli
Babajic, Ramic i Ibrahimovic iz sela Glogove i nasilno ga odveli u
muslimansko selo Cizmici i zatvorili u kucu Camila Muratovica. Tom
prilikom su ga tukli po telu.
Sinovi Mitrovica su se 25. juna nalazili na brdu zvanom "Cuka", u
neposrednoj blizini Cizmica, kada su poceli da ih dozivaju muslimani koji
su Mitrovicevim sinovima predlozili da pregovaraju u vezi sa razmenom
Mitrovica.
Ovi su uslovljavali da im pokazu oca, pa su ga oni izveli ispred stale
Camila Muratovica. Mitrovic se jedva kretao pomocu stapa, pa im je
doviknuo da je ziv i da se dobro oseca.
Za Mitrovica su trazili da im daju 5 tona brasna ili 5 sanduka municije da
bi ga vratili, sto oni nisu imali. Posle su im doviknuli: "Posaljite majku
Jovanku. Nemamo sta da jebavamo, pa cemo vam vratiti oca".
Ovakav postupak su Mitrovici ocenili kao ponizavajuci, pa su u ocajanju
trazili od svojih drugova da ubiju oca kako ga muslimani ne bi dalje
mucili i ponizavali, ali su ovi to odbili.
Mitrovic je nakon toga bio sproveden u zatvor u Gornjem Potocaru, gde ga
je upravnik zatvora Beslic svakodnevno tukao i udarao mu glavu u zid, pa
kada je pao, dotukao ga je cizmama, od cega je ovaj umro. Njegov les je
potom bacen u Potocansku reku, da bi posle toga bio odvezen na nekom
kamionu u nepoznatom pravcu.
1. Beslic Hajro iz Bratunca, upravnik zatvora u Gornjem Potocaru,
2. Golic Ejup, bivsi auto-prevoznik, iz sela Glogova,
3. Babajic Sabrija, od oca Mehmeda, iz sela Glogova,
4. Ramic Murat, od oca Osmana, iz sela Glogova,
5. Ibrahimovic Mujo, od oca Sulje, iz sela Glogova,
6. Muratovic Camil, iz Cizmica,
7. Babajic Refik, od oca Rame, iz Glogova.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju Mitrovicevog sina Jovana, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 560/94 i spis Osnovnog suda u Zvorniku
Ki. 70/93, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 266/1-94.
II-084
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Selo Brnjik, opstina Lopare, juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oruzanih formacija iz
Brnjika, 05. juna u popodnevnim casovima, napali su srpski deo sela,
zaseok "Cvetkovici", pa je 5-6 pripadnika Vojske Republike Srpske iz
Lukavice krenulo u pomoc da zastiti i izvede iz zaseoka preostale civile.
Na putu prema zaseoku, iz vatrenog oruzja je ranjen u predelu grudnog
kosa, a zatim zarobljen Duric Goran, od oca Nede, roden u Lukavici
15.10.1936. godine.
Zarobljenog ranjenika su odveli u selo Brnjik, gde je ubijen u skolskom
dvoristu.
Osim rane iz vatrenog oruzja, na lesu je konstatovan otvor u lobanji,
velicine 10 h 15 cm nastao udarcem tvrdim i tupim predmetom u gornji deo
glave.
Pripadnici muslimansko-hrvatskih formacija iz Brnjika.
DOKAZ: Izjave i foto-dokumentacija, u spisima 171-95/3.
II-085
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, jun - jul
1992. godine.
KRATAK OPIS: U jednoj prostoriji bilo je smesteno izmedu 80 i 150
zatvorenih Srba, pa kako se radilo o malom prostoru nisu mogli da legnu,
vec su morali da spavaju u sedecem polozaju.
Vrsena su strahovita mucenja tako sto su zatvorenici izvodeni i udarani do
iznemoglosti i dok se ne bi onesvestili.
Tuce su bile narocito ceste u nocnim casovima, a kako bi koje mesto bilo
oslobodeno od strane srpske vojske, teror se nad zatvorenim Srbima
povecavao.
1. Cerek Slavko, roden u Lijescu, sa stanom u Brodu,
2. Radovanovic Milan, zvani "Koruga", iz sela Zborista,
3. NN vozac autobusa iz Broda.
1. Jozic Luka, iz sela Korace,
2. Kljajic Blazan,
3. Lepan Drago, iz Broda,
4. Slabic,
5. Taib,
6. "Britva"
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-26.
II-086
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, 12. jula
1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada je srpska vojska zauzela Odzak 12. jula, hrvatski
1. Radovanovic Milan i
2. Kostadinovic Pejo, zvani "Koruga".
Celu tu grupu su tukli celu noc raznim predmetima i sva petorica su
podlegla povredama.
1. Opacak Ante, zvani "Paraga" iz Vrela,
2. Kljajic Ivica, Hrvat, vojnik iz Kricanova,
3. Jozic Luka iz sela Korace, opstina Brod, pripadnik 101.
Bosansko-brodske brigade HVO.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-12.
II-087
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapsenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, juna
1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio ocevidac kada je Stuc kastrirao Kusljic Zdravka
iz Brodskog polja, opstina Brod, koji je posle toga umro.
1. Stuc Ante, u to vreme vojni policajac iz Broda.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom od 17.
novembra 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem
584/94-12.
III-058
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Sarajevo, logor u osnovnoj skoli "Aleksa Santic", maj
1992 - 1994. godine.
KRATAK OPIS: Kada je svedok posao da kupi hleb, bio je uhapsen od strane
muslimanskih vojnika i zatvoren u logoru za Srbe u podrumskim prostorijama
osnovne skole "Aleksa Santic", gde su muslimanski policajci cesto tukli
zatvorenike.
Jednom prilikom, grupa muslimanskih policajaca ga je tukla tako sto ga je
jedan od njih uhvatio za noge i digao ga, a drugi ga je udarao drvenom
stolicom. Tukli su ga sve dok se stolica nije raspala. Kada se raspala,
tukli su ga nogom od raspadnute stolice po raznim delovima tela sve dok se
nije onesvestio. Posle toga su ga tukli gumenom palicom.
Pored tuce svedoka su naterali i na protivprirodni blud tako sto je morao
da uzme u usta ud drugog zatvorenika i obratno.
1. Sutalo Pero i drugi muslimanski policajci.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-3.
III-059
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Sarajevo, 1992. godine.
KRATAK OPIS: Aprila 1992. godine, pripadnici muslimanske vojske i policije
poceli su sa pretresanjem stanova Srba u Sarajevu, pod izgovorom da traze
oruzje i pri tome su oduzimali vrednije stvari koje bi pronasli, preteci
Srbima da ce ih ubiti.
U vreme borbi, muslimanski vojnici su vezivali Srbe - civile za jarbole
kao zivi stit od granatiranja sa srpske strane.
Mnogi Srbi su prisilno odvodeni na kopanje rovova, a neki od njih su tesko
ranjeni prilikom kopanja rovova, kao T i Z.
Bez ikakvog osnova, Srbe su odvodili u razne zatvore i logore. Takvi
zatvori ili logori bili su i u zgradi preduzeca "Jugokomerc", na Kosevu, u
prostorijama toplane u naselju Alipasino polje, na zeleznickoj stanici u
Sarajevu, u kasarni "Viktor Bubanj", itd.
Tako je odveden u logor Jelicic Duro, penzionisani milicionar, za koga se
kasnije nista nije saznalo.
U prostorijama Haman bara na Bas-carsiji otvorena je javna kuca u kojoj su
bile srpske zene i devojke, privedene i prinudene na prostituciju.
Takva javna kuca otvorena je i u prostorijama pansiona "Monik", u Ul.
Omera Maslica.
1. Prazina Juka, komandant muslimanske vojne jedinice,
2. Kafedzic Samir, zvani "Krusko", zamenik komandanta muslimanske vojne
jedinice,
3. Azganovic Jasmin, star 24 godine,
4. Kapidzic Suljo, star 40 godina,
5. "Celo", komandant 9. muslimanske brigade,
6. Topalovic Musan, zvani "Caco", komandant 10. muslimanske brigade.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-19, 440/94-23 i 440/94-33.
III-060
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Ferhatlije, kod Pazarica, 8. septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: U kucu, u kojoj je svedokinja bila smestena, upalo je oko 21
cas pet lica, od kojih cetvorica u maskirnim odelima, a jedno u civilu.
Svedokinju su povukli za kosu i izveli je u dvoriste, gde su je dvojica od
njih poceli samarati i stipati trazeci joj zlato i novac. Kako nista nije
imala da im da, naredili su joj da se skine sto je ona odbila. Jedan od
njih stavio joj je noz pod vrat dok ju je drugi skidao dok nije ostala
potpuno naga.
Posle toga je jedan od njih raskopcao pantalone, seo na klupu, svedokinju
povukao za kosu i naterao je da klekne i stavio joj polni organ u usta
drzeci je za kosu, sve dok se nije zadovoljio.
Nakon toga je ustao, a drugi joj je naredio da legne na klupu. Kako je ona
to odbila, oborili su je na klupu, na leda, i taj drugi ju je prinudio da
ima sa njim polni odnos dva do tri puta. Posle ovoga, pridruzila su im se
i ostala trojica i stali su u krug i svedokinju bacali od jednog do drugog
dok se nije onesvestila. Kada je pala na zemlju, obukli su joj slafrok i
na silu joj stavili zapaljenu cigaretu u usta i vredali je na razne
nacine. Pretili su joj da ce je ubiti, kao i njenu decu, ako bude nekome
nesto kazala.
Oko 23 casa su je uveli u kucu. Bila je toliko iscrpljena da su je dvojica
vodila ispod ruke. Po ulasku u kucu pala je u nesvest.
Posto je svedokinja izgubila mesecni ciklus, otisla je kod lekara
muslimana i rekla mu sta se dogodilo. Lekar dr Ibizovic je rekao da mu je
zao sto se to desilo zbog ponosa muslimanskog naroda, ali da je ona to
zasluzila zato sto joj je muz cetnik koji ubija muslimanski narod i sa
sobom nosi glave muslimanske dece. Dao joj je dve injekcije i time
verovatno, po recima svedokinje, prekinuo trudnocu ili poremecaj zbog
pretrpljenog straha, pa je ponovo dobila mesecni ciklus i oslobodila se
velikog psiholoskog pritiska.
1. Pet lica muslimanske nacionalnosti od kojih su cetvorica nosili
uniforme.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-10.
III-061
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Mostar, 7. jun 1994. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja je kao Srpkinja zivela u teskim uslovima pune dve
godine i morala je da se krije po podrumima.
Kada je 7. juna posla na cesmu da zahvati vodu prosla je pored jednog
zutog kombija pored koga je stajalo nekoliko civila i jedan od njih, za
koga je kasnije saznala da se zove Sajo, rekao je njoj i drugim Srbima
koji su nosili vodu da treba da se izvrsi razmena sa Srbima i pitali ih da
li i oni zele da budu razmenjeni. Prvo su im za tu uslugu trazili novac, a
posle toga su pristali da svedokinju povedu na razmenu bez novca.
Tako je sa njima poslo sestoro Srba koje su poveli putem prema Rastanima i
na mestu zvanom Centar 2 u Mostaru su zaustavili su kombi ispred jedne
jednospratne kuce sa velikim dvoristem u kome se nalazila i garaza. Sve su
ih uveli u tu kucu, pa su svedokinju razdvojili od ostalih i odveli u
jednu usamljenu prostoriju gde je Sajo poceo da je udara, a potom joj je
drugi, za koga je saznala da se zove Mirsa, nasilno skinuo odecu i oborio
je na pod. Posto je vikala, rukom su joj zapusili usta, a drugom je
drzali, pa posto su savladali njen otpor, prvo je sa njom obavio snosaj
Sajo, a posle njega jos dvojica muslimana.
Pri tome su je vredali kao Srpkinju i pojedini od njih su ponovili
obljubu, sto je sve trajalo oko dva casa.
Tom prilikom je ostala gravidna.
Nakon toga su se udaljili i kada je svedokinja ustala mogla je da
konstatuje da u kuci vise nikoga nema.
1. Sajo, star oko 30 godina, musliman, sa crnom kosom, kratko osisan. Na
sebi je imao farmerke i sarenu kosulju,
2. NN musliman koji je imao tetovaze na obe ruke, niskog je rasta, debeo,
3. NN musliman,
4. Mirsa, musliman, koji je samo drzao svedokinju, udario joj nekoliko
samara i kada je vriskala zapusio joj usta. On je dosta mladi od ostalih,
a na sebi je nosio farmerke.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinje pred istraznim sudijom Okruznog
suda u Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem
460/94, kao i dokumentacija Ginekolosko-akuserske klinike u Beogradu u
kojoj je ovoj svedokinji nasilno izvrsen prekid trudnoce u petom mesecu
trudnoce u oktobru 1994. godine.
III-062
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Srebrenica, 1992 - februar 1994. godine.
KRATAK OPIS: Svedok, koji je star 70 godina, sa suprugom je ziveo u
Srebrenici gde je i roden, u svojoj porodicnoj kuci kao penzioner. Kada je
veliki broj Srba pobegao iz Srebrenice, u kojoj je do rata zivela trecina
srpskog stanovnistva, svedok je smatrao da je to stanje prolazno i da ce
se zivot normalizovati. Tako je u Srebrenici na kraju ostalo svega 21 lice
srpske nacionalnosti.
Zivot za Srbe je bio tezak. Svakodnevno su bili izlozeni raznim
maltretiranjima, najcesce od strane izbeglica muslimana koji su bacali
kamenje na kuce Srba i demolirali ih, upadali u njihove kuce i pljackali.
Svedoku su dva puta vrseni pretresi od strane muslimanske Vojne policije.
Prilikom prvog pretrsa oduzeli su mu svu hranu koju je imao u kuci, kao i
lekove i sve vrednije stvari. Prilikom drugog pretresa od patrole policije
u kojoj su bili Hajrus i Safet iz Voljevice, pregledali su sta ima u stanu
i uvece dosli i odneli na silu odecu, donji ves supruge svedoka, carape,
sredstva za higijenu i mnoge druge stvari. Ova dvojica su nastavila to da
cine i narednih sest veceri. U kucu su ulazili nasilno pa su tom prilikom
i polomili ulaznu kapiju.
Zbog ovakvih postupaka, svedok se zalio Vojnoj policiji, pa mu je
komandant Krdzic rekao da ce preduzeti "odgovarajuce mere".
Zbog ubistava pojedinih Srba i stalnih maltretiranja, svedok nije smeo da
izlazi preko dana iz svoje kuce, pa je to cinio nocu, a supruga, da se ne
bi primetilo da je Srpkinja, morala je oblaciti dugacku haljinu kao
muslimanke.
Uz pomoc Crvenog krsta, svedok je na kraju sa suprugom napustio Srebrenicu
zbog svog teskog zdravstvenog stanja i neophodnosti da se podvrgne
operaciji.
U Srebrenici je ostavio svu nepokretnu imovinu, kucu kaja se sastoji od
prizemlja i sprata velicine 11 dz 8 m, sa placem i vocnjakom.
1. Krdzic Atif iz Osmaca, koji je pre rata bio milicionar, komandant Vojne
policije u Srebrenici,
2. Mehovic Hakija, komandant Vojne policije u Srebrenici,
3. Mustafic Hidajet iz okoline Skelana, pripadnik Vojne policije,
4-5. Safet i Hajrus, oba iz Voljevice kod Bratunca, pripadnici Vojne
policije.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, od 30. avgusta 1994. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 378/94-3.
III-063
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Derventa, 26. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok Adzic je uhapsen na ulici u Derventi, posle cega su ga
pripadnici Rijecke brigade, koji su ga uhapsili, tukli nogama i rukama, a
jedan vojnik ga je udario kundakom po licu i tom prilikom izbio mu u
donjoj vilici cetiri zuba.
Potom su ga vezali i poveli u pravcu sela Polje gde zivi samo hrvatsko
stanovnistvo, predstavili ga kao cetnika mestanima koji su poceli da ga
udaraju, pljuju, psuju mu majku srpsku i cetnicku. Potom mu je jedan
vojnik makazama za voce rasekao desno uvo. Posle toga je uzeo noz i
napravio mu rez u predelu grla, a na celu mu nacrtao nozem krst sa cetiri
slova "S".
Drugi vojnik mu je naredio da sedne i ispruzi levu nogu, pa mu je posuo po
nozi alkohol i zapalio. Tako mu je napravio opekotinu od koje je ostao
vidan oziljak.
Posle toga su svedoka odveli izmedu dve gomile slame koju su zapalili.
Tako su ga drzali dok mu se nisu javile opekotine na rukama.
Nakon toga je bio odveden u logor.
Pripadnici Rijecke brigade HVO.
DOKAZ: Lekarska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka pred
istraznim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem
438/94-14, kao i svedoka pod brojem 438/94-19.
III-064
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Selo Polje kod Dervente, 25 april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedoka su iz naselja Cardak na periferiji Dervente
pripadnici 108. Rijecke brigade odveli u selo Polje kod Dervente u jednu
privatnu kucu. Tu su poceli da mu psuju srpsku majku i nazivaju ga
cetnikom i da ga udaraju nogama i rukama.
Potom mu je Jusanovic naredio da stavi desnu ruku na sto, govoreci da ce
mu odseci jedan prst. Zamahnuo je nozem, ali je svedok instiktivno povukao
ruku i izbegao udarac nozem. Jusanovic mu je tada opsovao majku cetnicku i
rekao: "Sad cu ti odseci dva", pa ga je udario nozem i probio mu desnu
ruku tako da je vrh noza izasao kroz dlan i zabo se u sto. Ponovo je
zamahnuo nozem i pogodio ga u dlan desne ruke u predelu malog prsta.
1. Jusanovic Hangijad, zvani "Talijan", iz Dervente
DOKAZ: Medicinska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-30, kao i svedoka koji
je bio ocevidac (438/94-2).
III-065
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Konjic, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinju su, dok je uvece prolazila pored tzv. gornje
benzinske pumpe blizu centra grada, dvojica muslimana u maskirnim
uniformama uhvatili za ruke i uvela u jednu prostoriju benzinske pumpe,
koju su koristili muslimanski vojnici i u kojoj je bio krevet, skinuli je
nagu i prisilili da legne na krevet, pa su je silovala obojica.
1. NN muslimanski vojnik, star oko 35 godina, srednje visine, puniji, crne
kose, nosio brkove,
2. NN muslimanski vojnik.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinje pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-28.
III-066
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Sarajevo, maj - jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je ziveo sa porodicom u Sarajevu. Pocetkom rata
pravljene su hajke na Srbe, koji su hapseni i privodeni. Ulazeno im je u
stanove, vrseni su pretresi i odnosene su stvari.
U maju 1992. godine u svedokov stan su upala cetvorica naoruzanih
muslimana iz jedinice Juke Prazine i izvrsili pretres stana. Trazili su
oruzje, koje svedok nije imao. Posle nekoliko dana dvojica su ponovila
pretres. Svedok je posle bio prinuden da izbegava izlaske na ulicu.
Svedoka je, kada je pokusao da izade iz Sarajeva, 18. juna uhapsila Jukina
policija. Priveli su ga u prostorije jedne zgrade u blizini Vojnickog
Polja. Odmah po dolasku u ovu zgradu svedok je saslusan, posle cega su ga
odveli u drugu prostoriju gde su bila 4 policajca koji su odmah poceli da
ga udaraju palicama i sakama po svim delovima tela. Svedoku je pocela da
tece krv iz rana na licu. Psovali su ga i pretili mu da ce ga ubiti.
Istog dana svedoka su odveli u stanicu milicije u Svrakino selo u zatvor u
opstini Novi Grad. Tu su mu naredili da se umije, pa su ga saslusavali. Za
vreme saslusanja, svedoku su policajci pretili da ce ga streljati ako ne
prizna.
Svedok je prenocio u prostoriji punoj fekalija sa jos trojicom uhapsenih.
Jedan od njih je bio Milorad Surla.
Jedan policajac ga je pozvao pa ga je udario pesnicom u lice i otisao.
Sva cetvorica uhapsenih prebaceni su sutradan u Centralni zatvor u
Sarajevu i tamo je svedok opet saslusavan.
Posle tri dana, svedoka su prebacili u kasarnu "Viktor Bubanj" gde je
smesten u celiju gde je bilo jos 11-12 uhapsenih Srba.
Svedoka ovde nisu saslusavali i tukli, ali su to radili sa drugim
zatvorenicima.
Svedok je saznao da je u ovom logoru od zadobijenih povreda umro Matic
Slobodan iz Sarajeva.
U ovom logoru su spavali na betonu, a na svaka dva zatvorenika bilo je
jedno cebe. Hrana je bila izuzetno losa. Dva puta dnevno dobijali su po
parce hleba i malo kuvanih makarona ili pirinca. Po neki put bi dobili i
dve-tri kasike kacamka.
Svedok je u zatvoru oslabio 20 kilograma.
1. Prazina Juka, komandir policije,
2. NN muslimanski vojnici.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-2.
III-067
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Odzak, sredinom maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posto je skola u Odzaku bila prenatrpana zatvorenim Srbima
jedan broj zena su smestili u privatne kuce.
Jovic i Dujak su svedokinju i njenu sestru, cije ime navodi, smestili u
jednu napustenu kucu u blizini skole. Zakljucali su ih i rekli da ne smeju
nigde da izlaze.
Narednog dana su njih dvojica dosli u tu kucu i pod pretnjom da nemaju
drugog izbora obe su silovali.
Otpor koje su svedokinja i njena sestra pruzile bio je bez uspeha, pri
cemu su im pretili da ce dovesti desetoricu drugih da bi ih svi silovali.
Posle toga su dolazili savkodnevno i na isti nacin ponavljali silovanje.
Svedokinje nisu imale mogucnosti da negde pobegnu, jer je svuda okolo bila
hrvatska i muslimanska vojska.
1. Jovic Mato, pripadnik vojne policije,
2. Dujak Miroslav, iz Odzaka, koji je u kriticno vreme radio u nekom
vojnom stabu u Odzaku.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda
u Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 544/2-94.
III-068
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Gorazde, maj 1992 - maj 1994. godine.
KRATAK OPIS: Od polovine maja 1992. godine, muslimanski vojnici su u
Gorazdu poceli sa pretresanjem stanova u kojima su ziveli Srbi. Pri tom su
Srbima su pretili da ce ih pobiti, oduzimali su im sve vrednije stvari, a
neke su hapsili bez ikakvog osnova.
Jula 1992. godine muslimanski vojnici su izveli iz stana R. i od njega
trazili da pred kamerama TV-Sarajevo da izjavu da su za rat krivi Srbi,
sto je on odbio i pored pretnji. Posle nekoliko dana, muslimanski
policajci su odveli ga na saslusanje u zgradu milicije i psovali mu majku,
samarali ga i gadali pepeljarom. Posle ovoga, vise puta su mu pretresali
stan, a kad je dosao u Komandu grada kako bi trazio da izade iz Gorazda,
strazar ga je pretukao.
Dana 4. maja 1994. godine oko 23 casa u stan R. provalila su cetiri
muslimanska vojnika i celu noc tukla njega i njegovu suprugu, stavljali im
cevi od oruzja i nozeve pod grlo i pri tome im upucivali razne pretnje. R.
je od udaraca zadobio povrede u vidu oteklina i modrica po celom telu.
1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde,
2. Sejdic Ahmet, komandant muslimanske vojne jedinice,
3. Sehovic, islednik milicije u Gorazdu.
DOKAZ: Zapisnik istraznog sudije u dokumentaciji Komiteta pod brojem
440/94-8.
III-069
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Modrica, mlin, 11 - 12. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio uhapsen dok se nalazio u svojim kolima u
blizini Broda, nakon cega je doveden u Modricu u jedan mlin, gde su njega
i Nenada Gluvaka vezali za drvo, pa su ih cetiri hrvatska vojnika u
uniformama tukli nogama, rukama i kundacima, a Gluvaka i nozem zasecali po
telu.
Usled tih udaraca su izgubili svest, pa su ih uneli u jednu prostoriju gde
su, kada su se osvestili, iako su bili isprebijani morali da stoje uz zid
satima.
Nocu u 2 casa usao je jedan hrvatski vojnik sa nozem i saopstio im da ce
biti poklani i da ide da donese lavor da bi u njega oticala krv od klanja.
Taj vojnik se ponovo pojavio oko 4 casa i saopstio im da se klanje odlaze
za 7 casova. Ponovo se pojavio u 9 casova, pa im je tom prilikom zavezao
oci i stavili su ih u kombi kojim su prebaceni u logor.
1. Nepoznati muslimanski vojnici.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-26.
III-070
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Logor Celebici kod Konjica, sredinom 1992. godine.
KRATAK OPIS: U ovom logoru bilo je u julu i avgustu 1992. godine zatvoreno
350 Srba iz Konjica i okoline.
Svi oni bili su kako navodi svedok "zivi lesevi", jer je svako ko je bio
zatvoren u logoru bio pretucen, nako vise, a neko manje.
Praktikovali su da sve Srbe iz logora izvedu na pistu, narede im da se
skinu do pojasa i da sednu na pistu na temperaturi koja je dostizala 50o c
i da izgovaraju u horu muslimanske molitve. Ako bi zakljucili da to neko
ne cini valjano strazari koji su stajali sa strane bi ga tukli.
1. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", upravnik logora, i
2. Delic Hazim,
3. Landzo Esad,
4. Ferid iz Foce, strazari.
/DOKAZ: Komitet 147/95 i 86/95.
III-071
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Derventa, 26. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio zaustavljen ispred svoje kuce od strane
pripadnika Rijecke brigade HVO, pa je nad njim izvrsen pretres i tom
prilikom mu je u dzepu je pronadeno 12.000 DEM, koje je imao od prodaje
novog automobila. Svedok je upravo posao da sakrije taj novac.
Taj novac su mu oduzeli, ali ga nisu uhapsili, iako je to bilo u naselju
"Cardak" u Derventi istoga dana kada su pripadnici Rijecke brigade palili
kuce Srba i one koje su pronasli hapsili su.
1. Pripadnici Rijecke brigade HVO.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-35.
III-072
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Kladanj, januara 1994. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja se nalazila u selu Zeravice kod Vlasenice, kada je
ovo selo 2. avgusta 1993. godine bilo napadnuto od strane muslimana, pa su
tom prilikom svedokinju zarobili pripadnici muslimanske vojske i odveli je
u Kladanj. Prvo su je jedan dan drzali u nekom zatvoru i tu su je
ispitivali, a onda su je predali Rasimu, koji se najverovatnije preziva
Hidic, koji ju je odveo svojoj kuci na periferiji Kladnja u cigansko
naselje, gde je bila zatvorena od 3. avgusta 1993. godine do 28. juna
1994. godine.
Rasim i njegova supruga Fatima su drzali svedokinju u podrumu koji je bio
zakljucan, s tim sto su je pustali kada je trebalo nesto da im radi, a
posebno je obavljala poljske radove.
Na dan 6. januara 1994. godine, Rasim je doveo u podrum nepoznatog coveka
i svedokinji ga predstavio kao "njenog rodaka" i ostavio je s njim nasamo.
Ovaj covek, koji je musliman i u to vreme je bio na odsustvu iz
muslimanske vojske, bio je potpuno nepoznat svedokinji i on je ubrzo
nasrnuo na nju, pa iako je plakala i branila se, posto je on bio mnogo
snazniji i jaci od nje, savladao je njen otpor i silovao je. Tom prilikom
joj je oduzeo nevinost.
Pri tome je govorio da je ona cetnicko dete i da muslimani treba da siluju
sve Srpkinje.
Ovaj nepoznati covek se ponovo pojavio 15. janura kada je sam otkljucao
podrum, pa je tom prilikom ponovo izvrsio silovanje nad svedokinjom.
Tako je svedokinja ostala gravidna.
U junu 1994. godine svedokinja je uspela da uz pomoc osobe, koju je
slucajno upoznala kada je kopala njivu, prebegne na srpsku teritoriju.
Posle toga je u Beogradu pokusala da prekine trudnocu u julu mesecu, ali
je to bilo bezuspesno, pa je 4. avgusta 1994. godine rodila dete.
1. Nepoznati muslimanski vojnik star oko 30 godina, visok oko 180 cm.
2.-3. Rasim, star oko 55 godina i njegova supruga Fatima, stara oko 50
godina, koji se najverovatnije prezivaju Hidic, iz Kladnja, sa stanom u
ciganskom naselju.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda
u Beogradu u predmetu Kri. br. 1073/94, kao dokumentacija
Ginekolosko-akuserske klinike u Beogradu, sto se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 308/94.
III-073
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Gorazde, maj 1992 - avgust 1994. godine.
KRATAK OPIS: Od pocetka borbi oko Gorazda maja 1992. godine predstavnici
muslimanske vojske i vlasti nehumano su postupali prema civilnom srpskom
stanovnistvu u Gorazdu.
Zabranjivali su Srbima da izlaze iz stanova ili su vise srpskih porodica
smestali u pojedine stanove, narocito u zgradama koje su okrenute prema
srpskim polozajima. Druge srpske porodice smestali su u podrume, a u
njihove stanove useljavali muslimane.
Srbe su cesto odvodili iz stanova: za neke se saznalo da su u zatvoru, a
za neke se nikad nista nije ni saznalo. Bilo je i pretnji ubistvom, uz
izmisljanje povoda za to (navodno nadeno oruzje i slicno).
Dana 26. juna 1992. godine, uniformisani muslimanski vojnici isterali su
iz stana u Ul. 1. maja br. 15 M. kao i druge Srbe iz njihovih stanova, i
njih 75 odveli u prostorije jedne menze i tu ih drzali zajedno, preteci da
ce ih sve pobiti. Za to vreme su opljackali njihove stanove, a posle
pustanja iz menze smestali su vise porodica u po jedan stan. Sve do 8.
jula 1994. godine M. zivela je u tudem stanu sa jos 16 lica.
Jula 1992. godine u Gorazdu su naoruzani muslimani isterali U. iz stana u
Ul. 1. maja br. 34 i sa jos sedam lica smestili ga u jednu prostoriju
velicine 4 dz 4 m u posebnoj zgradi. Tu su ih drzali 15 dana i za to vreme
opljackali njihove stanove. U stan U. uselili su jednu muslimansku
porodicu iz Gojcevica.
Vladala je velika glad, jer muslimani srpskom zivlju nisu davali hranu
koju su dobijali preko UNPROFOR-a.
1. Behto, navodno iz Visegrada, bez blizih podataka o identitetu,
2. Berimac Anel, iz Visegrada,
3. Kusturica, bez drugih podataka.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-4, 440/94-7 i 440/94-6.
III-074
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), 1992. godine.
KRATAK OPIS: Jos pre izbijanja rata muslimani i Hrvati u Brodu su poceli
da formiraju svoje vojne jedinice, i to Hrvati HVO, a muslimani "zelene
beretke". Oni su upucivali pretnje srpskom stanovnistvu da ce biti
proterani ili poubijani. Govorili su da za Srbe nema mesta u Bosanskom
Brodu, pocela su hapsenja stanovnistva srpske nacionalnosti, a pojedincima
su odredivali kucni pritvor, tako sto su im naredivali da ne smeju da se
udaljavaju od kuce i svaki dan su ih kontrolisali.
Saslusanom svedoku kucni pritvor odreden je 3. marta 1992. godine i od
tada pa do sredine aprila hrvatski i muslimanski vojnici dolazili su
svakodnevno da ga kontrolisu i upucivali mu pretnje da ne sme da se
udaljava iz kuce.
Sredinom aprila su ga mobilisali u radnu brigadu, pa je sa drugim Srbima
radio na ciscenju ulica, skidanju krovova sa srpskih kuca i drugim
fizickim poslovima.
To je trajalo do 10. jula 1992. godine, kada su ga uhapsili i sproveli u
logor na gradskom stadionu u Brodu.
Odmah po zatvranju su ga pretukli, gasili su mu cigarete po grudima i po
vratu od cega su mu ostali oziljci, terali ga da jede zapaljene cigarete,
a na podlaktici desne ruke napravili mu tri reza nozem. Jedan hrvatski
vojnik pucao mu je u predeo noge i taj metak mu je okrznuo desnu nogu u
predelu podkolenice.
U ovom logoru je spavao na betonu bez prostiraca i pokrivaca, a hranu je
dobijao svaki drugi ili treci dan, te je, iako je u ovom logoru boravio
svega 18 dana od 100kg telesne tezine spao na 60kg.
1. Kljajic Blazan,
2. Opacak Ante,
3. Lepan Drago,
4. Blatancic.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se sa lekarskom dokumentacijom
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-27.
III-075
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Sijekovac kod Broda (Bosanski Brod), 1992. godine.
KRATAK OPIS: Stanovnici srpske nacionalnosti predstavljali su manjinu u
odnosu na druge dve nacionalnosti u Sijekovcu. Neposredno pre pocetka rata
stanovnici hrvatske nacionalnosti formirali su vojnu jedinicu i nosili
uniforme HVO, a stanovnici muslimanske nacionalnosti svoju jedinicu i
obukli uniforme "zelenih beretki".
Pripadnici i jedne i druge jedinice upucivali su pretnje stanovnicima
srpske nacionalnosti. Govorili su da ce svi Srbi u Sijekovcu biti
poubijani i da nemaju nikakve mogucnosti da zive zajedno sa Hrvatima i
muslimanima.
Oko 10. marta su postavili barikade na ulazu u sor u kome su ziveli Srbi i
na te barikade postavljene su straze. Nisu dozvoljavali stanovnicima
srpske nacionalnosti da izlaze iz sora, pa cak ni da odlaze da kupuju
hleb, niti u trgovine koje su se nalazile van tog sora.
Nisu dozvoljavali Srbima koji su bili zaposleni da odlaze na posao i sve
to je izazvalo strah kod stanovnistva srpske nacionalnosti.
Hrvatska vojska je u blizini srpskog naselja kopala rovove, postavljala
mitraljeska i minobacacka gnezda cije su cevi bile okrenute u pravcu
srpskog dela sela.
Kako su dani prolazili taj strah se neprekidno povecavao, jer su hrvatski
i muslimanski vojnici hapsili pojedine Srbe, ali sve je to bila priprema
za sledece dogadaje.
26. marta je izvrsen napad na srpski deo sela i tom prilikom je ubijeno
vise Srba.
Posle toga su preostale stanovnike pretezno zene i decu, odveli u dom u
kome je bio smesten krizni stab. U tim prostorijama su ih zadrzali dva
dana, a posle toga su ih odvezli u selo Kostres kod Dervente, a potom u
Gornje Smrtice kod Prnjavora, gde su ostali do oslobodenja Sijekovca i
Broda - 11. oktobra 1992. godine.
1. Prkaca Marko, Hrvat iz Slavonskog Broda
2. Kovacevic Zemir, musliman iz Sijekovca
3. Causevic Nijaz, musliman iz Sijekovca
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-4.
NAPOMANA: Dopuna prijave I-26 i 27.
III-076
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Mededa, avgust - novembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: 8. avgusta, prilikom napada na srpsko selo Brusici,
muslimanski vojnici su uhvatili svedokinju, rodenu 1924. godine i njene
vrsnjakinje K. i A. i odveli ih u Mededu, a odatle do Brodara.
Tu su ih sa uperenim oruzjem terali da udu u tunel kako bi pucajuci iza
njih, naterali Srbe, koji su se bili zabarikadirani u tunelu i odatle
pruzali otpor, na predaju Srbi su im iz tunela doviknuli da se vrate
natrag kako ne bi poginule. Nisu smele da se vrate, jer su iza njih bili
muslimani sa uperenim oruzjem, pa su strahovale da ce ih oni pobiti kako
su pretili. Muslimani su im govorili da moraju da idu, pa neka ih Srbi
pobiju. U jednom momentu, muslimani su poceli da pucaju preko njihovih
glava, a Srbi su im odgovorili, tako da su se nasle izmedu dve vatre.
Tako su ih drzali ispred tunela do uvece, a posle su ih vratili i
zatvorili u zadruzni dom, gde su ih u nehigijenskim uslovima, drzali
zatvorene vise od 100 dana.
Saslusavali su ih o tome gde se nalaze pojedini Srbi i pri tom ih tukli.
Tako je muslimanski vojnik Gegic tukao kundakom po telu svedokinju i gazio
je nogama na kojima je imao cizme - sve dok se nije onesvestila.
Muharemovic je tukao sve tri pomenute zene, udarajuci ih kundakom i gazeci
ih. K. je ubadao nozem iza vrata, hvatao za kosu i bacao na pod, a A. je
gurao cev oruzja u usta i polomio joj zube.
1. Muharemovic Ekrem, komandant logora u Mededi,
2. Gegic Alija, iz Medede,
3. Muharemovic Avdo, iz Medede,
4. Anic Haro.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-39.
III-077
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Gorazde, april 1994. godine.
KRATAK OPIS: Aprila 1994. godine, jedne noci oko 23,30 casova, u stan
svedokinja u Ul. Mose Pijade br. 18, posto je razvalila ulazna vrata,
upala je grupa od 7 naoruzanih muslimanskih vojnika koju je predvodio
Jusic.
Skakali su i vristali po stanu, trazeci od stanara da se odmah isele, da
bi im iseljenje odlozili do jutra. U ranim jutarnjim casovima, u stan su
provalili Obarcanin Azem i neki Pozder iz Vranjske mahale sa jos jednim
naoruzanim muslimanskim vojnikom.
Svedokinje su pobegle u susedstvo, a oni su pucali po stanu i u njemu
izazvali pozar.
Kada su se obratile za pomoc SUP-u, oni su ih smestili u zatvor i da bi ih
"zasitili od razjarenih muslimana". Sutradan su ih savetovali da podnesu
privatnu tuzbu sudu, a muslimani iz njihove zgrade su rekli da su one same
zapalile svoj stan u koji se, u meduvremenu, uselio Jusic Jasko.
Posle toga one su, ostavsi tako bez stana, uz pomoc UNPROFOR-a napustile
Gorazde i sada zive kao izbeglice.
1. Jusic Jasko, iz Hubijera kod Gorazda, koji je bio pratilac kamandanta
Durakovic Ramiza,
2. Obarcanin Azem, iz Gorazda,
3. Pozder, iz Vranjske mahale u Gorazdu, sin Pozder Naile.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedokinja, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-11 i 440/94-18.
III-078
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Gorazde, maj - jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Maja 1992. godine u Gorazdu se masovno naoruzavaju muslimani,
organizuje se rezervna policija od strane Merkez Ibra, nacelnika SUP-a
Gorazde, u koju ulaze muslimanski ekstremisti i kriminalci.
Sabanovic Murat, iz Visegrada, javno, preko megafona pozivao je muslimane
da ubijaju Srbe. Naoruzani muslimani upadali su u stanove Srba, vrsili
pretrese i oduzimali sve vrednije stvari, a Srbe odvodili na saslusanja.
Tako je 18. juna 1992. godine naoruzana grupa muslimana (Obarcanin Azem,
Kanlic Sejo, Pita Edin i Celjo, zvani "Kako"), razbivsi ulazna vrata,
upala u zgradu br. 18 u Ul. Mose Pijade i trazeci Srbe, vatrenim oruzjem
izresetala stan , koja je pobegla kroz prozor iz stana koji je u
prizemlju.
Iz drugog stana odveli su sa podignutim rukama u vis Helet Gordanu i
Slavka, zajedno sa Perisic Mirjanom i Radovic Miroslavom iz drugog dela
zgrade.
Usput su im govorili da ih vode na streljanje. Pustili su ih posle
nekoliko sati na zauzimanje jednog muslimana koji je radio u SUP-u.
1. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a u Gorazdu, organizator "rezervne policije",
2. Obarcanin Azem, zvani "Caza", iz Gorazda, Vranjska mahala,
3. Kanlic Sejo, iz Gorazda, inspektor u opstini,
4. Pita Edin, radnik preduzeca "Pobjeda" u Gorazdu,
5. Celjo, zvani "Kako".
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Malis Ozrenke i Helet Gordane koji
se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 440/94-11 i 440/94-17.
III-079
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Gorazde, april 1994. godine.
KRATAK OPIS: naoruzani muslimani Koso Ramiz i neki Hapko, nodu izmedu 20.
i 21. aprila 1994. godine pokusali su da zapale kucu Nedimovica, u kojoj
je bilo smesteno 50 Srba i koja je kuca bila pretvorena u logor za Srbe,
pucali su i pretili da ce sve Srbe pobiti.
Sutradan ujutru Hapko je odveo iz stana supriga svedokinje pod br.
440/94-17, i posto ovaj ni pod pretnjom ubistvom nije pristao da za Radio
Sarajevo da izjavu da Srbi u Gorazdu lepo zive, Hapko je isterao sve Srbe
iz kuce Nedimovica, postrojio ih i pretnjom da ce ih sve pobiti ishodovao
je pristanak Helet Nikole da da trazenu izjavu na radio stanici, ali do
davanja izjave sticajem okolnosti nije doslo.
Posle toga svedok je sa jos 5 Srba prebegao na srpsku stranu, preplivavsi
Drinu i sada zivi kao izbeglica.
1. Koso Ramiz,
2. "Hapko", muslimanski vojnik
DOKAZ: Komitet, broj 440/94.
III-080
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Trebesko brdo kod Gorazda, jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: 14. jula prilikom napada na srpsko selo Bucje kod Gorazda
muslimanski vojnici pohvatali su vise Srba, mestana sela Bucje: muskarce,
zene i decu i njih 44 odveli su u kucu Kulenovic Omera na Trebeskom brdu.
Tu su ih tukli rukama, nogama i kundacima od oruzja, izvodeci ih
pojedinacno ispred zgrade, tako da su mnogi bili u krvi, sa povredama i
tesko su se kretali.
Nekima su prikucavali uvo za drvenu gredu.
Tu su ih zadrzali sest dana.
1. Sejdic Ahmet, iz Visegrada, komandant muslimanske jedinice.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Begovic Desa koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-15.
III-081
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Zenica, jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oruzanih formacija Kahriman,
Kapetanovic i Jugic, 20. juna oko 03 casova, provalili su u kucu ciji je
vlasnik poznat Komitetu, ulica Zahida Bukurevica br.19, i uz pretnju da ce
izvrsiti ubistvo njegove porodice (supruge, snahe i dvoje maloletnih
unucadi), prisvojili su sve vrednije pokretne stvari iz kuce, a Kahriman i
Kapetanovic uz pretnju pistoljem, silovali su kci vlasnika.
1. Kahriman Beca iz Zenice,
2. Kapetanovic Senad iz Zenice i
3. Jugic Sefik iz Zenice.
DOKAZ: Dokazi u spisima 173/95-1.
III-082
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Gorazde i Visegrad, april 1992. - april 1994. godine.
KRATAK OPIS: U gorazdu i Visegradu muslimani su sprovodili progon Srba -
civila. Muslimanski vojnici upadali su u stanove Srba, vredali,
saslusavali, pretili ubistvima i odvodili u logore. Iz stanova Srba
odnosili su vrednije stvari.
Maltretirane su i zene. Tako, prilikom upada u stan Spasojevic Zore u
Gorazdu, ul. M. Tita br. 28, muslimanski vojnik joj je pretio klanjem i
streljanjem. Stan je pretresao. Takode, prilikom upada u stan Simic
Ljiljane, u ul. Sandzackih brigada br. 13, naoruzani musliman udario je
istu kundakom, a stan joj je pretresao.
Muslimani, istovremeno, Srbima - civilima nisu dozvoljavali da napuste
grad. U gorazdu su ih drzali kao taoce.
1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde,
2. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a Gorazde,
3. "Kule", musliman,
4. Isic Kemal, muslimanski vojnik iz Visegrada,
5. Susko Ibrahim, musliman iz Visegrada,
6. Veletovac Hasan.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Helete Vukosave, Spasojevic Zore i
Samardzic Dusanke koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima
440/94-16, 25 i 27.
IV-129
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, 4. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedoci su 20. maja, kao rezervisti JNA, zarobljeni u kasarni
i dovedeni u Tarcin u silos za zitarice koji je bio pretvoren u logor za
Srbe.
Oni su bili prvi zatvorenici. Smesteni su u celiju br. 1 u kojoj je bilo
psenice koju su njih dvojica morali da pociste. Posle njih je logor
napunjen zatvorenim Srbima pa ih je bilo oko 100-110.
04. juna je organizovana masovna tuca zatvorenika. Oko 10 casova i 30
minuta upravnik logora Hujic naredio je zatvorenicima u celiji 1 da se
pripreme za pregled "jer dolazi komisija". Naredio je, takode, da vrata
celije budu otvorena. Ubrzo posle toga u celiju je uslo oko 15
muslimanskih vojnika i letvama, bokserima i kundacima od pusaka poceli da
tuku zatvorenike po svim delovima tela. Od tuce je prvi svedok bio sav
obliven krvlju, a dobio je i oko 50 udaraca u predelu desnog bubrega koji
mu od tada ne funkcionise.
Posle ove tuce svedok je dva meseca bio nepokretan. U cebetu su ga odneli
kod upravnika u kancelariju gde ga je Cedo Domuz, koji ga je inace
zarobio, jedva prepoznao. Tada mu nije ukazana nikakva lekarska pomoc,
nego tek kasnije kada je postojala opasnost da ce da umre.
U celiju svedoka pod brojem 412/94-12 upalo je 8 vojnika sa puskama u
rukama ili palicama te su poceli da tuku zatvorenike. U ovoj tuci i svedok
je bio prebijen. Tuca u ovoj celiji trajala je pola sata. Jauci su se culi
i iz drugih celija.
Kada je na red dosla celija br. 8, u kojoj je bio svedok pod brojem
412/94-14, u nju je uslo 12 vojnika sa palicama koji su poceli da redom
tuku sve zatvorenike. Jedan od njih je uhvatio svedoka za glavu i bacio ga
na zid, pa je svedok tako udario glavom o zid da mu je razbijen nos i
nastala povreda oka (posledice su bile vidne i kada ga je saslusao
istrazni sudija), a zatim su nastavili da ga tuku nogama, kundacima i sa
ostalim predmetima koje su imali pri ruci. Tuca u ovoj celiji trajala je
15 minuta.
U celiji 7 u kojoj je bio svedok pod brojem 412/94-13, K. su naterali da
se polije mokracom iz kante u koju su zatvorenici mokrili. Svedok navodi
da su muslimanski vojnici nazivali svog vodu "Mineralni".
U celom logoru je tuca trajala tri casa. Posle tuce su se vojnici vratili
na plato, a zatim je upravnik naredio da zatvorenici predaju svo zlato,
satove, narukvice, prstenje i sve druge vrednosti koje su imali kod sebe
sto su vojnici koji su ih tukli, odneli.
1. Hujic Becir, upravnik logora, iz Pazarica,
2. Kaktic Mustafa, strazar
3. "Mineralni", staresina muslimanskih vojnika koji su pretukli
zatvorenike,
4. Dupovac Enver, pre rata komandir saobracajne milicije u Novom Sarajevu,
5. Gosto Salko, pre rata inspektor milicije u Hadzicima, iz Smunjke,
6. Refik Tufo - "Refo", strazar, iz Duranovica,
7. Fiso Suljo, strazar,
8. Hajruli Hazir, strazar,
9. Kalember Nermin, zvani "Buba", strazar,
10. Sahic Idajet, iz Tarcina, strazar,
11. Ramic Izet, strazar,
12. Saric Zaim, strazar,
13. Mesanovic N.,strazar,
14. "Rambo", iz Lepenice, strazar.
15. "Huske".
lor="#000000">
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-9, 412/94-11, 412/94-12,
412/94-13 i 412/94-14.
IV-130
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu i
okolina, februar - avgusta 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedci su iz logora u Krupi kod Pazarica premesteni u zatvor
u atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu zajedno sa jos dvadesetak
zatvorenih Srba.
Uhapsene Srbe su muslimani vodili da kopaju rovove i druge vojne objekta
sto su oni uz tucu i maltretiranja strazara morali da cine. Tukli su ih i
u iskopanim rovovima kundacima od pusaka i drskama od lopata, pretili im
nozevima.
Uvece, po povratku sa rada, Srbe su svake noci tukli najcesce tako sto bi
ih pojedinacno izvodili iz celija i napolju ih tukli.
Prvi svedok je video kada su muslimani u februaru 1993. godine oko 22 sata
izveli Jadranaka Glavasa, Srbina iz Tarcina, stavili mu lisice i odveli u
zatvor u hotelu "Mraziste" gde su ga tako pretukli da je od zadobijenih
povreda umro.
Muslimani su narocito tukli V. kome su nozem odrezali pola desnog uha.
Svedok mu je pruzio prvu pomoc. V. su pekli i dlanove na usijanoj peci,
gasili mu cigarete po telu i rukama, przili ga usijanim sipkama po ledima
i po udu. Kod uhapsenika se jedan od muslimana hvalio da je V. dobio
najmanje 500 udaraca po bubrezima. Sami muslimani su se cudili kako nije
od toga umro.
Posle povratka sa rada, u prostoriji gde su boravili, upao je Hodzic sa
jos dvojicom vojnika i jednom devojkom i naredili dvadesetorici Srba da
stanu uz zid, pa su poceli da ih tuku najpre rukama i nogama, a potom su
odvalili nogu od stola i time ih tukli. Drugi svedok je dobio vise udaraca
u predelu leda i bubrega. Praksa premlacivanja nastavljena je svakodnevno,
a terali su ih i da klanjaju na muslimanski nacin.
Pored tuce, muslimani su uhapsenike nagonili medusobno na protivprirodni
blud. To su radili tako sto bi ih prvo tukli, pa ih potom naterali da se
medusobno sami tuku, a na kraju ih prinudili na protivprirodni blud. Prvi
svedok je to licno morao da cini sa V.
Jednom prilikom su prvog svedoka naterali da zatvorenom G. stavi silo u
cmar, a posle toga, kad ga je izvadio, naterali su R. da ga polize.
R. su naterali i da pojede sapun, a posle toga da pije mokracu. Sve je ovo
morao da ucini pod prinudom.
Muslimani su uhapsene Srbe terali da jedu i opuske od cigareta, gasili im
cigarete po vratu, rukama i drugim delovima tela ili im ubacivali
neugasene cigarete u nedra.
Jednom prilikom je prvog svedoka jedan musliman tukao metalnom stakom i
kundakom tako sto ga je udario najmanje 50 puta po nozi i po bubrezima,
posle cega je bio potpuno nepokretan i 10 dana je mokrio krv.
Za jelo su im davali lanc-pakete, ali su ih terali i da pre jela piju
ljute zacine, posle cega im ne bi davali vodu.
Svedoci su sa Igmana vraceni 1. avgusta u logor u Tarcin. Jedno vreme je
prvi svedok bio osloboden prinudnih radova jer mu je bila slomljena ruka,
a imao je i druge teske posledice.
1. Alispago Zulfikar, zvani "Zuka", muslimanski komandant, iz Sandzaka,
2. Borovina Redzo, komandir voda,
3. "Dzems", muslimanski vojnik, iz Zenice,
4. Galip, zvani "Gala", muslimanski vojnik, iz Zenice,
5. "Koka", iz Cajnica,
6.-7. braca Radeljas, muslimanski vojnici iz Gackog,
8. NN mudzahedin,
9. Greljo, musliman, vojnik iz Gackog,
10. Mujo, musliman, vojnik iz Nevesinja,
11. Hodzic Nedzad, zvani "Necko", roden 15.03.1969. godine u Novom Pazaru,
od oca Kemala,
12. Salcin N, zvani "Struja", musliman, vojnik iz Gackog,
13. Alen N, musliman, vojnik,
14. "Bota", musliman, vojnik,
15. Deko N, musliman, vojnik iz Gackog,
16. Causevic N, zvani "Mesar", musliman, vojnik iz Sarajeva,
17. "Deba", musliman, vojnik, narkoman,
18. "Njihad", strazar,
19. Sabina N, iz Hadzica.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-7 i 412/94-5.
IV-131
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, 19. jun 1992 - 17. avgust 1994.
godine.
KRATAK OPIS: Svedok pod brojem 412/94-6, je preko 26 meseci bio zatvoren u
logoru za Srbe u silosu u Tarcinu. Posto je rezim ishrane bio takav da su
zatvorenici dobijali po jedan obrok dnevno, koji se sastojao od 5 kasika
nekog variva i parceta hleba od 10 grama, svedok, koji je imao 86 kg,
oslabio je 28 kg. Bilo je dana kad nisu dobijali nista za jelo tako da su,
kako navodi svedok, sanjali koru hleba.
Zbog takve ishrane, svakodnevnih tuca i teskih prinudnih radova van
1. Krstic Petko iz sela Rasteljice, kod Tarcina, roden 1958. godine,
2. Kapetina Obren iz sela Osanik, kod Pazarica, star oko 60 godina,
3. Milanovic Mika iz sela Osanik, kod Pazarica, star oko 55 godina,
4. Sarenac Vaso iz sela Lokve, kod Pazarica, star oko 70 godina,
5. Vujovic Bogdan i
6. Samoukovic Zdravko.
Spavali su na betonu. Tek na intervenciju Crvenog krsta su dobili cebad i
ubacili su im nekoliko paleta na kojima su mogli da spavaju.
1. Hujic Becir, upravnik logora u Tarcinu,
2. Covic Halid, zamenik upravnika,
3. Kalember Nermin, strazar u logoru,
4. Hajruri Azir, strazar u logoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-6, 412/94-5, 412/94-11,
412/94-12, 412/94-13, 412/94-14 i 412/94-31.
IV-132
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u Krupi, kod Pazarica, 7. januar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Dok je svedok bio zatvoren u logoru za Srbe u Krupi, bila je
praksa da muslimanski vojnici izvode zatvorenike nocu iz celija i napolju
ih tuku.
Tako su 7. januara 1993. godine na pravoslavni Bozic oko 2 sata posle
ponoci strazari Keca i Lihovac izveli iz celija 1 i 2 zatvorenike S. i M.
"da im cestitaju Bozic", a to su cinili tako sto su ih do izjutra tukli.
Kada su ih ujutru pretucene vratili bili su u takvom stanju da svedoci
nisu mogli da ih prepoznaju. Nisu mogli da hodaju, pa su ih uneli u
celiju. Svedok ih je licno nosio, a potom je po naredenju muslimanskih
vojnika prao krv od pretucenih.
Bili su u tako teskom stanju da su posle nekoliko dana morali da ih odnesu
kod lekara da bi im pruzio pomoc.
1. Mesanovic Serif, upravnik logora u Krupi,
2. Keca Asim, strazar,
3. Lihovac, musliman, strazar.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-8, 13 i 12.
IV-133
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u Krupi, kod Pazarica, 30. decembar 1992 - 18. avgust
1994. godine.
KRATAK OPIS: Dok je svedok boravio u logoru u Krupi, u skladistu bivse
JNA, zatvorenici su korisceni za prinudan rad, za secu drva, utovarivanje
i istovarivanje municije i hrane, a korisceni su i za druge fizicke
radove.
Na secu drva su terani po zimi, slabo obuceni, bez obuce, bosi. Svedok je
isao na secu drva samo u carapama, a u sumi su ostajali na radu 4-5 sati.
Muslimani su im za izvlacenje drva napravili kaiseve od padobrana u vidu
amova za konje, te su balvane vukli zatvoreni Srbi kao konji. To su radili
svakodnevno, i nedeljom i praznicima. Strazari su za to vreme sedeli
okolo, smejali se i veselili se pucajuci iz pusaka.
1. Mesanovic Serif, upravnik logora u Krupi,
2. Fejzic Suljo, strazar u logoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-8.
IV-134
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, maj - decembra 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je uhapsen od muslimana i odveden u silos u Tarcinu
koji je bio pretvoren u logor za Srbe. Smesten je u celiju broj 1 sa S, B,
V, N, L. i P.
Odmah po zatvaranju je dosla grupa od 20 muslimana iz Sandzacke jedinice
kojom je rukovodio Alispago. Sa njima je bila i Jasmina, muslimanka iz
Sarajeva. Zatvorenicima su naredili da ustanu i skinu obucu i stanu uz
zid. Tu su ih tukli jednog po jednog rukama, nogama, kundacima od oruzja,
drskama od nozeva i drugim predmetima koji su im se nasli u rukama. Tom
prilikom se svedok onesvestio, a u nesvest su padali i drugi zatvorenici.
Kada se osvestio bio je sav u krvi, a Dane Bozic je imao i prelom rebara,
kao i krvarenje iz glave.
Praksa premlacivanja ponavljala se svakodnevno, uz pretnje da ce biti
poklani, i da za Srbe nema zivota u muslimanskoj drzavi.
Zatvorenike su terali da klanjaju, tj. da se mole Bogu na muslimanski
nacin.
Krajem jula 1992. godine, svedok je prebacen u celiju broj 7 gde je bilo
oko 40 zatvorenika Srba, i tu se spavalo na golom betonu.
U celiji broj 7 strazari nisu dozvoljavali da se ide u klozet pa su
zatvorenici bili prinudeni da fizioloske potrebe obavljaju u celiji, sto
je prouzrokovalo sirenje zaraze i zbog toga su zatvirenici premesteni u
logor u Krupi kod Pazarica.
1. Hujic Becir, upravnik logora u Tarcinu,
2. Alispago Zulfikar, zvani "Zuka", muslimanski komandant rodom iz
Sndzaka.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-5.
IV-135
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u magacinu robne kuce
"Beograd", u naselju Tulek, kraj juna - pocetak jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je sa jos oko 150 Srba doveden iz logora u selu Polje
u ovaj logor.
Spavali su pod nadstresicama bez ikakvih prostiraca i pokrivaca.
Odmah po dolasku u ovaj logor, pretukli su ih bezbol palicama, kundacima i
motkama. Posle tih tuca vecina nije bila sposobna da se krece, pa su drugi
zatvorenici morali da ih nose.
Poseban nacin mucenja i maltretiranja bio je da prozovu zatvorenika da bi
ih tada dvojica pripadnika HOS-a sa strane istovremeno udarala nogom
zatvorenika u predelu rebara, a druga dvojica bi ga posle toga udarala
otpozadi u predelu bubrega, a peti, koji je stajao ispred, docekivao ga je
sa bezbol palicom, na kojoj je bilo napisano veliko slovo "U" kao ustaski
simbol, koju je zatvorenik morao da poljubi, a onda ga je ovaj udarao
palicom.
Saslusani svedok je dva puta prosao ovakav "tretman".
Na dan 5. jula, Milas je trazio pet Srba da se dobrovoljno jave na
streljanje. Posto se niko nije dobrovoljno javio, on je procitao pet imena
medu kojima je bilo i ime svedoka. Kada su ova petorica izasla, prvo ih je
tukao Hamzic. Posto su sve dobro pretukli, jedan je skakao svedoku po
ledima sa obe noge dok je lezao.
Posle su ih odvezli preko Save u Slavonski Brod, na teritoriju Hrvatske,
postavili ih uz zid jedne kuce, naredili im da podignu ruke i saopstili da
ce biti streljani. Tada je prisao jedan vojnik, naslonio pistolj na
slepoocnicu svedoka i povukao obarac, ali se culo samo skljocanje jer
metak nije bio u cevi.
Nakon toga su sva petorica odvedena u selo Dragalic kod Okucana, gde su
bili razmenjeni, a do tada im to nije bilo poznato i mislili su da ce ih
zaista streljati.
1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", iz naselja Omeragici u Derventi,
2. Jusanovic Hangijad, zvani "Talijan",
3. Vrdoljak Ivica, zvani "Geza",
4. Nezirovic Almaz, iz Dervente,
5. Milas Ivica, iz Dervente,
6. Mrkonjic Edim,
7. Skelic Nihadam, zvani "Skelo", iz Dervente.
DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-14.
IV-136
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Zatvor u atomskom sklonistu hotela "Igman" na Igmanu, 7.
februara - 28. marta 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je sa ostalim zatvorenicima Srbima od strane muslimana
bio cesto teran da se klanja na muslimanski nacin. To se desavalo posle
povratka zatvorenika sa prinudnih radova. Jednom prilikom kada ga je
muslimanski vojnik naterao da se klanja, prisutna muslimanka mu je ugasila
cigaretu na spoljnem delu sake desne ruke.
Video je kako je tada ta muslimanka i drugim Srbima koji su morali
klanjati, gasila cigarete na celu i po drugim delovima tela.
Svedok je i u vreme saslusanja, kako je konstatovao istrazni sudija, imao
vidni oziljak od gasenja cigarete.
1. Hodzic Nedzad, zvani "Necko",
2. Sabina N.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-5.
IV-137
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Kladalj, Komanda muslimanske vojske, novembar - decembar
1992. godine.
KRATAK OPIS: Nakon sto je zarobljen, svedok, koji je penzioner, bio je
odveden u Komandu muslimanske vojske pred komandanta koji ga je pitao gde
je zarobljen, koliko ima srpskih boraca, ko im je komandant i slicno, pa
kada mu je svedok rekao da to ne zna, on ga je ponudio kafom, pa kada mu
je svedok rekao da ne pije kafu, ovaj je rekao: "Ovog puta ces da
popijes", i dao mu kafu. Uz kafu mu je dao i casu od 2 decilitra konjaka i
naredio da popije kafu i konjak. Rekao je svedoku da mu nije odgovorio na
pitanja, pa je tada pogledao vojnike koji su ga zgrabili i odveli u drugu
prostoriju velicine 3 dz 4 m.
U toj prostoriji nije bilo nicega drugog osim nekoliko dasaka koje su bile
postavljene po podu, a kroz te daske su gusto bili probijeni ekseri po
celoj povrsini, ciji su vrhovi van daske bili 2 do 2,5 cm i malo povijeni
u stranu.
Trojica vojnika su ga tada uvela u tu prostoriju i postavila ga pored tih
dasaka, a potom su, drzeci u ruci svaki po jednu palicu, otpoceli da ga
udaraju po raznim delovima tela. Najcesce su ga tukli po glavi i po
ramenima.
Od tih udaraca je u jednom trenutku pao na te daske sa ekserima, koji su
mu se zabili u telo i, u toku podizanja, na ekserima su ostali komadi
tkiva sa njegovog tela.
Nastavili su da ga udaraju sve dok nije pao u nesvest, a potom su ga
polivali vodom.
Kada se osvestio, ulazila su druga dvojica muslimanskih vojnika koji su
isto kao i prva grupa nastavili da ga udaraju palicama sve dok nije ponovo
izgubio svest.
Posle polivanja vodom, usla je treca grupa koja mu je nanela najteze
udarce. Bio je sav u krvi i otecen. Treca grupa ga je uglavnom tukla u
predelu nogu i slabina, govoreci da kao cetnik treba da vidi kako ustase
tuku, jer su se muslimani u medusobnom razgovoru oslovljavali sa imenom
ustasa.
Svedok ne moze da opredeli koliko su ga te tri grupe tukle i koliko je to
trajalo, ali se seca da su mu pri tome psovali majku srpsku, majku
cetnicku i govorili da ce ga zaklati.
Tuce su se uglavnom ponavljale nocu, a preko dana su svedoka izvodili na
saslusanje.
Sve vreme svedok je bio u samici.
Treceg dana je izveden iz samice u pratnji cetiri muslimanska vojnika i
odveden oko 150 m u kojoj se nalazio do nekih lipa, gde su mu muslimanski
vojnici, psujuci mu majku cetnicku, rekli:"Cetnice, biraj vesala na koja
ces biti obesen".
Tada su mu kazali da je on jos nov i da ima vremena kada ce ga obesiti.
Odveli su ga tada do reke Drinjace i tu su mu gurali glavu u vodu, pa
posle odredenog vremena, kada bi poceo da se gusi, izvlacili mu glavu iz
vode. To su cinili nekoliko puta da bi ga potom vratili u zgradu Komande u
samicu gde je i do tada bio.
Svedoka su let-lampom pekli po tabanima i po ledima. Takode su mu zabijali
igle pod nokte. Zbog toga je po nalogu UNPROFOR-a pocetkom 1993. godine,
kada su ga registrovali predstavnici Medunarodnog Crvenog krsta, bio
prebacen u bolnicu gde je bio na lecenju dva i po meseca.
U toj prostoriji je ostao mesec dana, s tim sto su ga svake noci tukle,
kao i prve noci, po tri grupe muslimanskih vojnika.
Za to vreme telesna tezina zarobljenog svedoka spala je sa 75 na 35 kg.
1. Komandant muslimanske vojne jedinice za koga svedok jedino zna da je iz
Zivnice, kao i pripadnici muslimanske vojne jedinice.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-28 i 197/95.
IV-138
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Zerovac, izmedu Dervente i Broda (Bosanski Brod), pocetkom
jula 1992. godine
KRATAK OPIS: Iz logora u silosu u selu Polje, oko 150 Srba je prevezeno u
logor u Brodu.
Prevozili su ih u jednom autobusu i u jednom kamionu pokrivenim ciradom. U
kamionu ih je bilo 78.
Usput su u Zerovcu stajali puna tri dana.
Za to vreme nisu smeli da izlaze i sve vreme su morali su da drze glave
naslonjene na sedista, tako da nisu smeli nigde da gledaju.
Nije bilo dozvoljeno da se dize cirada kamiona, a u autobusu da se
otvaraju prozori.
Iako je bila strahovita vrucina, tri dana nisu dobijali ni hranu ni vodu.
1. Kljucevic Stojko, iz Komarice kod Dervente, komandant logora u Polju i
drugi.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94, kao i svedoka pod brojem 584/94.
IV-139
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor Krupa, kod Pazarica, 29. decembar 1992. - 30
septembra 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedoci navode da su iz logora u silosu u Tarcinu, zajedno sa
jos 137 zatvorenika, prebaceni u logor "Krupu" u novonapravljeni logor u
jednom od vojnih magacina (br. 9) koji je pregraden na tri dela. Svedoci
pretpostavljaju da su ih muslimanske vlasti prebacile u Krupu da za njih
ne bi saznao Crveni krst.
Zatvornici iz ovog logora su vodeni na prinudne radove na Koscanju i
Ormanju. Kopali su rovove i transee, a radili i poljoprivredne poslove.
Prilikom obavljanja ovih poslova bili su svakodnevno vredani, maltretirani
i tuceni. Tako je, jednom prilikom prvog svedoka, dok je bio 15 dana na
Koscevu, na kopanju transea i zemunica tukao Dajdic. Takode su tukli i V.
koga su gazili i nogama.
Posle ovoga je upravnik zabranio da se zatvorenoci-rezervisti vode na rad.
1. Mesanovic Serif, zapovednik logora,
2. "Keco", strazar u logoru,
3. Lihovac, strazar u logoru,
4. Dajdic Haddo.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-11 i 412/94-14.
IV-140
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Tarcin, logor u silosu, 30. septembra 1993 - 17. avgusta
1994. godine.
KRATAK OPIS: Svedoci koji su boravili u logoru u Tarcinu navode da je
pocetkom aprila 1994. godine, kada su se vodile borbe oko Gorazda,
upravnik logora inscenirao otmicu cetvorice zarobljenika: Bratic Milana,
Colic Milivoja, Pandurevic Milorada i Glavas Tome. Oni su odvedeni u
celiju gde nije bilo drugih zatvorenika i omoguceno je grupi maskiranih
lica, medu kojima su bile i zene, sve muslimani, da udu u tu celiju,
izvedu pomenuta lica i da rade sa njima sta hoce.
Oni su trojicu: B, C. i P. izveli iz celije i tom prilikom ih tukli do
onesvescivanja, a zatim odveli u Pazaric, u stanicu milicije i tu ih
zadrzali 5 dana. Iz Pazarica su vraceni u logor, ali opet u posebne
celije, a tek posle pet dana, kada su se malo oporavili od batina vratili
su ih u celije u kojima su bili pre otmice.
Svedoci navode da su u julu 1994. godine strazari Kalember i Saric izveli
zatvorenike V, K. i Lj. i pretukli ih u znak osvete zbog bekstva
zatvorenika Golub Ilije.
1. Hujic Becir, upravnik logora u Tarcinu,
2. Kalember Nervin, zvani "Buba", strazar u logoru,
3. Saric Zaim, strazar u logoru,
4. Fiso Suljo, strazar u logoru,
5. Grupa nepoznatih muskaraca i zena.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-11, 412/94-12 i 412/94-13.
IV-141
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Srebrenica, zatvor u zgradi SUP-a, septembar - oktobar
1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je uhapsen u svojoj kuci u selu Podravanje prilikom
napada muslimanske vojske i odveden u zatvor u Srebrenicu.
Smesten je u celiju velicine 2 dz 2.5 m, u kojoj nije bilo lezaja, niti
pokrivaca. U celiji nije bilo nikakvog namestaja niti stvari. Nisu mogli
da legnu, jer ih je u toj celiji bilo sestoro, a strazari su betonski pod
stalno polivali vodom, tako da su sve ovo vreme provodili stojeci ili
cuceci.
Svedok i ostali Srbi bili su izlozeni svakodnevnim tucama. Svedoka su
tukli cizmama, od cega su mu polomljena rebra. To je cinio Koljevic koji
je imao cizme koje su po utisku svedoka bile specijalno namenjene za tucu
jer su bile ojacane spicastim sarima tako da je od tuce ovim cizmama cesto
gubio svest.
Tuce su bile narocito nocu. Obicno su u 22 casa pocinjale, a zavrsavale se
u 4 casa ujutru.
Svedok je bio tucen i elektricnim kablovima, sajlama, metalnim cevima, a
posebno je tesko podnosio kada su mu pekli ruke cigaretama koje su bile
napravljene od orahovog lisca.
Koljevic mu je jednom prilikom naredio da se skine go, pa mu je pekao
cigaretom polni organ. Od toga je izgubio svest.
Prilikom tuca izbijeno mu je 7 zuba - pet u gornjoj i dva u donjoj vilici.
Pored Koljevica tukli su ga i strazari Kemo, Beli i Dule.
Strazari su cesto namerno zapusavali klozet tako da su svedok i drugi
zatvorenici morali da zavlace ruke u otvor klozeta, pa su tom prilikom
bili umazani fekalijama.
U celiju u koju je bio smesten svedok, nekoliko puta su dovodili zene i
decu iz grada koji su ih pljuvali i vredali.
Nijedanput im nisu dozvolili da se okupaju niti da se umiju, a kada bi
trazili da idu u klozet, najcesce bi od volje strazara zavisilo da li ce
im dozvoliti. Ako bi im se to dozvolio, onda bi morali svi zajedno izaci,
pri cemu su ih u hodniku cekali strazari koji su ih tukli. Zbog toga su
morali da izbegavaju odlaske u klozet.
Za hranu, koju su dobijali uglavnom dva puta dnevno, dobijali su otpatke
od hrane koju su jeli strazari. Povremeno su dobijali caj bez secera i
parce hleba velicine kutije cigareta.
Kako im nisu dozvoljavali da se umivaju i peru, desavalo se da su morali
uzimati hleb rukama na kojima su bili ostaci fekalija od ciscenja klozeta.
1. Koljevic Mirzet, nacelnik SUP-a,
2. Orlic Naser, komandant muslimanske vojske u Srebrenici, koji je svedoka
tako snazno tukao i tom prilikom udario u levo oko koje mu je od toga
osteceno,
3-6. Strazari Kemo iz Pala kod Sarajeva, Beli i Dule iz Osmace kod
Srebrenice, Cemo iz Suceske.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 378/94-1.
IV-142
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Tuzla, logor u Rudarskom institutu, 31. septembar - 10.
oktobar 1992. godina.
KRATAK OPIS: Posto su svedoku vise puta vrsili pretres stana trazeci
navodno oruzje, koje on nije imao, 31. septembra su cetvorica
uniformisanih lica vojske BiH muslimanske nacionalnosti izvrsili ponovo
pretres, nakon cega su ga priveli u Rudarski institut, u prostorije Muzeja
koje su bile adaptirane za zatvaranje Srba.
Trazili su od njega da navede imena cetnika i clanova Srpske demokratske
stranke iz Tuzle, pa posto im je on rekao da ih ne zna, poceli su da ga
tuku. Prvo su ga tukli vojnickim opasacem po glavi, vratu i svuda po telu
i sutirali ga cokulama po testisima i drugim delovima tela.
Nakon toga se pojavljuje Prcic koji svedoku saopstava: vidis sta su u
stanju moji momci da urade onima koji nece da priznaju, pa mu zatim govori
da zna da on nije cetnik niti pripadnik SDS-a, ali trazi od njega da
nabroji imena cetnika i clanova SDS-a. Prcic mu ostavlja rok od deset
minuta da na praznom papiru ispise trazena imena, pa po isteku ovog roka,
posto svedok nije postupio po trazenju Prcica, ovaj nareduje strazarima da
nastave da ga tuku jos zesce. Tada su mu stavili bombu u usta koju je
morao da drzi deset minuta, pa kada je svedok u jednom momentu pozeleo da
aktivira bombu i pokusao da zagrize osigurac, sto su primetili, istrgli su
mu bombu iz usta i pri tome okrnjili mu zub, sto je istrazni sudija
konstatovao. Potom nastavljaju da ga tuku, pa je svedoku tekla krv iz
nosa, iz usta, iz rasekotina na rukama, osecao je strahovite bolove jer je
bio sav prebijen.
Bez obzira na takvo stanje, naterali su ga da sa sebe skine svu odecu pa
su golog nastavili da ga tuku. Tada su repetirali "skorpion", pa mu
stavili u usta, dok je Prcic drzao prst na obaracu. Pri tome mu je pretio
da ce pucati ako ne ispuni njihove zahteve. Posle cetiri casa ovakvog
postupanja prema svedoku, Prcic je oko ponoci napustio prostorije
naredivsi potcinjenima da zavrse sa svedokom, s tim sto od njega moraju
izvuci priznanje.
Ponovo su nastavili da ga tuku i ta tuca je trajala oko jedan sat, pa su
mu onda naredili da se spremi da bi ga odveli na minsko polje u blizini
Tuzle, rekavsi mu da ce ga naterati na minsko polje i da ce njegovu
pogibiju obrazloziti pokusajem bekstva.
Dali su mu ponovo rok od deset minuta da odluci da li ce ispuniti njihove
zahteve, pa posto nije ispunio zahteve da napise imena navodnih cetnika,
nastavili su sa mucenjem, tako sto su ga sada tukli konopcem koji je imao
olovne zavrsetke. Potom su mu stavili u usta cev od puske prethodno je
repetirajuci i drzeci prst na obaracu.
Oko dva casa posle ponoci su doveli dvojicu poznanika - Srba, pa su njih
trojicu naterali da jedan drugog udaraju, a ako to ne bi cinili dovoljno
jako, onda bi svu trojicu tukli. Svedok navodi da su tako jedan drugog
udarili preko dvesta puta.
Posle toga svedoka su vezali za stolicu tako sto su mu ruke bile pozadi
vezane toliko snazno da su mu zbog prestanka cirkulacije krvi pomodrele
ruke i osecao je strahovite bolove u rukama. U takvom polozaju su
nastavili da ga tuku konopcem sa olovnim zavrsetkom i vojnickim kaisem.
Pri tome su mu govorili da iz njihovih ruku niko ne izlazi ziv ako ne
prizna to sto se od njega trazi.
Pred jutro su prestali sa tucom i naredili svedoku i drugoj dvojici
uhapsenih Srba da prvo oribaju hodnik, a potom klozet. Posle toga naredili
su mu da legne potrbuske, pa su ga udarali besomucno nogama na kojima su
imali cokule.
Posto je vec bilo pocelo radno vreme, kada je jedan musliman prolazeci
hodnikom preskocio svedoka koji je lezao u tom hodniku, rekli su mu da se
tako ne prelazi preko cetnika, pa se on onda vratio i snazno nagazio
svedoka petom tako jako u predelu karlice da je od toga osecao bolove i u
vreme saslusanja.
Posle toga su nastavili da ga tuku u toku celog prepodneva i to je trajalo
do popodne oko 16 casova. Tada se pojavilo pet pripadnika Vojne policije,
pa su ga i oni tukli.
Posle 20 casova neprekidne tuce svedok je bio prebacen u drugi zatvor - u
kasarni "Husinjska buna".
Sudski vestak je kod svedoka konstatovao telesne povrede koje
predstavljaju tesku telesnu povredu.
1. Zaimovic Ahmed, zvani "Sevija", visoki funkcioner policije u Tuzli,
2. Prcic Faruk, komandant jedinice muslimanske vojske, pre rata
auto-prevoznik u Tuzli, star oko 40 godina,
3. Kabasi Ramo, rodom iz Gnjilana, bivsi bokser, a u vreme izbijanja rata
trener bokserskog kluba u Tuzli.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, pred istraznim sudijom, nalaz
sudskog vestaka Lazarevic dr Rastislava i lekarska dokumentacija, sto se
sve nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 486/94.
IV-143
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u vojnom magacinu u Rabicu kod Dervente, maj - jun
1992. godine.
KRATAK OPIS: Nakon prijema u ovaj logor, svedoci su bili smesteni u
prostoriju ciji je pod bio od betona koji je bio vlazan. U istoj
prostoriji su obavljali fizioloske potrebe, sto je izazivalo nesnosan
smrad i onemogucivalo disanje.
Hranu su prvi put dobili tek petog ili sestog dana nakon prijema i ona se
sastojala od parceta hleba, jer je jedan hleb od 600 grama deljen na 25
zatvorenika. To je bilo dnevno sledovanje.
Po odobrenju zapovednika Hamzica u ovoj logor dolazili su cesto pripadnici
HOS-a, HVO, zelenih beretki, sandzaklijske jedinice i Handzar divizije, pa
su tukli i maltretirali do besvesti zatvorene Srbe.
Tukli su ih nogama, rukama, kundacima od oruzja i palicama.
Pre toga su im naredivali da se skinu goli do pojasa, da se izuju, pa su
ih po golim tabanima i po telu tukli do besvesti.
Svedoka Lazica je posebno tukao Jusanovic, koji mu je polomio tri rebra,
kljucnu kost i ostetio kicmu i bubreg.
Nisu im dozvoljavali da se briju i sisaju da bi ih snimali. Svi
zatvorenici su bili dobili vaske.
1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", zapovednik logora,
2. Jusanovic Hangijad, zvani "Talijan",
3. Maras Josko,
4. Krajinovic Ante,
5. Grubisic Jure, zvani "Gegalo" i "Zmija".
DOKAZ: Lekarska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka, koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-16.
IV-144
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u silosu u selu Polje kod Dervente, sredinom juna
1992. godine.
KRATAK OPIS: Zapovednik logora koji je bio u uniformi HVO i predstavio se
da je iz Sibenika, izdvojio je svedoke pod brojem 438/94 i P.
Odveo je u jednu prostoriju prvo jednog od svedoka, ciji su se krici i
jauci culi, a posle 20 minuta drugi svedok je video da je prvom spaljena
brada i da je sav u krvi, pa posto je bio bez svesti on i treci svedok su
ga odneli u prostoriju u kojoj su bili zatvoreni.
Potom su se culi jauci P. koji je zadrzan oko pola sata, a kada je izasao
bio je sav isprebijan i modar i imao je opekotine.
Kada je u ovu prostoriju bio uveden drugi svedok, pitali su ga odakle mu
oruzje i ne sacekavsi njegov odgovor, poceli su da ga tuku nogama i
pesnicama, pa kada je pao naredeno mu je da klekne i ljubi "bosansku
zemlju". Kada se sagao osetio je jak bol u predelu leda.
Tada su mu ponovo naredili da se sagne i osetio je jos jaci bol i osetio
miris przenja od cega je zakljucio da je przen nekim usijanim predmetom od
cega se onesvestio. Posle toga su ga polili vodom i kada se osvestio
naredili su mu da ustane, pa su ga ponovo tukli.
1. NN zapovednik logora iz Sibenika,
2. Vrdoljak Pero, zvani "Geza",
3. Hamzic Nihad, zvani "Fric".
DOKAZ: Lekarska dokumentacija i iskazi svedoka, koji se nalaze u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94.
IV-145
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Derventa, prostorije Doma JNA, krajem aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Odmah po dovodenju u Dom JNA, svedoci su videli veliki broj
Srba koji su bili postrojeni uz zid sa podignutim rukama, goli do pojasa i
bosi.
Svedoci su odmah po privodenju bili izlozeni strahovitoj tuci. Desetak
pripadnika HOS-a je pocelo da ih udara nogama, rukama, kundacima i
palicama po svim delovima tela.
Posebno se u tome isticala Kovacevic koja je udarala svedoka pod brojem
438/94-14 kundakom u predelu slepoocnica i od toga je svedok pao u
nesvest, pa su ga pripadnici HOS-a uhvatili za kosu i bacili kroz staklo
od prozora, pa je pao kroz prozor na beton sa visine od 3 m.
Posle toga su ga uneli u jednu prostoriju u kojoj je bilo 4-5 cm vode i
ostavili ga, misleci da je mrtav. Svedok se tek posle 9 casova osvestio.
1. Kovacevic Azra iz Dervente, koja je zivela u Rijeci.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-14 i 438/94-19.
IV-146
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Derventa, logor u bivsem Domu JNA, 26. april - 10 maj 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Svedok je po zatvaranju bio smesten sa jos 30-40 Srba u
prostoriju kaja je ranije sluzila kao svlacionica u Domu JNA.
Odmah po dovodenju u ovu prostoriju, upala su cetvorica hrvatskih vojnika
u uniformama HOS-a, koji su im kazali da su iz Vukovara i da su tamo sve
poubijali i popalili, pa su poceli sve redom da udaraju pendrecima,
kundacima i nogama. Tukli su sve zatvorene Srbe dok nisu popadali i ostali
bez svesti.
Svakodnevno su bili tuceni od strane pripadnika HOS-a, a posebno 6. maja.
Tom prilikom svedoku je nozem zasecen vrat uz pretnju da ce biti zaklan.
Zatvorenici su prvi put dobili hranu posle pet dana boravka u ovom logoru.
Muceni su i na taj nacin sto su im davali po dve svece koje su morali
drzati u rukama zapaljene i uz pretnju da ce svako biti zaklan kome se
sveca bude ugasila. Dok su zatvorenici drzali svece bili su udarani.
Svedok nije mogao da izdrzi pa je pao i tom prilikom mu se sveca ugasila.
Tada je pripadnik HOS-a izvadio noz i kada je svedok vec verovao da ce ga
zaklati, ovaj je odustao.
Svedoka je jedan pripadnik HOS-a uhvatio snazno rukom u predelu grla i
snaznim trzajem pokusao da mu iscupa jabucicu. Svedok je poceo da se gusi
i lekar, koji je takode bio zatvorenik u tom logoru, ga je spasao tako sto
mu je pritisnuo jabucicu unazad i uspeo da je vrati u prvobitan polozaj.
1. Mario Milos, od oca Franje i majke Kate, roden u Derventi i drugi
pripadnici HOS-a.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka i medicinska dokumentacija, koji se
nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-11.
IV-147
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Sarajevo, 2 - 3. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok pod brojem 686/94-1 je kao gradansko lice u tadasnjoj
JNA krenuo u Dom JNA da preveze povredenog pripadnika JNA u vozilu koje je
bilo jasno obelezeno znakom Crvenog krsta, kada je na ovo vozilo bila
otvorena mitraljeska vatra, pa je tom prilikom vise vojnika bilo ranjeno i
ubijeno, a sam svedok je bio zarobljen.
Odmah su ga cvrsto vezali lisicama, tako da mu se leva ruka bila oduzela.
Odveli su ga u prostorije Skupstine grada i usput su ga nemilosrdno tukli
kundakom po vratu i po ledima. Odatle su ga odveli u Republicki MUP, gde
su ga "Vikicevi specijalci" tukli i udarali mu glavu o zid, tako da je bio
sav obliven krvlju.
Tada su ga pretresli i nasli kod njega 2.400 DEM koje su mu oduzeli.
Odatle su ga odvezli u prostorije Staba Teritorijalne odbrane BiH gde ga
je docekao Karic Vehbija, tada pukovnik JNA, koji je naredio da mu skinu
lisice i da se umije i uklone tragovi krvi. Saopstili su mu da ce ga
snimati televizija i dali mu tekst koji je morao da izgovori, posle cega
ce ga pustiti. Ukoliko ne kaze dobijeni tekst, zapretili su mu da ce
nastaviti sa mucenjem.
- da su pripadnici JNA prvi otvarali vatru na "Vikiceve specijalce",
- da JNA naoruzava cetnike,
- da snajperisti pucaju iz Vojne bolnice na Marin dvor po civilima,
- da vojnici JNA pucaju na "Unisov" neboder, gde se nalazi muslimanski
stab,
- da u Vojnoj bolnici ima 20 snajperista.
Svedok je to vece odbio da postupi po naredenju. Ponovo su mu zapretili
da, ako ne poslusa, sledice njegova likvidacija.
Preostali deo noci proveo je na stepenistu. Bio je mokar i bez odece i
obuce, pa mu je bilo hladno. Stalno su insistirali da mora da ponovi ono
sto su mu naredili da kaze pred televizijskim kamerama i da ce, ako to ne
ucini, nastaviti sa mucenjem.
Svedok je bezuspesno isticao da je samo vozac sanitetskih kola i da u
Sarajevu zivi vec 40 godina i da nema nikakve veze sa cetnicima.
03. maja oko 11 casova policajci su ga odveli na treci sprat zgrade
Teritorijalne odbrane, gde se vec nalazio pukovnik Karic, pa je svedok
morao da ponovi ono sto mu je bilo naredeno pred televizijskim kamerama.
Posle zavrsenog snimanja, ponovo su ga saslusavali, provocirali i vredali,
da bi ga posle dva casa odvezli i izbacili iz kola u blizini Vojne
bolnice, u kojoj mu je posle toga ukazana pomoc.
1. Karic Vehbija, bivsi pukovnik JNA.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 686/94-1.
IV-148
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Selo Bjelovscina, kod Konjica, 21. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posto su ga zarobili, svedoka su muslimanski i hrvatski
vojnici odveli u njegovu kucu koja je bila u blizini. Usput su ga tukli, a
to su nastavili i u njegovoj kuci, gde je bilo puno zarobljenih Srba, a
bilo je i zena i dece. Toliko su ga tukli da je izgubio svest.
Pored ostalih, u mucenju su ucestvovale i Alagic Sofija i Ramic Dika. One
su naredile svedoku, koji ima 60 godina, da sa sebe skine svu odecu, pa su
mu onda kljestima hvatale i stezale ud. Pri tome su govorile da ce mu ud
odseci, pa su i donele zilet kojim su pravile poteze kao da ce mu odseci
ud.
Sve ovo su cinile pred brojnim svedocima iz njegovog sela.
1. Alagic Safija,
2. Ramic Dika.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-15/1.
IV-149
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u Celebicima, kod Konjica, 23. maj - 13. avgusta
1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedoka su posle hapsenja u njegovom selu i dvodnevnog
usputnog mucenja i tuce zajedno sa drugim Srbima doveli u Celebice gde je,
u bivsem vojnom skladistu, bio napravljen logor za Srbe.
U ovom logoru su ga prvo smestili u tzv. "22", a potom u hangar "6".
Praksa je bila takva da su logorske vlasti, strazari ili lica koja su oni
dovodili spolja, zatvorenike tukli svaki dan i svaku noc. Danju bi obicno
upadali u hangar i tukli ih cime bi stigli i koga bi stigli. Nocu su
praktikovali izvodenje jednog po jednog zatvorenika i premlacivali ga, a
to je trajalo po jedan sat.
Svedoka su vise puta tukli u hangaru, a dva puta su ga nocu izvodili i
tukli ispred hangara. Tukli su ga drvenim palicama, cizmama i raznim
drugim predmetima.
Posebno je zapamtio masovnu tucu koja je usledila posle posete delegacije
Medunarodnog Crvenog krsta, kada su svi bili prebijeni.
Osim tuce, praktikovani su i razni oblici mucenja. Tako je svedoka jednom
izveo Landzo, polio mu potkolenice benzinom i zapalio mu desnu nogu. Od
toga je zadobio teske opekotine, a oziljke je imao i kada ga je istrazni
sudija saslusavao.
U dva navrata su Delic i Landzo izvodili svedoka iz hangara i nagonili da
pase travu i da je pojede.
Drugom prilikom su ga ova dvojica mucila 3 sata tako sto su mu stavili
gas-masku na lice i zatvorili dotok vazduha, zbog cega se gusio i gubio
svest. Za to vreme su ga tukli cizmama i drugim predmetima.
Ishrana u logoru je bila slaba, a desavalo se da po nekoliko dana
zatvorenici ne dobiju nista za jelo. I voda im je davana u ogranicenim
kolicinama. Higijena nije odrzavana, a nuzda je vrsena u hangaru u kome su
i boravili.
Pored ovoga, logorske vlasti su zatvorenike terali da satima pevaju
muslimanske pesme i da uce Kuran napamet.
1. Delic Hazim, zamenik upravnika,
2. Landzo Esad, zvani "Zenga", strazar u logoru,
3. Cosic Adem, strazar u logoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-15/1.
IV-150
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u Celebicima, kod Konjica, 23. maj - 13. avgusta
1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u logoru za Srbe u Celebicima, svedok je bio
ocevidac kada je Landzo trojici logorasa, cija imena navodi, zamotao
sporogoreci fitilj oko polnog organa a zatim ga provukao izmedu nogu i
zavukao u zadnjicu, a potom zapalio.
Oni kojima je to cinjeno, imali su nesnosne bolove, pa su vristali.
Ostale su im teske opekotine koje su sporo zarastale, pa su danima zbog
toga imali strahovite bolove.
1. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", upravnik logora u Celebicima,
2. Landzo Esad, zvani "Zenga", strazar u logoru,
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-15/1.
IV-151
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u osnovnoj skoli u selu Poljare kod Dervente, kraj
maja - kraj juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Upravnik logora Lipovac je svakodnevno izvodio po nekog od
zatvorenih Srba u posebnu prostoriju, a potom kada bi se ovaj vratio
videlo se da je bio isprebijan i u krvi.
Preko dana je izvodio pritvorenike i vezivao ih za bodljikavu zicu sa
kojom je bio ograden logor i tada ih udarao nogama, rukama i palicom.
Svedoka je za vreme boravka u ovom logoru cetirti puta izvodio i tukao.
Svedok je najteze prosao 11. jula kada ga je Lipovac izveo uvece oko 22
casa pa ga je tom prilikom udario nogom u predelu usta i izbio mu dva
gornja prednja zuba i dva donja izvalio.
Po naredbi Lipovca, jedan od policajaca je grejao zicu ciji je precnik 2-3
mm i tom zicom je po golim ledima pekao svedoka od cega su mu ostali vidni
oziljci.
Prilikom jedne tuce u ovom logoru, svedoku je polomljena kost podlaktice.
Prema zatvorenicima su primenjivani i elektro-sokovi tako sto im je
vezivan provodnik za polnii organ.
Pored toga, Lipovac je imao obicaj da pusta hrvatske vojnike u logor, pa
su oni redovno tukli zatvorenike.
Za sve vreme u ovom logoru su zatvorenici dobijali hranu svakog drugog
dana po jedan obrok koji se sastojao od jedne male konzerve i parceta
hleba.
1. Lipovac Damir, zapovdnik logora, roden 1969. godine u selu Polje,
opstina Derventa, od oca Ante,
2. Lisko Luka, iz sela Donji Susnjari opstina Derventa.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 18. oktobra 1992. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-15.
IV-152
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u Domu JNA u Derventi, kraj aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada je svedok bio doveden u ovaj logor, izabrali su svedoka
i N. pa su im saopstili: Obojica ce kao cetnici ici Milosevicu u Srbiju
vodenim putem rekom Savom.
Posle toga su cetvorica pripadnika HOS-a pocela da ih udaraju nogama i
rukama po raznim delovima tela. Skakali su kada je svedok pao i gazili po
njegovom telu, usled cega je gubio svest. To su isto cinili i sa N..
Potom je usla druga grupa pripadnika HOS-a, pa su i oni poceli da udaraju
zatvorenike. Udarali su ih nogama, rukama, kundacima i nekim konopcima.
Ta tuca je trajala 3-4 casa, s tim sto su se pripadnici HOS-a menjali i
dolazili drugi.
Na kraju se pojavila Kovacevic Azra koja je imala preko desne ruke zavoj,
a ispod toga imala je neki metalni predmet, pa kako bi koga od zatvorenika
udarila tom rukom, on nije mogao da ostane na nogama, vec je morao da
padne.
Tako je onesvestila i svedoka.
Prilikom prijema, svi zatvorenici su bili pretreseni, pa su oni kod kojih
je pronaden jugoslovenski novac morali da pojedu te novcanice kao sto je
to morao da ucini i svedok, a ko bi imao marke i druge devize i druge
vrednosti sve to im je bilo oduzeto.
Zatvorenicima je takode bilo naredeno da legnu i otvore usta pa su svakom
sipali po saku soli u usta.
Posto je bio pretucen, svedok je bio smesten u podrumske prostorije u
kojima je bilo 5-6 cm vode na betonu. Tako je proveo dva dana i dve noci.
One koje bi prozvali, kada bi se vratili, nisu mogli da prepoznaju posto
su svi bili u krvi i izobliceni.
Za dva dana, koliko je svedok boravio u ovom logoru, nije dobijao ni hranu
ni vodu.
1. Kovacevic Azra, iz Dervente,
2. Gavran N, iz Zagreba, komandant neke od hrvatskih jedinica.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-16.
IV-153
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Rabic, kod Dervente, logor u podzemnim prostorijama vojnog
magacina, maj - jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: U ovom logoru je u ovom priodu bilo izmedu 120 i 150
zatvorenih Srba.
Hrana je bila veoma losa. Dobijali su ponekad po dva hleba, a nekada po
4-5 na ukupan broj od 120-150 zatvorenika.
Cesto su kaznjavani tako sto im je zabranjivano davanje hrane i po tri
dana.
Za pravoslavni praznik Durdevdan, 6. maja, dobili su samo jednu ljutu
papriku i po casu vode.
1. Hamzic Mihad, zvani "Fric", staresina logora.
DOKAZ: Iskaz svedoka pred istraznim sudijom, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-2.
IV-154
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u magcinu robne kuce "Beograd" u naselju Tulek u
Brodu (Bosanski Brod), prva polovina jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru, svedok je bio svakodnevno
izvoden u jednu manju prostoriju, najcesce nocu, pa su ga tamo tukli
bezbol palicama, komadima drveta, nogama i rukama. Tuca je trajala dok ne
bi izgubio svest, pa bi ga posle toga vratili medu ostale logorase.
U ovom logoru je svedok ostao do 14. jula 1992. godine kada je razmenjen.
Dva dana pre razmene, u nocinim casovima, izveden je iz prostorije gde se
nalazio i tada je cuo da je strazar rekao: "Ovaj ce biti razmenjen 14.
jula. Znate kakav treba da ode kuci, morate da ga izubijate tako da umre
posle dva meseca".
Posle toga su ga uveli u prostoriju za mucenje i tamo su ga tukli. Koliko
"Ovaj je gotov", a potom su ga polivali vodom i odneli u logor. Nije vise
mogao da se krece.
Na razmenu je otisao uz pomoc drugih logorasa koji su ga nosili.
1. Kljucevic Stojko, zapovednik logora,
2. Skelic Nihad, zvani "Skelo".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 24. oktobra 1994. godine, koji se
zajedno sa lekarskom dokumentacijom nalazi u dokumentaciji Komiteta pod
brojem 438/94-29.
IV-155
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Selo Zeravac kod Broda (Bosanski Brod), jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je pocetkom jula doveden u logor u stovaristu robne
kuce "Beograd", u naselju Tulek u Brodu, odakle su ga vodili sa drugim
logorasima da kopa rovove gde je bio izlozen borbenim dejstvima.
Za vreme kopanja rovova 5. jula, ranjen je u podkolenicu leve noge i u
predelu nadkolenice desne noge. Rane je zadobio od eksplozije granate.
Posle toga je bio odvezen u Bosanski Brod, a zatim su ga prebacili preko
Save na teritoriju Hrvatske, u bolnicu u Slavonskom Brodu gde su ga
operisali.
Prilikom kopanja rovova u selu Zeravac, pored svedoka, ranjeni su C. D. i
A.
Iako je bio potpuno nepokretan vratili su ga u logor Tulek sa jos dvojicom
ranjenika. U posebnoj prostoriji logora je bio 10 dana a zatim su ga
vratili medu ostale logorase. Tu je ostao sve do razmene koja je bila 19.
avgusta.
Pre ranjavanja, Srbe iz ovog logora su izvodili na prvu borbenu liniju i
isturali ih prema srpskim polozajima kao zivi stit. Kada bi ih doveli do
blizu borbene linije, hrvatski vojnici bi pozivali srpske vojnike i
govorili, psujuci im majku cetnicku: "Pucajte sad!"
1. Kljucevic Stojko, zapovednik logora Tulek.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, kao i svedoka pod brojem koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-23, 438/94-24 i brojem
438/94-9.
IV-156
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u selu Polje kod Dervente, druga polovina juna 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Ovaj logor je bio ograden bodljikavom zicom, a postojale su i
strazarske kule i psi koji su sluzili za cuvanje logora.
Zatvorene Srbe su prisiljavali da satima stoje uz zid sa podignutim rukama
iza vrata. Po ceo dan su ih terali da pevaju razne ustaske pesme. Cesto su
zatvornike tukli.
Pored toga, zagrevali su gvozdene masice kojima su zatrvarenim Srbima
pravili opekotine po raznim delovima tela. Uzarenim masicama su ih hvatali
za nos, a pekli su ih i po ledima.
Saslusanog svedoka, koji je po zanimanju lekar i njegovog kolegu S. jedan
vojnik je naterao da jedu travu, tako sto im je doneo svezanj trave koji
su oni morali da pojedu a onda im je naredio da puzeci odu u logorsku
prostoriju u kojoj su boravili.
Svedok je koristio naocari koje mu je upravnik logora naredio da polupa,
sto je morao uciniti, pa potom komade stakla da pokupi i stavi u svoj
dzep.
Terali su ih i da ljube cizme hrvatskim vojnicima, kao i sliku Ante
Pavelica.
1. NN zapovednik logora koji je bio iz Sibenika.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-18.
IV-157
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor Rabic kod Dervente, druga polovina maja - jun 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Po dolasku u logor, dali su im da obuku unforme bivse JNA, pa
su doveli fotografe koji su ih tako slikali kao cetnike, iako se radilo o
zatvorenim civilima iz Dervente.
Svedok Saran je u grupi od 30 Srba prebacen u jednu od prostorija ovog
logora u kojoj je bio betonski pod, a na tom betonu je bilo vode. Morali
su lezati na mokrom betonu i u istoj prostoriji na drugom kraju su
obavljali fizioloske potrebe, posto im nije bilo dozvoljeno da koriste
klozet van te prostorije.
Cesto su u ovaj logor dolazili vojnici HVO i "zelenih beretki" pa su tukli
zatvorene Srbe nogama, kundacima od vatrenog oruzja, palicama i drugim
sredstvima.
U par slucajeva, svedoku Saranu su kao lekaru strazari donosili nesto
zavojnog materijala sa zahtevom da ukaze pomoc povredenim Srbima, sto je
on i cinio. Tako je previjao povrede na glavi M. iz Dervente, T. koji je
imao prelome ruke, kao i drugima koji su imali opekotine po telu.
1. Hamzic Nihad, zvani "Fric", zapovednik logora,
2. Camil.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, kao i svedoka pod brojem koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-18, 438/94-25 i
438/94-27.
IV-158
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Slavonski Brod, zatvor u Vojnoj policiji, kraj maja -
pocetak juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Iz zatvora u Derventi, na podrucju bivse Bosne i Hercegovine,
svedok je prebacen preko Save na podrucje Hrvatske u Slavonski Brod u
zatvor u kome je proveo 8 dana.
Po dolasku u ovaj zatvor, 10-12 policajaca ga je tuklo po svim delovima
tela palicama, nogama i pesnicama, a posle toga je podvrgnut ispitivanju.
Trazili su od njega da im objasni gde se nalazi Centar veze, sto njemu
nije bilo poznato, pa posto o tome nije mogao da im pruzi podatke, izveli
su ga iz vojnog zatvora u nenaseljeno mesto van grada na obali Save i tada
mu, vezanom naredili da klekne, a potom su mu naslanjajuci pistolj na
glavu ispaljivali metke, govoreci da ga vise nista nece pitati vec da ce
ga ubiti.
Naslanjali su mu pistolj na slepoocnicu, zahtevajuci ponovo da nesto
prizna, da bi ga vratili ponovo u isti zatvor u kome je proveo jos 8 dana
i u kome je svakodnevno bio mucen i maltretiran na slican nacin.
Tukli su ga do besvesti, pretili klanjem, da bi ga nakon toga ponovo
vratili na podrucje Bosne i Hercegovine u Derventu, vezanog u prtljazniku
od putnickog automobila marke "Golf".
Oragni vlasti u Slavonskom Brodu.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-10.
IV-159
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor Rabic kod Dervente, sredina maja - sredina jula 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Odmah po smestaju u ovaj logor u kome je bilo oko 130
zatvorenih Srba, hrvatski vojnici su poceli da ih tuku. To su cinili
nogama, rukama, kundacima od oruzja i drugim sredstvima.
Boli su ih nozevima, pa su svedoku to cinili u nadlakticu leve ruke i po
licu.
Svedoka su samo jednom izveli na saslusanje i tom prilikom ga pitali gde
je sakrio oruzje i trazili od njega da im u zalogu dovede suprugu i dete
da bi on otisao kuci i doneo 50.000 DEM, tvrdeci da ce ga tada pustiti
kuci.
Svedok nije pristao na takav zahtev, pa su nastavili da ga svakodnevno
tuku i prebijaju.
U logoru je ostao dva meseca, a za to vreme je lezao na betonu bez ikakve
prostirke.
Za hranu su dobijali svaki treci-cetvrti dan po jedan hleb koji je deljen
na 30 ljudi i po nesto kuvane hrane od cega je svako dobijao po jednu ili
dve kasike.
Svedoku su nekoliko puta naredivali da klekne i pod grlo mu stavljali noz
da bi ga navodno zaklali.
Jednom prilikom mu je hrvatski vojnik naredio da klekne i dao mu pistolj u
ruke zahtevajuci od njega da se ubije. Svedok je stvarno prislonio cev od
pistolja na slepoocnicu i pritisnuo obarac. Medutim pistolj je samo
skljocnuo jer u njemu nije bilo metaka.
Jedne noci su njega i jos jednog zatvornika izveli iz zatvora, pokrili
nekim cebetom i odveli ih u neku zgradu gde su ih hrvatski vojnici tukli
do besvesti i trazili da priznaju da su cetnici.
Potom su im dali papir i olovku i zahtevali da napisu da su cetnici, ali
oni su odbili, pa su ih posle toga bacili na pod, gazili i tukli nogama i
rukama.
1. Hamzic Nihad, zvani "Fric",
2. Juhanovic Hangijad, zvani "Talijan",
3. Jusufbegovic Zijad, zvani "Zijo".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-3, kao i lekarska dokumentacija (D-3).
IV-160
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor Kerestinec kod Zagreba, kraj januara - mart 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Svedok je kao ratni zarobljenik bivse JNA doveden u ovaj
logor gde su odmah po dolasku poceli da ga tuku i maltretiraju.
Posebno je bio mucen u "crnoj sobi", ciji su zidovi bili ofarbani u crno,
a na sredini se nalazila stolica i sto na kome je bio aparat sa izvorom
elekticne struje.
Na zidu se nalazila i jedna ucvrscena sipka.
Svedok je jednom prilikom bio vezan i 12 sati je neprekidno visio vezan
rukama za sipku tako da nogama nije dodirivao pod, a za to vreme strazari
su ga tukli bejzbol palicama i mokrim peskirima vezanim u cvor. Pri tome
je cesto gubio svest, a kada bi ga osvestili, stavljali bi ga na izvor
elektricne struje. Posle elektro-sokova, takode je gubio svest.
Terali su ga i da stoji rasirenih nogu da bi ga tom prilikom sutirali u
testise.
Ovde je svedok dozivljavao svakodnevna mucenja i izivljavanja.
Posebno su bili muceni srpski dobrovoljci i svedok je bio prisutan kada su
im sekli prste na rukama i terali ih da ih jedu.
Dovodili su i zene - Srpkinje koje su silovali. Ta silovanja su bila
svakodnevna. Jednoj zeni su tom prilikom isekli bradavice na dojkama i
naterali je da ih pojede.
Jednom prilikom su doveli neku zenu srpske nacionalnosti i terali svedoka
da sa njom ima polni odnos.
Drugom prilikom su svedoka odveli sa grupom zarobljenih srpskih
dobrovoljaca, rezervista i poredali ih uz zid, da bi ispred njih doveli
zene - Srpkinje, koje su naterali da se skinu gole, pa su muskarcima
naredili da, stojeci, kolektivno onanisu, s tim sto su im zapretili da ce
dvojica koja poslednja od njih svrse biti odvedena u "crnu sobu" na
mucenje.
Priredivali su i "igre bez granica" koje su se sastojale, na primer, u
tome sto bi zatvoreniku naredili da iznad glave drzi kutlacu sa vrelom
vodom, pa bi ga terali da tako trci dok mu se voda prosipala po glavi.
Zbog ovakvih mucenja, svedok ima teske posledice i proglasen je za 80-to
procentnog invalida.
1. Zapovednik logora Klaric,
2. Zivec Zeljko,
3. Viktor, strazar
4. Zeljko, strazar
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 622/94.
IV-161
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Derventa, kraj aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Po zauzimanju naselja Cardak u Derventi, stanovnici srpske
nacionalnosti su hapseni i dovodeni u logor u bivsem Domu JNA, gde su
pored tuca bili izlozeni i razlicitim ponizavanjima.
Tako su saslusanom svedoku stavili cvor od konopca u usta i naredili da ga
stisne, a potom ga je hrvatski vojnik vodio cetvoronoske kao psa kroz
prostorije, dok su dvojica jahala na njegovim ledima. Tako je morao da se
krece kroz prostoriju na cijem je podu bilo izlomljeno staklo.
U sali u kojoj je po podu bilo posuto lomljeno staklo, zatvorenici su
morali da puze goli i da po njemu hodaju bosi. Zbog toga su bili iseceni.
Pored toga, zatvorenicima su sipali so u usta i stavljali je na rane, sto
je izazivalo strahovite bolove i zed, posto im nisu davali da piju vodu.
1. Kovacevic Azra,
2. Topic Zoran,
3. Gegalo Jure,
4. Cavarusic Drago,
5. Beslic Branislav, zvani "Krnja".
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedok, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 438/94-6, 438/94-4 i 584/94-18.
IV-162
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Derventa, logor u bivsem Domu JNA, kraj maja - jun 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Po dovodenju u Dom JNA, svedoku su naredili da ispruzi ruke,
pa su ga u Cavalici i Vrabat udarali po dlanovima sve dok je mogao da drzi
ruke u horizontalnom polozaju. Posle je dosao Coluka pa ga je i on udarao
po rukama koje vise nije mogao da drzi u horizontalnom polozaju pa su mu
naredili da stavi ruke na sto tako da dlanovi budu okrenuti prema stolu.
Tada su nastavili da ga udaraju palicom po rukama.
Tom prilikom su mu polomili prst na levoj ruci i zglob na desnoj ruci.
Potom su mu naredili da se izuje i da se skine go do pojasa, pa su ga
udarali palicom po glavi. Zatim su mu naredili da legne potrbuske na pod
pa su ga udarali nogama i rukama i palicama po svim delovima tela. Posebno
su ga udarali po tabanima. Takode su mu skakali po grudnom kosu i posebno
udarali u predelu bubrega.
Pored toga su mu gasili i cigarete po telu.
Ta tuca je trajala neprekidno oko pet sati. Za to vreme svedok je vise
puta gubio svest.
Da bi ga osvestili, polivali su ga vodom.
Posto nije mogao da hoda, Ivankovic, koji je bio kljucar, vukao ga je za
kosu niz stepenice u podrumske prostorije gde je bio zatvoren u prostoriji
bez prozora.
Sutradan kada je dosao lekar i video kako svedok izgleda, rekao je:"Ljudi,
ovaj covek ce da umre. Vodite ga u centar radi ukazivanja lekarske
pomoci", a strazar je na to uzvratio:" Ovo je Srbin i za njega nema
lekara".
1. Pudic Zeljko, sef policije u Derventi,
2. Coluka Marko iz Modraca kod Dervente,
3. Cavalic Saja,
4. Cavalic Esad,
5. Ivankovic Zoran, zvani "Macak",
6. Kovacevic Azra,
7. Vrbat Zeljko.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-7.
IV-163
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Derventa, logor u bivsem Domu JNA, krajem aprila 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Policijska komanda HVO i zatvor su bili smesteni u
prostorijama Doma JNA. Od svedoka, koji je bio priveden, trazili su da
preda oruzje i radio stanicu koje on nije imao, pa su mu naredili da se
skine go do pojasa, posle cega su poceli da ga tuku po raznim delovima
tela. Najveci broj udaraca zadobio je u predelu glave, usled cega su mu
polomljene nosne kosti i gornja vilica i izbijen zub u gornjoj vilici.
Terali su ga da pije benzin, a zatim su mu polili ruke benzinom i
zapalili. Od toga ima oziljke na desnoj saci.
Svedok je izgubio svest i dosao je svesti u bolnici u Derventi gde je
zadrzan do 16. juna. Tamo mu je davana infuzija.
Svedok je po zanimanju novinar i pretpostavlja da je u bolnicu dospeo
intervencijom nekoga od svojih prijatelja.
1. Kovacevic Azra,
2. Antunovic Hrvoje, zvani "Mornar",
3. Coluka Marko, rukovodilac u policiji u Derventi,
4. Pudic Zeljko, sef policije, od oca Jure.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-9.
IV-164
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Dubrovnik, sredinom septembra 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok je 12. septembra bio zarobljen kao pripadnik
Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske od strane pripadnika
Hrvatske vojske ZNG. Posle zarobljavanja, 12. septembra, odveli su ga u
Dubrovnik u zatvor u podrumu hotela "Ekscelzior", gde se nalazila komanda
ZNG, gde su ga tukli.
Posle sedmodnevnog saslusanja poveli su ga za Split kamionom.
Usput, kada ga je poveo iz Dubrovnika, Mato mu je lisicama, vezao ruke na
leda i naredio mu da sedne na pod kamiona i da rasiri noge, pa ga je vise
puta udario izmedu nogu u predelu testisa i nakon toga mu stao nogama na
testise govoreci da zeli da on "ostane bez jaja da vise ne bi mogao imati
odnose sa zenama". Svedok je osecao strahovit bol, vise puta je gubio
svest i ne zna sta mu se sve dogadalo. Svesti je dosao tek u bolnici u
Splitu.
Tako je ovaj svedok ostao bez desnog testisa.
1. Mato N., do izbijanja rata vozac kamiona, koji je ziveo u Grudi kod
Dubrovnika, star oko 28-30 godina, visok oko 180 cm.
DOKAZ: Medicinska dokumentacija i zapisnik o saslusanju svedoka pred
istraznim sudijom Okruznog suda u Beogradu koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 502/94, kao i misljenje komisije vestaka (prof. dr D.
Dunjic, specijalista za sudsku medicinu, doc. dr B. Aleksandric,
specijalista za sudsku medicinu i prim. dr J. Puric-Pejakovic,
1. Moze se zakljuciti da je do povrede testisa doslo direktnim delovanjem
tupine jako zamahnutog mehanickog oruda (gazenjem cokulama, sutiranjem
nogom i dr.). Teska povreda testisa, zbog koje se potom vrsi njegovo
operativno uklanjanje ("semikastracija"), u vreme zadobijanja izaziva
izuzetno jak bol koji moze dovesti do neurogenog soka i gubitka svesti.
Zbog toga se ovako teska povreda testisa kvalifikuje kao teska i po zivot
opasna telesna povreda.
2. Ustanovljeni oziljci na potkolenicama (opisani pod tackama 3 nalaza),
nastali su na mestu zadobijenih povreda, a na osnovu izgleda oziljaka i
anamnestickih podataka, moguce je da su nastali na mestu razderina,
nanesenih tupinom zamahnutog mehanickog oruda (u koje spadaju gazenje i
sutiranje cizmom, udaranje kundakom, palicom i dr.).
3. Ustanovljeni kostani oziljci - kalusi na III, IV, V, VI i VII rebru sa
desne strane u istoj liniji, nastali su na mestu preloma ovih rebara, bez
dislokacije. Ovi prelomi naneseni su najmanje jednokartnim aktivnim
dejstvom tupine zamahnutog mehanickog oruda siroke povrsine (u koje
spadaju noga, udarac cizmom, kundakom i sl.) i ovi prelomi, sami za sebe
procenjeno, predstavljali su u vreme nanosenja tesku telesnu povredu.
4. Ustanovljeni kostani oziljci - kalusi na V i VI rebru sa desne strane u
istoj liniji, nastali su na mestu preloma ovih rebara, bez dislokacije.
Ovi prelomi naneseni su najmanje jednokartnim aktivnim delojstvom tupine
zamahnutog mehanickog oruda (u koje spadaju pesnica, koleno, noga, udarac
cizmom, kundakom i sl.) i ovi prelomi, sami za sebe procenjeno,
predstavljali su u vreme nanosenja laku telesnu povredu.
5. Ustanovljeni kostani oziljci - kalusi na VI i VII rebru sa leve strane
u istoj liniji, nastali su na mestu preloma ovih rebara, sa znatnom
dislokacijom. Ovi prelomi naneseni su najmanje jednokartnim aktivnim
dejstvom tupine zamahnutog mehanickog oruda (u koje spadaju pesnica,
koleno, noga, udarac cizmom, kundakom i sl.) i ovi prelomi, sami za sebe
procenjeno, predstavljali su u vreme nanosenja tesku telesnu povredu.
6. Kao posledica dozivljene traume za vreme provedeno u zarobljenistvu,
razvio se posttraumatski stresni poremecaj sa anksiozno depresivnim
reagovanjem i suicidalnim razmisljanjima. Komisija lekara je dala predlog
da se obavezno javi na psihijatrijsko lecenje u nadleznu ustanovu (T-22).
IV-165
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Gradacac, logor u Srednjoskolskom centru, kraj oktobra
1992 - jul 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je krajem oktobra 1992 godine zarobljen kao pripadnik
Vojske Republike Srpske, pa je priveden u Gradacac u logor Srednjoskolskog
centra.
Ovde je bio podvrgnut ispitivanju i tuci, pa mu je Huskic palio upaljacem
bradu, nozem mu zasecao vrat i venu na podlaktici desne ruke, pa kad mu je
potekla krv on je tu krv lizao.
Huskic ga je naterao da dubi na glavi, pa ga tada tukao po peti desne noge
sve dok mu ista od udaraca nije utrnula. Posle toga mu je upaljacem palio
petu.
Svedok je u ovom logoru proveo 8 dana, ali nije smeo da uzima hranu jer su
ih posle toga, prilikom odlaska u klozet, cekali policajci i udarali
svakog ko bi se usudio da ode u klozet.
1. Huskic Roka, od oca Huseina iz Gradacca,
2. Imsirevic Isak,
3. Anton Ciga, zvani "Ciganin".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-19 i lekarska dokumentacija.
IV-166
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
Sarajevo, logor u podrumu kafica "Borsalino" u Ulici Alipasino naselje br.
2, kraj juna - pocetak jula 1992. godine.
U podrumu ovog kafica bilo je zatvoreno, pored muskaraca, i izvestan broj
zena - Srpkinja, medu kojima je bilo kako mladih tako i starijih zena.
Prilikom saslusanja svedoka, Glavoguz je dvema mladim zenama naredio pa su
morale da mu sisaju ud.
Druge zene, posebno mlade, izvodili su u nocnim casovima i kada su se
vracale govorile su da su bile silovane i plakale su.
Posebno su cesto izvodili devojku koja je imala oko 16-17 godina i cije
ime svedok navodi, a ciji su roditelji takode bili u tom zatvoru.
Nju su izvodili skoro svake noci i kad bi se vracala, uvek je plakala i
govorila da ju je silovao veci broj policajaca Juke Prazine.
Svake noci su dolazile grupe Prazininih policajaca i tukli sva lica koja
su se nalazila u ovom zatvoru.
1. Glavoguz Senad i drugi pripadnici jedinice Juke Prazine.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-15.
IV-167
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Sarajevo, kraj juna - pocetak jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Stan svedoka, koji se nalazi u Ul. Bratstva i jedinstva u
Sarajevu, pretresen je 5-6 puta, kao i stanovi drugih Srba u toj zgradi,
dok stanovi Hrvata i muslimana nisu bili pretresani. Muslimanska policija
je 21. jula uhapsila svedoka i njegovog sina starog 27 godina, pa su ih
odveli u prostorije SUP-a Novo Sarajevo, gde ih je saslusao sin Zdenka
Skoka. Teretili su ga da je navodio srpsku artiljeriju da granatira
Sarajevo. Nazivali su ga cetnikom i psovali mu majku cetnicku, sto je
trajalo dva-tri sata, pri cemu su ga i tukli.
Posle saslusanja su ih odveli u stab Juke Prazine u Ul. Hasana Brkica, pa
kada je strazar Prazinu pitao sta da radi sa svedokom i njegovim sinom,
ovaj mu je rekao: "Vodite ih na streljanje". Medutim, odveli su ih u
zatvor Prazine koji se nalazi u kaficu "Barselino" u Ul. Alipasino naselje
br. 2.
Uveli su ih u prostoriju u kojoj su se nalazila trojica ljudi koji su
odmah poceli da ih udaraju palicama, pa je svedok pao na pod, a iz susedne
prostorije je cuo jauke svoga sina koga su takode tukli. Ta tuca je
trajala oko dva sata, pa su svedoku dali papir i trazili da napise da je
navodio srpsku artiljeriju da bombarduju Sarajevo. Posto je svedok bio
toliko isprebijan da nije mogao da pise, jedan od prisutnih policajaca je
nesto pisao.
Posle toga je svedok sa sinom smesten u jednu prostoriju u podrumu u kojoj
je bilo pedesetak ljudi koji su svi bili isprebijani.
Svakodnevno su ih izvodili i tukli, pa su mu tako polomili tri rebra i
naneli i druge povrede.
Posle deset dana, Prazina je naredio svima iz podruma da izadu, pa ih je
postrojio ispred zgrade. Tada se obratio svedoku recima:" Sta cu sa tobom
i tvojim sinom? Hocete li sa Srbima u brda, ili cete da vas pustim kuci?"
Svedok je molio da ih pusti kuci, sto je Prazina i ucinio.
Po dolasku kuci, prijatelji Hrvati su ga obavestili da mu se ponovo sprema
zlo i da bezi, pa je on iskoristio priliku da pobegne iz Sarajeva i sada
zivi kao izbeglica na teritoriji Srpske Republike.
1. Prazina Juka,
2. Glavoguz Senad, pripadnik Prazinine jedinice.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-15.
IV-168
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Slavonski Brod, logor u kafani Dusana Bardaka, jula 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Dok se nalazio u logoru na gradskom stadionu u Brodu, na
podrucju bivse Bosne i Hercegovine, Tomic Pero je prevezao svedoka na
teritoriju Hrvatske, u Slavonski Brod u kucu Srbina Dusana Bardaka, koji
je tu kucu napustio, i u kojoj je Tomic drzao logor u podrumu u kome je
bilo oko 50-60 zatvorenih Srba.
Po privodenju uveli su ga u "prostoriju za mucenje", gde su ga pored
Tomica, cekali Cindric i bokser zvani "Lojna".
Sva trojica su pocela da ga udaraju nogama i rukama po svim delovima tela
sve dok nije pao, a kada je pao poceli su da ga gaze i tom prilikom je
svedok zadobio prelom rebara i grudne kosti, kao i vilice.
Posebno su ga udarali po prstima ruku, a kada bi izgubio svest polivali bi
ga vodom, pa ponovo nastavljali da ga tuku. To je trajalo celu noc, a
sutradan izjutra ponovo su ga vratili u Brod.
1. Tomic Pero, iz Broda,
2. Cindric,
3. "Lojna", bokser.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-26.
IV-169
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinec, sredinom avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio uhapsen na svom radnom mestu u Zagrebu i kada
je bio doveden u Kerestinec, svoju civilnu odecu morao je da zameni
uniformom bivse JNA, na cijim je ledima bila oznaka "RZ" - ratni
zarobljenik.
Tu je svedok bio zajedno sa jos 51 zatvorenikom smesten u sobi velicine 10
dz 5 m.
U podne su ih postrojavali i terali da satima stoje mirno na suncu i
velikoj vrucini, pa su tom prilikom mnogi padali u nesvest.
Jednog dana su doveli televizijsku ekipu i od svedoka su trazili da dâ
izjavu da imaju udoban smestaj, pa kako svedok nije hteo da dâ bilo kakvu
izjavu, to se zapovedniku logora nije svidelo, pa ga je iste veceri
strazar izveo, navodno, da bi ga lekar pregledao, jer su ga tog dana tukli
za vreme rucka.
U hodniku su ga vezali lisicama, stavili mu povez preko ociju, posle cega
su ga tukli, pa su ga nakon toga odvezli dzipom na neku travnatu povrsinu
gde su inscenirali streljanje, pa su se strazari medusobno dogovarali da
li da ga ubiju s leda ili spreda. Potom su repetirali puske i cuo je
pucanj. Zatim su razgovarali o tome da li da ga bace u Savu.
Sve vreme do logora su ga ponovo tukli i po povratku su ga zatvorili u
neku drugu sobu, a narednog jutra nije mogao da ustane od bolova.
Sutradan je dolazila ekipa Medunarodnog Crvenog krsta, pa da ga ne bi
videli, odveli su ga u neki hangar. Vratili su ga tek posle prolaska ekipe
Crvenog krsta, a iz logora je za to vreme bila odsutna i jedna veca grupa
zatvorenih Srba, koje su odveli na prinudan rad u Karlovac.
1. Kljaic Josip, upravnik logora,
2. Matanovic Mato, komandir u logoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 570/94.
IV-170
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapsenicima - ratnim
zarobljenicima
MESTO I VREME: Logor u Celebicima, u bivsem skladistu JNA kod Konjica, 28.
maj-11. decembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Prilikom napada muslimansko-hrvatskih oruzanih snaga na
srpsko selo Bradinu, svedok je sa jos 11 mestana pokusao da se izvuce iz
obruca prema planini Bjelasnici, ali su upali u zasedu ovih snaga i
zatvoreni su 28. maja 1992. godine. Od tog momenta pa do odvodenja u logor
u Celebicima i sve vreme boravka u ovom logoru - do 11. decembra 1992.
godine, svedok je zajedno sa ostalim zatvorenicima bio podvrgnut
strahovitim mucenjima, batinjanjima, maltretiranjima, izgladnjavanjem i
ponizavanjima, koja jedan broj zarobljenika nije preziveo.
Prilikom hapsenja pripadnici oruzanih muslimansko-hrvatskih formacija su
im opljackali sve dragocenosti koje su imali sa sobom, a zatim ih sve
vreme, do dovodenja u logor, besomucno tukli palicama, kundacima, rukama,
nogama, fingirali odvodenje na streljanje, itd. Svedoku su prilikom
batinjanja slomili nosnu kost i dva rebra na levoj strani, a bio je
ocevidac kada su D. boli nozem po vratu, tako da je jedva preziveo.
Po dovodenju u logor Celebici, prvo su ih pustili kroz spalir strazara
koji su ih tukli gvozdenim sipkama i cevima, palicama, motkama i drugim
predmetima, a zatim ih ubacili u limeni hangar broj 6. U logoru su
strazari nastavili da ih svakodnevno tuku, nanoseci im teske telesne
povrede, pale delove tela vatrom, prisiljavaju logorase na protivprirodni
blud, vrse ubistva oruzjem i batinama, stavljaju usijani noz u usta i usi
i slicno.
Uslovi zivota u logoru (smestaj, hrana, higijena i drugo) bili su ispod
svakog minimuma ljudskog dostojanstva.
1. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", Hrvat, ozenjen muslimankom, upravnik
logora, pre rata radio u preduzecu "Igman" u Konjicu,
2. Delic Hazim, star oko 35 godina, automehanicar iz Konjica, komandir
logora za hangare "6" i "9", po misljenju svedoka, najodgovorniji je za
sva ubistva u logoru,
3. Landza Omer, zvani "Zenga", strazar,
4. Camdzic Zajko, rodom iz Posavine, strazar,
5. Macic Esad, zvani "Makaron", iz Konjica, strazar,
6. Lapo Esad, iz Celebica, star oko 50 godina, strazar,
7. Nermin, nepoznato prezime, zvani "Crni", iz Modrice, strazar,
8. Kemal, nepoznato prezime, iz Konjica, strazar,
9. Padalovic, nepoznato ime, iz Butrovic polja kod Konjica, strazar,
10. Dzajic, nepoznato ime, iz Spiljana kod Konjica, musliman, strazar, pre
rata radio kao vozac u Vodoprivrednom preduzecu u Konjicu,
11. Salko, nepoznato prezime, iz Konjica, strazar,
12. Prevljak, nepoznato ime, zvani "Kravar", strazar, najvise se isticao u
batinjanju,
13. Cosic, nepoznato ime, musliman, rodom iz sela Idbra kod Konjica,
strazar,
14. Pajazit, prezime nepoznato, Siptar, pre rata radio u Posti u Konjicu,
strazar,
15. Bajro, nepoznato prezime, musliman, pre rata radio kao vozac u
Autosaobracajnom preduzecu u Hadzicima, ucestvovao u batinjanju svedoka i
ostalih uhapsenika u hotelu "Mraziste" na Igmanu na putu do logora u
Celebicima.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka od 01. jula 1994. godine, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-5.
V-046
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Srebrenica, zatvor izmedu opstine i suda, januar - februar
1993. godine.
KRATAK OPIS: Prilikom napada muslimana na Srbe u selu Kusici svedokinja,
koja je u to vreme pohadala II razred srednje skole, bila je na skolskom
raspustu, hranila je sa majkom stoku, kada je ranjena u levi kuk. Posle
toga su nju i njenu majku zarobili, muslimani i poveli ih. Ali kako ona
nije mogla da hoda zbog rane majka ju je nosila dva kilometra, da bi je
potom natovarili na volovska kola kojima je prevezena u Srebrenicu i
smestena u zatvor koji se nalazi izmedu opstine i suda.
U ovom zatvoru je boravila od 16. januara do 6. februara 1993. godine.
Lezala je na nosilima i uopste nije mogla da hoda. Za to vreme samo jednom
su joj previli nogu i dali nekoliko nekih tableta.
Nije vodena u bolnicu koja postoji i koja je u to vreme radila u
Srebrenici.
Hranu je dobijala samo jedanput dnevno kao i ostali zatvorenici: po parce
hleba i corbu od pasulja. Vodu su im davali u minimalnim kolicinama,
zavisno od volje strazara.
Nije im bilo omoguceno da se umivaju, niti da se kupaju.
U susednoj celiji su bili zatvoreni muskarci i cesto su se cule psovke
strazara i kuknjava i jauci zatvorenika koje su tukli.
Zbog posledica ranjavanja i neblagovremenog pruzanja lekarske pomoci,
nakon razmene, cetiri meseca je provela u bolnici a noga joj je ostala
kraca 5 cm.
1. Turusovic Zulko, komandir zatvora u Srebrenici.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedokinje od 30. avgusta 1994. godine, koji
se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 378/94-5.
V-047
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Bihac, 8. februar - 26. april 1994. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok, koji je bio pripadnik Vojske Republike
Srpske, bio je 8. februara na polozaju u Grabezu tesko ranjen, nakon cega
je bio zarobljen od strane muslimanske vojske. Posto nije mogao da hoda,
poneli su ga na nosilima, pa kada su naisli na Prvu bosansku brigadu kojom
je komandovao Amir Abdic, svedoka su nogom udarili po glavi, nakon cega je
bio previjen u selu Spahici, a potom odveden kod Asima Dudakovica koji mu
se predstavio kao komandant korpusa i naredio da ga odvedu u Bihac.
Svedok je odveden u neku kasarnu u Bihacu gde su ga ispitivali, a potom su
ga prebacili u bihacki zatvor gde je ostao do razmene 26. aprila.
U ovom zatvoru su svedoka maltretirali, cesto tukli i pretili mu ubistvom.
Upravnik mu je naredio da napise oprostajno pismo, saopstavajuci mu da ce
narednog dana biti ubijen.
Posebno je bio maltretiran 7. marta, kada je u vecernjim casovima u celiju
usao upravnik zatvora Fikret, koji je bio pijan, i koji je svedoka tukao i
pretio mu ubistvom, da bi nakon toga rekao da ide da donese pistolj da ga
ubije, ali je umesto toga doveo dvojicu policajaca koji su ga pretukli
palicama.
1. Fikret, upravnik zatvora u Bihacu,
2. Lipovaca Kemal,
3. Kokic Kemal,
4. "Crni".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-27.
V-048
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Bradina, kod Konjica, 26. maj 1992. godine
KRATAK OPIS: Kada su muslimani i Hrvati 26. maja 1992. godine zauzeli
Bradinu, svedokinju su zajedno sa ranjenim muzem izveli iz podruma. Iz
podruma su izveli i drige.
Cim su ih izveli, poceli su da ih vredaju i psuju, muskarce da tuku, pa
cak i ranjenike. Ranjenike su tukli pred njima i onda jednog po jednog
odvodili i ubijali. Tako su ubijeni svedokinjin muz
1. Kuljanin Nedeljko, od oca Vase,
2. Zuza Branko,
3. Kuljanin Goran,
4. Zuza Jovo,
5. Zuza Todor,
6. Mrkajic Mirko i
7. Dordic Marko.
Svedokinja navodi da je 28. maja, kada je nasla telo muza Kuljanin
Nedeljka videla na njemu pored rane na levoj nozi, da je u desna noga od
kolena do kuka bila povredena tako da su koza i misici bili raskidani,
kosti glave su mu bile polomljene i to najverovatnije tako sto je udaren
po sredini glave nekim teskim predmetom, tako da su se kosti lobanje
razdvojile, da se video mozak, a na levoj strani grudi, kao i na levoj
strani leda, bila je rupa od metka.
Svedokinja je videla da muslimani buldozerima kopaju veliku rupu, a da
pored rupe leze mrtvi na gomili, pa kako nije htela da joj muza tako
sahrane, izmolila je pa ga je sahranila u dvoristu, a grob nije smela da
obelezi krstom zbog muslimana.
1. Stanic Ilija, komandat muslimansko-hrvatske jedinice iz Butorovic
polja,
2. NN pripadnici muslimansko-hrvatske jedinice iz Butorovic polja,
3. Pirija Rasim, komandir policije u Bradini.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, Komitet
412/94-21.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-034.
V-049
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Derventa, aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Grabovac Mladen, roden 1938. godine, nalazio se na lecenju na
Hirurskom odeljenju bolnice u Derventi, odakle je izveden i zaklan.
Njegov les je pronaden na muslimanskom groblju u Derventi.
1. Pripadnici hrvatske vojske
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-29.
V-050
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u magacinu robne kuce "Beograd"
u Tuleku, jun - jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je posle hapsenja od strane hrvatskih vojnika pokusao
da pobegne, pa su tada pucali na njega i ranili ga u potkolenicu desne
noge, posle cega je odvezen u bolnicu u Derventi, gde je posle kraceg
zadrzavanja prebacen sa nogom u gipsu u logor u naselju Tulek.
Posto je bio potpuno nepokretan, lezao na paletama kada je dosao Lepan
koji ga je poznavao od ranije, pa mu je oduzeo stake koje je koristio i
nekoliko puta ga udario, a potom otisao odnoseci mu stake.
Za vreme dvomesecnog boravka u ovom logoru, svedoka su svakodnevno tukli,
usled cega je i gubio svest. Prilikom tuce povredili su mu desno oko, pa
je izgubio vid na ovo oko.
Posle razmene u bolnici u Doboju, skinut mu je gips i izvrsena nova
operacija noge.
1. Lepan Ivo, u to vreme novinar Radio-Broda.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-11.
V-051
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Orasje, logor u Srednjoskolsko centru, oktobar 1992 - jun
1993. godine.
KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi u ovom logoru odvodeni su na kopanje rovova u
okolini Orasja. Za vreme kopanja rovova 3. decembra, svedok je ranjen u
levu nogu i, posle ukazane lekarske pomoci vracen u logor. Posle toga je
dobio zuticu i lecili su ga u bolnici u Vinkovcima, da bi ga posle lecenja
vratili ponovo u logor.
U ovom logoru je zapovednik Vicentic vrlo cesto upadao u prostorije gde su
bili smesteni logorasi i nemilosrdno ih tukao. To su cinili nogama, rukama
i palicama u toku dana, a mnogo cesce u nocnim casovima.
I svedok je bio tucen iako se nije bio oporavio od ranjavanja.
Zatvorenim Srbima su neprekidno pretili da ce ih poubijati. Najgore je
bilo ako bi neko pokusao da pobegne, onda bi tukli sve logorase bez obzira
na to sto nemaju veze sa pokusajem bekstva.
Hrana u logoru je bila izuzetno losa i sastojala se od jednog obroka, s
tim sto su dobijali po jedno malo parce hleba i po nekoliko kasika kuvane
hrane. Pre prijema te hrane, hrvatski policajci su terali logorase da se
mecusobno udaraju, pa bi im tek nakon toga davali hranu.
1. Vincentic Petar, zvani "Pera Konj", roden 1968. godine, zapovednik
Vojne policije 106. Oraske brigade HVO, pripadnik Legije stranaca.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-20.
V-052
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Jajce, 28 - 29. oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Dukic Dura, roden 1904. godine, od oca Jove, nalazio se sâ m
u svom stanu u Jajcu u Ul. Berte Kucere br. 9, posto je bio star i
bolestan. Hrvatsko- muslimanske snage su oko 05.00 casova povlacile iz
Jajca prilikom oslobodenja grada.
Hasici, znajuci da je Dukic sâ m u stanu, posto su kao susedi bili dobro
upoznati sa situacijom u njegovoj porodici, usli su u stan i pod kauc na
kome je lezao Dukic bacili bombu. Doslo je do eksplozije od koje je Dukic
tesko povreden, a doslo je i do ostecenja stana.
Dukicev unuk je zatekao svog dedu bez svesti u stanu, pa ga je odmah
prebacio u Medicinski centar u Banja Luci, gde mu je amputiran deo desnog
stopala.
1. Hasic Miralem, roden 05. 02. 1960. godine, u Jezeru, opstina Jajce, od
oca Hamze,
2. Hasic Haris, roden 04. 11. 1961. godine, u Jezeru, opstina Jajce, od
oca Hamze.
DOKAZ: Spis Osnovnog suda u Jajcu Ki. 10/93, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 591/94-1.
V-053
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Selo Rika, kod Jajca, 9. jula 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici hrvatsko-muslimanskih vojnih formacija su 09. jula
upali u selo Rika, posto je civilno stanovnistvo iz tog sela pobeglo
ispred njih.
Rodic Petra, rodena 02. 09. 1913. godine, u Volari, opstina Sipovo, od oca
Boze, nije se mogla zbog starosti i bolesti kretati, pa je ostala sama kod
svoje kuce.
Ubijena je u svojoj kuci i njen les je pronaden sa ranom na glavi od
vatrenog oruzja.
Stvari u stanu su bile ispreturane.
Nakon oslobodenja, njeno telo je sahranjeno na groblju u Kubrovaci.
1. Pripadnici hrvatsko-muslimanskih vojnih formacija.
DOKAZ: Dokumentacija Osnovnog javnog tuzilastva u Jajcu Ktn. 19/94 koja se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 591/94-2.
V-054
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Zenica, logor u KPD, 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je zarobljen 11. maja 1992. godine prilikom odbrane
svoga sela na periferiji Zenice, nakon teskog ranjavanja u ruku, kada je
zadobio prostrelinu leve podlaktice uz prelome obe kosti leve podlaktice,
sto je bilo praceno gubitkom vece kolicine krvi. Zbog povreda, posle
zarobljavanja, bio je prebacen u bolnicu u Zenici gde je 12. maja
operisan, a nakon operacije ove povrede je bio neophodan mnogo duzi
bolnicki tretman sa kompletnom medicinskom terapijom i bolnickom negom.
Iako je lekar nalozio da mu daju krvnu plazmu, osoblje bolnice to nije
smelo da ucini. Bio je vezan lisicama za krevet, da bi ga narednog dana,
13. maja, policija izvela iz bolnice i prebacila u KPD Zenica.
Da se radilo o ozbiljnoj povredi ruke potvrduje i to sto mu je tek nakon
pet meseci bio skinut gips sa ruke, koja je i dalje oticala i imao je
velike bolove.
U KPD je odmah bio smesten u samicu i u samici je proveo punih 7 meseci,
sve do 8. decembra 1992. godine kada je prebacen u grupnu celiju.
Nakon 14 dana boravka u KPD Zenica dobio je resenje o odredivanju pritvora
koji mu se racuna od 24. maja, a ne od 13. maja, kada je bio doveden u KPD
Zenica, ili od 11. maja kada je u bolnici bio lisen slobode jer je bio
vezan lisicama za krevet i pod nadzorom strazara.
Svedok je boravio u KPD Zenica do 13. maja 1994. godine, kada je bio
razmenjen i za to vreme, 210 dana je boravio u samici, iako se radilo o
ranjeniku kome je bila neophodna medicinska pomoc.
1. Stevovic Krsto, upravnik KPD Zenica,
2. Seta Jusuf, koji je smenio Stevovica na duznosti upravnika KPD Zenica.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 621/94 i medicinska dokumentacija sa misljenjem
I. Kao posledica prostreline leve podlaktice, nastala je delimicna
oduzetost levog lakatnog zivca, smanjenje grube motorne snage leve sake i
hipotrofija misica leve podlaktice. Prema tome, radi se o teskoj telesnoj
povredi pracenoj trajnim posledicama.
II. Kako je 13. maja, sutradan po operaciji, prebacen u zatvor, u samicu
na taj nacin je bio lisen obavezne medicinske pomoci. Lekari lecioci kod
ovakvih povreda predvidaju poseban tretman u duzem trajanju (najmanje oko
dve nedelje). Ovaj tretman podrazumeva stalnu medicinsku kontrolu, pre
svega lekara specijaliste, kontrolisanje stanja zbrinutog preloma,
posmatranja ponasanja ruke u pogledu cirkulacije, zauzimanje i kontrola
ispravnog drzanja ruke, doziranje pokreta prvo prstima, a potom sake,
kontrolosanje operativne rane, kao i zbrinutih rana nastalih od prostrela,
davanje posebnih lekova pre svega antibiotika, analgetika i dr, i posebno
preduzimanje mera za zbrinjavanje povredenog lakatnog zivca. Svega ovoga
je on u zatvoru bio lisen.
V-055
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima
i bolesnicima
MESTO I VREME: Selo Rogosija, opstina Vlasenica, septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanska vojska je u septembru 1992. godine zauzela selo
Rogosiju kod Vlasenice. Tom prilikom je muslimanski vojnik Amir Siljkovic
iz Prve cete Prvog Ceranskog odreda ubio neidentifikovanog ranjenog
srpskog vojnika. Prvom cetom komandovao je Saban, cije je utvrdivanje
ostalih postupaka u toku.
1. Siljakovic Amir, iz sela Gobelja, opstina Vlasenica, muslimanski
vojnik,
2. Saban, komandant Prve cete Prvog Ceranskog odreda muslimanske vojske.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 440/94-31.
VI-040
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Derventa, logor u Domu JNA, kraj aprila - prva polovina
maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok se nalazio kao lekar na svom radnom mestu u
bolnici u Derventi kada su ga 29. aprila dva policajca u uniformama HOS-a
uhapsila i privela u prostorije Doma JNA.
Svedok je u tom Domu zatekao 13-14 uhapsenih Srba iz naselja Cardak u
Derventi. Ti ljudi su veoma lose izgledali, bili su uplaseni, a na
njihovim telima su se videle povrede.
Zidovi prostorije u kojoj su se nalazili bili su isprskani krvlju. Na podu
u prostoriji gde su ih smestili bilo je izlomljenog stakla.
Hrvatski vojnici su povremeno ulazili u tu prostoriju i tukli redom sve
zatvornike.
Svedok je u ovom logoru ostao nedelju dana i za to vreme ga niko nije
saslusavao, samo su njega i druge zatvorene Srbe povremeno tukli.
Kada bi neko od zatvorenih Srba izgubio svest, polivali bi ga vodom i
potom ponovo nastavljali da ga udaraju.
Jedan od vojnika je probao da probode svedoka nozem i napravio mu je dva
reza u predelu grudnog kosa duzine po 10 cm. Drugi vojnik ga je gurnuo i
oteo mu noz, pa su zajedno nastavili da tuku svedoka.
Svedok je u ovom logoru zadrzan do 15. maja kada su ga prebacili u drugi
logor.
1. Pudic Zeljko, od oca Jure, sef policije u Derventi,
2. Antunovic Hrvoje, zvani "Mornar",
3. Kovacevic Azra, koja se isticala u necovecnom postupanju prema
zatvorenicima.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, lekara iz Dervente, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-18.
VI-041
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Logor u silosu u selu Polje kod Dervente, druga polovina
juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Odmah po dovodenju grupe u ovaj logor, u kojoj su se nalazili
i saslusani svedoci, upravnik logora im je saopstio da se nalaze u
najozloglasenijem ustaskom logoru i da ne smeju nista da pitaju, vec samo
da izvrsavaju ono sto im se naredi. Saopstio im je da se svaka greska
placa zivotom.
Pozdravljanje je bilo sa "Gospodine ustaso".
Maltretiranja su bila ista kao i u drugim logorima u kojima je svedok pre
toga boravio.
Logorasi su morali da stoje satima sa podignutim rukama iza vrata i to je
trajalo 2, 3 ili 4 sata. Nekada su morali da kleknu na kolena i da oslone
glavu o pod. I to je trajalo satima.
Hrvatski vojnici su cesto upadali u logor i do besvesti udarali koga su
stigli.
Hranu su dobijali veoma retko i u malim kolicinama.
1. Kljucevic Stojko, zapovednik logora.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 438/94-20 i 438/94-26, kao i foto-dokumentacija pod
brojem 507/94-4.
VI-042
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Novi Grad kod Samca, 9. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Srbi, stanovnici sela Donje Dubice, Trnjaka i Novog Grada,
pobegli su u Novi Grad, posto su prethodno bili izlozeni svakodnevnim
oruzanim napadima Hrvata i muslimana koji su ih drzali u okruzenju. Vodeni
su pregovori da se ovim srpskim stanovncima obezbedi izlaz iz Novog Grada
prema Bosanskom Samcu. Hrvati i muslimani su im 09. maja obecali prolaz
prema Bosanskom Samcu pod uslovom da Srbi predaju oruzje. Srbi su
prihvatili ovo obecanje i predali oruzje.
Medutim, na izlazu iz Novog Grada opkolili ih muslimanska i hrvatska
vojska i sprovela u osnovnu skolu u Odzaku, koju su bili pretvorili u
logor za Srbe. Pri tom su im oduzeli svu imovinu, pa cak i licne stvari
koje su poneli sobom.
Na taj nacin je stvoren logor u kome je smesteno oko 600 muskaraca, zena,
dece i staraca.
Sprovodenje Srba od Novog Grada do Odzaka na rastojanju od 10 km trajalo
je 10 sati i usput su vrsena maltretiranja. Pojedinci su bili i tuceni.
U skoli u Odzaku, muskarce su zatvorili u fiskulturnu salu, a zene i decu
su raspodelili u ucionice.
1. Bozic Marinko, roden 27.04.1954. godine, rukovodilac Organa bezbednosti
HVO,
2. Golubovic Anto, roden 04.10.1969. godine u Gradaccu, bio pripadnik
Vojne policije HVO u Odzaku,
3. Brica Ivan, roden 18.07.1964. godine u Posavskoj Mahali, bio pripadnik
Vojne policije HVO u Novom Gradu.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 544/94.
VI-043
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Mostar, maj - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok je bio uhapsen 9. maja i sproveden u zatvor
Celovina u Mostaru.
S obzirom da je roden 1919. godine i u to vreme imao 73 godine, ocigledno
je drzan radi razmene, do koje je doslo 18. avgusta 1992. godine.
1. Stipe, komandant jedinice ZNG koja se nalazila u zgradi Fakulteta u
Mostaru,
2. Nikolic, upravnik logora Celovina, Hrvat,
3. Ante, zamenik upravnika zatvora Celovina.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom Okruznog suda
u Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 496/94.
VI-044
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Sarajevo, logor u naselju Hrasnica, 23. april - 26. oktobra
1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja je sa porodicom zivela u Sarajevu u naselju
Dobrinja. Kada je poceo rat, muslimani su joj cesto pretresali stan, a
muza su joj drzali pod prismotrom, zbog cega su oni pokusali da napuste
Sarajevo.
Medutim, zajedno sa muzem je uhapsena i odvedena u podrumske prostorije
stambene zgrade u naselju Hrasnica koje su bile pretvorene u logor za
Srbe. Tu je boravila sa jos 10, uglavnom starijih zena iz Sarajeva, kao i
sa oko 50 muskaraca.
Uslovi za zivot su bili nehumani. Zene su spavale na podu. Hrana, koju su
dobijali dva puta dnevno, bila je nedovoljna i losa. Sastojala se od
parceta hleba i kuvanih makarona bez zacina. Nije bilo tekuce vode za
odrzavanje higijene, vec je ista donosena u malim kolicinama.
Zene su saslusavali svaki dan, i po desetak puta, trazeci da kazu s kim su
odrzavale veze na teritoriji izvan kontrole muslimana.
Za vreme boravka u logoru, cula je da je ubijen zatvorenik Sojic Maksim iz
Hrasnice.
1. Mustafa Gegalj, vojni policajac,
2. NN muslimanski strazari.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-15.
VI-045
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Derventa, 30. maj - 27. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok, koji je po zanimanju penzioner i koji je u
to vreme bio star 64 godine, bio je uhapsen 30. maja, kada ga je Jusanovic
odveo u zatvor HOS-a u bivsem Domu JNA u Derventi na, kako je rekao,
informativni razgovor.
Istoga dana sa zatvorenim Srbima bez ikakvog saslusanja odveden je u logor
u selo Poljare, gde je ostao sve do 27. juna kada su ga odveli na razmenu
koja je izvrsena u selu Dragalic kod Gradiske.
Za to vreme nije ga niko saslusavao. Bio je samo maltretiran i vredan.
1. Jusanovic Hangija, zvani "Pavijan", od oca Mustafe, star oko 35 godina,
iz Dervente, koji je uhapsio svedoka.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 584/94-23.
VI-046
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, jula
1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je uhapsen sa svojom suprugom i sinom koji je imao 13
godina, pa su na stadionu stavljeni u jednu posebnu prostoriju.
U toj prostoriji je bilo jos 19 uhapsenih Srba.
U susednoj prostoriji je bilo i 19 zena koje su silovali.
Najsuroviji prema Srbima u ovom logoru bio je Stuc, koji je posebno tukao
muskarce u predelu polnog organa, posto bi im prethodno naredio da se
skinu.
Pored toga, terao ih je da se nocu tusiraju hladnom vodom, pa su mnogi
posle toga dobijali temperaturu.
Svedok je u ovom logoru boravio samo 6 dana, nakon cega je sa suprugom i
sinom bio razmenjen.
1. Stuc Ante, vojni policajac.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-12.
VI-047
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Zadar 9. oktobar - 2. novembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Rnjak Nenad, je ziveo u Zadru do 9. oktobra, kada je na
radnom mestu bio uhapsen od desetak uniformisanih lica samo zato sto je
Srbin i odveden na Diklo, gde se ranije nalazila kafana "Fontana". Tu je
bilo preko 30 uniformisanih pripadnika MUP-a.
On je tu proveo 4 dana i 4 noci sa G. iz Ivosevca, koji je radio u firmi
gde i Rnjak. Za to vreme su neprekidno bili vezani za stolice, ispitivali
su ih, malteretirali i tukli, da bi ih cetvrtog dana prebacili u istrazni
zatvor Okruznog suda u Zadru.
Tu su videli prebijene Srbe, a i sami su bili prebijeni. Situacija se
poboljsala dolaskom predstavnika Crvenog krsta, kojima su se zalili na
tretman koji se sprovodi nad njima.
U zatvoru su ostali sve do razmene, 2. novembra.
Prilikom hapsenja, je Zupan je Rnjaku oduzeo kljuceve od vozila i od stana
koji mu nikad nisu vraceni, a nakon toga njegovo vozilo marke "Moskvic"
registarske oznake ZD 607-15 vozili su pripadnici MUP-a u Zadru, dok je
njegov stan bio otvoren i iz njega oduzete stvari, a potom je bio useljen.
1. Zupan Duro, zapovednik jedinice za posebne namene Policijske uprave
Zadar, koji je lisio slobode Rnjaka,
2. Zurak Vlado, roden 22. marta 1965. godine, u Lisicicu, opstina
Benkovac, od oca Ante, koji je ucestvovao u maltretiranju i hapsenju
Rnjaka,
3. Erlic Dinko, cuvar zatvora u Zadru, koji je posebno tukao zatvorene
Srbe,
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 220/94-22.
VI-048
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Zenica, logor u KPD, jun 1992. - april 1994. godine.
KRATAK OPIS: Svedok Janjusic je bio uhapsen u Visokom 20. aprila 1992.
godine, posle cega je izveden pred Okruzni vojni sud u Zenici, koji ga je
osudio na jednu godinu i sest meseci zatvora presudom I-K. 66/93, zbog
krivicnog dela sluzenja u neprijateljskoj vojsci iz preuzetog cl. 119 st.
1 Krivicnog zakona SFRJ.
Iako mu je kazna u trajanju od 1 godine i 6 meseci istekla sa 20.
decembrom 1993. godine, sto je konstatovano i u dopisu koji je uputio
predsednik veca sudija Colakovic Muhamed 20. decembra 1993. godine upravi
zatvora, on je ostao u KPD Zenica sve do 4. aprila 1994. godine, znaci tri
meseca i 15 dana duze, da bi 16. aprila 1994. godine bio razmenjen u mestu
Ljubin Han kod Travnika.
1. Upravnik KPD Zenica.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, i dopis Okruznog vojnnog suda K.
66/92 koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-38.
VI-049
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Gorazde, jul - oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Sredinom jula 1992. godine pripadnici muslimanske vojske i
policije prisilili su grupu od 75 Srba da napuste svoje stanove i ostave
sve stvari u njima. Kazali su im da ponesu hranu i odecu za 2-3 dana.
Odveli su ih u zgradu preko puta zgrade SUP-a, u ul. Mose Pijade u
Gorazdu.
Posle toga u njihove stanove uselili su muslimane - izbeglice.
U cetiri stana smesteno je oko 75 Srba, tako da ih je bilo i po 12 u
jednoj prostoriji. Zgrada je bila pod strazom muslimanskih vojnika. Tako
je stvoren logor u kome su Srbi drzani oko 3 meseca, u veoma teskim
higijenskim i drugim uslovima. Jednom dnevno davali su im neslanu kuvanu
koprivu, a svakog osmog dana po jedno parce hleba. Spavali su na podu, jer
namestaja nije bilo.
Dve zene - sestre, od 55 i 60 godina, od kojih je jednoj bilo ime Savka,
umrle su u ovom logoru. U ovom logoru umro je i Jovanovic Cedo.
Kada su ih pustili iz ovog logora zatvoreni Srbi nisu imali gde da se
vrate, jer su im muslimani zauzeli stanove, pa su se snalazili kako je ko
znao.
1. Efendic Hadzo, predsednik opstine Gorazde, glavni organizator i
inspirator zlodela prema Srbima,
2. Merkez Ibro, nacelnik SUP-a Gorazde,
3. Hodzic Sefko, pripadnik policije u Gorazdu,
4. Dragas Sasa, milicionar SUP-a Gorazde,
5. Klovo Izet, milicionar SUP-a Gorazde,
6. Borcak Nuzur, milicionar SUP-a Gorazde,
7. Subasic, milicionar SUP-a Gorazde.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 440/94-11, 12, 13, 17, 18 i 42.
VII-038
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Derventa, naselje Cardak, kraj aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok Marilovic je bio vlasnik kuce u Ul. Ibre
Malica br. 14, povrsine 14 dz 10,5 m na cetiri sprata. To je bila nova
kuca, ciju vrednost svedok procenjuje na milion DEM.
Hrvatski vojnici su zapalili kucu bez vojne potrebe, najverovatnije zato
sto je svedok bio Srbin i po zanimanju novinar.
Svedoku Garicu su zapalili kucu povrsine 75 m2 i stolarsku radionicu, pa
je ostecen za 260.000 DEM.
Svedoku Vukicevicu je zapaljena kuca na sprat, povrsine 150 m2 i pomocne
zgrade, pa je ostecen za 300.000 DEM.
1. Begic Siljo, predsednik opstine Derventa.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Marilovic Aleksandra, Garic Radojice
i Vukicevic Slobodana koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod
brojevima 438/94-21, 438/94-27 i 438/94-29.
VII-039
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Ratkovica opstina Slavonska Pozega, decembar 1991. -
prva polovina 1992. godeine.
KRATAK OPIS: U ovom vecinskom hrvatskom selu izvrsen je snazan pritisak na
Srbe, stanovnike ovog sela, da napuste selo. Bili su privodeni u policiju,
saslusavani, upucivane su im razne pretnje, nocu je pucano na njihove
kuce.
Na katolicko Badnje vece 23. decembra 1991. godine, bacena je bomba u
dvoriste Vujcetic Milana i Treskavica Nedeljka.
Posle toga, u prvoj polovini 1992. godine minirane su i porusene su kuce
1. Stanisic Milana,
2. Adamovic Dusana,
3. Jadic Voje,
4. Jadic Vite,
5. Madarevic Bosiljke,
6. Madarevic Dorda,
7. Sarcevic Ljube i
8. Treskavica Nedeljka.
Pored kuca, porusene su stale i druge pomocne zgrade i paljeno je seno.
Pre rusenja, kuce su opljackane, tako sto su maskirani Hrvati upadali u
ove kuce i odnosili vredne stvari.
U ovom selu nije bilo ratnih dejstava, a najblize mesto gde je bilo ratnih
dejstava udaljeno je 50 km od ovog sela.
1. Biljeskovic Franjo,
2.-3. Sinovi Crnkovic Mirka, od kojih se jedan zove Damir,
4. Lukic Ivo, svi iz sela Ratkovica, opstina Slavonska Pozega.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Vujcetic Sofije, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 554/94, zajedno sa foto i drugom
dokumentacijom.
VII-040
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Podgrade, opstina Prijedor, 29. avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Grupa pripadnika muslimanske vojske je izmedu 22 i 23 casa
upala u selo Podgrade i zapalila kuce Snijezane Cvetojevic, Stojanke Dekic
i Boze Indic.
Kuca Indica izgorela je zajedno sa dve stale, kacarom i susarom, sto sve
po proceni svedoka vredi oko 500.000 DEM.
1. Beslagic Hamdija, musliman iz Kozaruse, kod Prijedora.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Indic Rade i Cvetojevic Snijezane,
koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 339/94-11 i
339/94-13.
VII-041
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Sijekovac kod Broda (Bosanski Brod), 26. mart 1992. godine.
KRATAK OPIS: Jake muslimanske i hrvatske snage su opkolile deo sela u kome
su ziveli Srbi koji su predstavljali manjinsko stanovnistvo u tom selu, pa
su tom prilikom, posto su ubili vise muskaraca, zapalili kuce oko 50 Srba,
medu kojima i kucu Milosevic Luke, velicine 9 dz 7 m, kao i pomocne
zgrade, sve u vrednosti oko 300.000 DEM, a takode su zapaljene i kuce
Trifunovica, Vasica, Kusljica i Sukurlica, kao i kuca Zecevic Milana,
velicine 10 dz 10 m, sa spratom i podrumskim prostorijama, kao i garazom i
drugim pomocnim zgradama, dva automobila marke "Mercedes 240 D" i "Zastava
750", traktor marke "Ursuz", sve u vrednosti 700.000-800.000 DEM.
1. Causevic Nijaz, zvani "Medo", kod koga je pronaden traktor marke
"Ursuz" Zecevic Milana, koji je toga dana ubijen, i drugi pripadnici
hrvatsko- muslimanske vojske.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka Sedlic Ljubice, Milosevic Mladenke,
Zecevic Milje i Zecevic Jelice, koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta
pod brojevima 584/94-1, 2, 3 i 4.
VII-042
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Vucinici kod Kladnja, 6. avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Jake muslimanske vojne snage opkolile su selo Vucinice iz
koga je vecina srpskog stanovnistva prethodno pobegla. Oni koji su se jos
zadrzali u selu, pobegli su u sume.
Kada su usli u napusteno selo, muslimanski vojnici su prvo opljackali
stvari iz srpskih kuca, posle cega su zapalili sve srpske kuce u ovom
selu.
1. Pripadnici muslimanskih vojnih snaga.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 308/94.
VII-043
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Bursici kod Gorazda, 8. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanske snage su 08. avgusta napale srpsko selo Bursici
kod Gorazda i u selu zapalile vise kuca, bez ikakve vojne potrebe, jer iz
kuca nije pruzan nikakav otpor posto su stanovnici sela bili izbegli.
Medu zapaljenim kucama su i kuce Krsmanovic Milosa i Krsmanovic Milke.
1. Sinotic Ekrem, iz sela Bogdasici.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Krsmanovic Milke, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-5.
VII-044
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Sela Pristega, Pristega donja, Ceranja donja i Stabnja kod
Benkovca, 29. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Na sela Pristega, Pristega Donja, Ceranja Donja i Stabnja
izvrsen je, van ratnog podrucja i bez ikakvog povoda,
minobacacko-artiljerijski napad na civilno stanovnistvo naseljeno Srbima,
pa je tom prilikom osteceno vise stambenih objekata i motornih vozila.
1. Bacic Ivan, iz Sibenika, roden oktobra 1945. godine, u Bristanu,
opstina Drnis, od oca Josipa, zapovednik 113. brigade ZNG,
2. Viduka Mate, iz Pridrage, opstina Zadar, sa prebivalistem u Sibeniku,
Hrvat, nacelnik artiljerije 113. brigade i
3. Maric Vladimir, iz Biograda na moru, Hrvat, operativac 113. brigade
ZNG.
DOKAZ: Dokumentacija u Komitetu pod brojem 220/94-63/1.
VII-045
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Benkovac, maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Na dan 7. maja oko 21,25 casova i ponovo 18. maja u 19
casova, izvrsen je artiljerijski napad visecevnim bacacima raketa na
civilne objekte u Benkovcu.
Radilo se o napadu na cisto civilne objekte bez ikakve vojne potrebe i van
zone ratnih dejstava.
Prilikom ovog napada na pogodenim stambenim i drugim objektima nastala su
znatna ostecenja, pa je time pricinjena velika materijalna steta.
U zgradama koje su se nasle pod dejstvom eksplozije, nalazilo se oko 200
lica, uglavnom zena, dece i starijih ljudi, ali poginulih i ranjenih
civila nije bilo.
lockquote>
1. Bacic Ivan, roden 1. oktobra 1945. godine u Bristanima, opstina Drnis,
od oca Josipa i majke Tone Cigic iz Sibenika, zapovednik 113. brigade ZNG,
2. Viluka Mate, roden u Pridrazi, opstina Zadar, iz Sibenika, nacelnik
artiljerije 113. brigade ZNG,
3. Maric Vladimir, roden u Vuksicu, opstina Benkovac, iz Biograda na moru,
oficir bezbednosti 113. brigade ZNG.
4. Troskot Sime, roden u Kasicu iz Biograda na moru, casnik 113. brigade
ZNG.
quote>
DOKAZ: Dokumentacija Komiteta u predmetu 220/94-63-2.
VII-046
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Korita, kod Vlasenice, avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Prvi Ceranski odred muslimanske vojske pod komandom
Salihovica, je u avgustu 1992. godine zauzeo srpsko selo Korita i popalio
kuce u ovom selu.
Akcijom je rukovodio Becir Mekanic.
Paljenje srpskih kuca izvrseno je bez ikakve vojne potrebe, u vreme kada u
kucama nije bio niko od stanovnika sela koji su bili izbegli.
1. Salihovic Semsudin, iz Cerske, opstina Vlasenica, komandant Prvog
Ceranskog odreda muslimanske vojske,
2. Mekanic Becir, iz Vlasenice.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Sulejmanovic Mirsada koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-31.
VII-047
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Sela Klisura, Brusici i Adrovici, opstina Visegrad, 8.
avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanske formacije "zelenih beretki" su 08. avgusta napale
srpska sela Klisura, Brusici i Adrovici kod Visegrada, u kojima nije bilo
srpske vojske i bez ikakve vojne potrebe zapalili sve kuce i druge objekte
u ovim selima zapalili. Tako je u selu Klisura zapaljena kuca Kusmuka
Marka sa tri stale, svinjcem, supom i kolibom.
1. Sisic Dzevad, roden 1961. godine u selu Bogdasici kod Visegrada, od oca
Ismeta,
2. Muharemovic Dzevad, iz Medede, Visegrad, roden 1961. godine, od oca
zvanog "Pobro".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Kusmuk Marka, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-20.
VII-048
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska, opstina Visegrad, druga polovina jula
1992. godine.
KRATAK OPIS: Grupa muslimanskih vojnika koju je predvodio Nuhanovic je, u
drugoj polovini jula 1992. godine upala selo Donja Lijeska i bez ikakve
vojne potrebe zapalila kucu Rajak Radojke, rodene Bozovic, sa svim
pratecim objektima (staja za stoku, svinjci i dva ambara za zito).
Iz kuce nije pruzan nikakav otpor.
1. Nuhanovic Ramiz, iz sela Tustamed, opstina Visegrad.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Gogic Milke, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-30.
VII-049
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Dolja Lijeska, opstina Visegrad, 25. oktobar 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Grupa muslimanskih vojnika je 25. oktobra upala u srpsko selo
Donja Lijeska i zapalila vise kuca bez ikakve vojne potrebe.
Medu zapaljenim kucama je i kuca Zecevic Milke.
1. Maric Osman, iz Babica Potoka,
2. Kustura Alija, iz sela Okrugla, opstina Visegrad,
3. Kustura Zaim, iz sela Okrugla, opstina Visegrad.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Pecikoza Milovana, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-29.
VII-050
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Selo Donja Lijeska, opstina Visegrad, 29. oktobar 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Muslimanska vojna jedinica je 29. oktobra 1992. godine napala
srpsko selo Donja Lijeska kod Visegrada i zapalila 7-8 kuca i vise drugih
objekata, bez ikakve vojne potrebe. Tako su zapaljene dve kuce Tanaskovic
Milje, sa stalom, kacarom, svinjcem i zgradom koja je sluzila kao ostava.
1. Bekto, o cijem prezimenu nema podataka, komandant muslimanske vojne
jedinice.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Tanaskovic Milje, koji se nalazi u
dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-26.
VIII-030
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika
MESTO I VREME: Godinjske bare, Trnovo, jun - jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimani su za vreme boravka u Trnovu najpre opljackali, a
potom zapalili hram Svetog velikomucenika Georgija koji je sagraden 1886.
godine, a obnovljen 1986. godine.
1. Bratic Merim, muslimanski vojnik i drugi muslimanski vojnici.
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 229/1-94; knjiga
"Duhovni genocid" magistra Slobodana Mileusnica, Beograd 1994. godine.
VIII-031
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika
MESTO I VREME: Vukovar, 18. septembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Od podmetnutog eksploziva srusen je gornji deo zvonika,
krovna konstrukcija i svod srpske pravoslavne crkve Svetog Nikolaja u
Vukovaru, koja je gradena u periodu 1732-1737. godine.
Pozar koji je potom izbio, trajao je nedelju dana tako da je unutrasnjost
crkve potpuno izgorela.
1. N.N. pripadnici ZNG.
DOKAZ: Nalazi vestaka u dokumentaciji Komiteta pod brojem 414/94 i spis
Opstinskog suda u Vukovaru, Kri. 79/94 koji se nalazi u Komitetu pod br.
708/94.
VIII-032
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika
MESTO I VREME: Karlovac, 25. decembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Na katolicki Bozic u 04,30 casova, na juzni i istocni deo
zgrade - sedista Gornjokarlovacke eparhije srpske pravoslavne crkve,
postavljena je i aktivirana veca kolicina eksploziva od cega je ova zgrada
delimicno srusena.
Njen juzni deo koji gleda na Mazuranicevu ulicu, srusen je od krova do
podruma. Istocni deo, koji gleda na Radicevu ulicu, takode je porusen,
mada ne sasvim.
Istorijske i kulturne vrednosti koje su bile locirane u podrumu zgrade,
ostale su zatrpane i nedostupne.
1. NN Hrvati.
DOKAZ: Dokumentacija SPC - izvestaj protojereja Mrkalj Milana, koja se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 468/1-94.
VIII-033
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika
MESTO I VREME: Osijek, 21. decembar 1994. godine
KRATAK OPIS: Podmetanjem eksploziva je ostecena pravoslavna crkva
Vaskresenje presvete Bogorodice, kod Srba u Slavoniji poznata kao
"Slavonska Lazarica".
Ova crkva je prvi put bila minirana pocetkom 1991. godine.
Ista crkva je rusena i u Drugom svetskom ratu.
1. NN pripadnici teroristicke organizacije "Hrvatski oslobodilacki pokret"
(HOP).
DOKAZ: Dokumentacija u Komitetu pod brojem 729/94
VIII-034
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika
MESTO I VREME: Capljina, pocetkom maja 1992. godine
KRATAK OPIS: Srpska pravoslavna crkva Vaznesenje Hristovo u Capljini je
tesko ostecena tako sto je iznutra zapaljena i izgorela. Oltar crkve je
spaljen, ikone su izgorele i sve crkvene relikvije su ispreturane ili
odnete.
Vrh zvonika je srusen. Jednom granatom je pogoden zvonik u visini krova, a
sâ m krov je probijen granatiranjem.
1." Svabo", pripadnik HOS- iz Slavonije
DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 703/94 i 486/94
VIII-035
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih
spomenika
MESTO I VREME: Prebilovci kod Capljine, sredinom juna 1992. godine
KRATAK OPIS: Posle zauzimanja srpskog sela Prebilovci pripadnici hrvatske
vojske sistematski su minirali srpske kuce i spomenike srpske kulture i
istorije. Minirali su i Dom kulture i osnovnu skolu u Prebilovcima.
Hrvatski vojnici su podmetanjem eksploziva, u tri navrata srusili
spomen-crkvu i u kosturnici kriptu sa posmrtnim ostacima 4000 Srba koje su
za vreme Drugog svetskog rata ustase pobile i pobacale u dvanaest
hercegovackih jama ili usmrtile bacanjem u ove jame, a 1991. godine narod
Hercegovine, izvadio i polozio u kriptu ove crkve.
Zbog toga sto je Spomen-kosturnica gradena od debelog armiranog betona,
prva dva puta nisu uspeli sasvim da je poruse, a treci put, im je poslo sa
rukom sa tzv. bombom "krmacom" od 1.800 kilograma eksploziva i sa vecom
kolicinom eksploziva koji su postavili okolo crkve. Aktiviranje eksplozije
izvrseno je daljinskim upravljacem.
Posle izvedene eksplozije, posebna ekipa strucnjaka "Jadran-transa" iz
Splita sa 4 kamiona-kipera marke "Raba", utovarivacem "ULT" i bagerom sa
metalnom kuglom teskom oko 1500 kilograma, uklonila je ostatke i poravnala
teren. Ovaj posao su radili tri dana.
Radnici su bili uniformisani u sarene maskirne uniforme, a po dolasku su
bili smesteni u kucu Tabakovic Seja, a posle toga su stanovali kod Cemeras
Vinka.
Za to vreme, hrvatske vojne vlasti su zabranile svaki pristup
Prebilovcima.
1. Markovic Pero, rodom iz Gnjilista, predsednik HDZ u Capljini,
2. Matic Stanko, rodom iz iz Gnjilista, bivsi general JNA, general-bojnik
Hrvatske vojske,
3. Vegar Zlatko, roden 1965. godine u Capljini od oca Ilije i majke Ive,
pripadnik HVO,
4. Cemeras Mile,
5. Cemeras Vinko, roden 1940. godine u Tasovcicima, od oca Ljuba,
pripadnik brigade Hrvatske vojske "Knez Domagoj",
6. NN radnici "Jadran-transa" iz Splita i pripadnici 116. Rijecko-ljubuske
brigade HVO
DOKAZ: Dokumentacija u Komitetu pod brojem 703/94 i 436/94
NAPOMENA: Dopuna prijave VIII - 004.
IX-102
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Ferhatlije, kod Pazarica, 15. avgust - 28. oktobar 1992.
godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja se, sa svoje dvoje male dece, svekrom i svekrvom,
pocetkom rata nalazila u svojoj kuci u Ferhatlijama. Njen sused Mehmedic
Seid je 15. avgusta doveo u njenu kucu crnokosuljase iz Jablanice i drsko
ih sve isterao iz kuce. Zlatko, jedan od crnokosuljasa, pri ulasku u kucu
je u ruci nosio bic u vidu kozne palice na kojoj su bili vezani kozni
kaisevi sa cvorovima. Vadeci noz, poceo je da im preti i govori da najvise
voli da kolje malu decu pred majcinim ocima. Sobom je nosio litar vinjaka.
Kada je zatrazila zastitu i kada je stigla muslimanska patrola milicije
koju su sacinjavli Isic Fadil i Kazazovic Nevzet, milicionari u stanici
milicije u Pazaricu, umesto zastite predlozili su im da napuste kucu i da
se negde presele. Svedokinja se te veceri preselila sa svojima u kucu
suseda.
U tu kucu su 8. septembra oko 21 casa upala cetiri uniformisana lica i
jedno lice u civilu. Provalili su u kucu, tukli zenu vlasnika, a jednoj
zeni koja je bila sa njima u kuci, oduzeli su zlatnu burmu. Trazili su
zlato i novac. Pretili su da ce ih sve poklati.
U ovom periodu je stalno dolazio Mehmedic preteci da ce ih sve poubijati.
Jednom prilikom je podstrekao zene, decu i starace da svedokinju gadaju
kamenicama nazivajuci je "cetnjikinjom". Od ovoga su je spasili neki
prolaznici.
Posle toga je Mehmedic sa svojim sinom Fikretom zapalio svedokinjinu kucu.
Svedokinja je posle toga pobegla sa decom u drugu kucu. I tu su stalno
dolazili crnokosuljasi iz Jablanice, od kojih se jedan zvao Ismet, preteci
da ce ubiti nju i decu.
Susetka svedokinje, Bratic Joka, je krajem avgusta nasilno odvedena iz
sela u Pazaric gde su je zadrzali 4-5 dana, a kada se vratila u selo bila
je potpuno izbezumljena i jednog jutra su je nasli obesenu u garazi. Nije
utvrdeno da li se sama obesila ili je tako usmrcena.
Nepoznati pripadnici muslimanske vojske u septembru su zaklali Bratic
Spiru.
Svedokinja je 28. oktobra 1992. godine, zbog svega sto joj se desavalo,
napustila Ferhatlije i sada zivi kao izbeglica.
1. Mehmedic Seid, sin Bajre, star oko 55 godina,
2. Mehmedic Fikret, sin Seida, star oko 30 godina,
3. Zlatko N, navodno profesor u Jabalanici, pripadnik crnokosuljasa,
4. Ismet i drugi pripadnici muslimanske vojske i crnokosuljasa.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 412/94-10.
IX-103
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Bradina i Celebici kod Konjica, 20. april - 7. septembar
1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja M. je zivela i radila u Konjicu do 20. aprila
1992. godine kada joj je direktor skole u kojoj je radila, rekao da ne
dolazi vise na posao zato sto je Srpkinja.
Toga dana joj je muz ispricao da je hotel u blizini njihove kuce pun
HOS-ovaca i da treba sto pre da beze, posle cega su otisli u Bradinu kod
porodice njenog muza.
Medutim, muslimani i Hrvati su na putevima prema Bradini postavili
barikade, a na glavnom putu prema Konjicu su minirali tunel tako da je
izlaz iz sela bio nemoguc.
Jake snage muslimana i Hrvata su 25. maja napali Bradinu. Svedokinja se sa
svojom familijom sakrila u blizini sela. Sledeceg dana je videla kako gore
kuce u Bradini, a padale su i granate. Svedokinja je ostala sakrivena do
29. maja kada su se vratili u selo.
Kod skole u Bradini sacekali su ih Hrvati i muslimani i uveli u jednu od
ucionica gde je vec bio zatvoren veliki broj mestana iz Bradine.
Svedokinju M. i jos tri zene su potom odvezli u logor u Celebicu. Tu su ih
postrojili, uzeli im licne podatke i odveli ih u zgradu portirnice u jednu
manju sobu. Svedokinja je ovde vise puta saslusavana i pri tom su joj
upucivali razne pretnje.
Svedokinji M. je jedna Srpkinja je ispricala da je silovana pre nego sto
su nju doveli u logor.
U pocetku hrana nije bila losa, ali je kasnije je bilo sve manje i manje
hrane, pa je svedokinja smrsala i propala.
Videla je da su muskarce drzali satima postrojene sa glavama okrenutim
prema zidu i za to vreme ih maltretirali, a nocu je cula kako ih tuku i
kako oni jaucu.
Svedokinju M. su 16. juna pustili iz logora i tada je dobila resenje u
kome je pisalo da je bila zatvorena zbog saradnje sa agresorima i da joj
se kretanje ogranicava na selo Bradinu.
Muslimani i Hrvati su 12. jula pokupili sve preostale Srbe iz Bradine i
smestili ih u skolu. Dve veceri su pucali po skoli, tako da su razbili
prozore i izresetali zidove. Prvo vece su upali u ucionicu i poceli da
tuku one koji su im najblizi.
Terali su decu da se tuku medusobno, a posle je jedan musliman rekao da ih
treba sve zapaliti.
Kasnije su izvodili muskarce i zene i tukli ih napolju. Tako su pretukli i
Kuljanin Milana, koji je 3-4 dana posle pustanja iz ovog logora umro u
Konjicu.
Maltretirali su i invalida G. bez jedne noge.
Svedokinju M. je, dok je drzala unuku staru godinu i po dana, "Kravar"
snazno udario palicom po vratu. Od udarca joj je dete ispalo iz ruku.
Svedokinju M. su sa decom pustili cetvrtog dana, pa je otisla u Konjic
posto joj je kuca u Bradini bila spaljena. U Konjicu je svedokinjin stan
bio useljen, pa se smestila kod rodaka. Tako je zivela do 7. septembra
1992. godine kada su uz pomoc jednog Hrvata, kome je za to platila 350
DEM, presli na srpsku teritoriju.
1. Barundzic Pera, pripadnik HOS-a,
2. NN vojnik, star oko 30 godina, visok, mrsav,
3. Mucic Pavao, upravnik logora u Celebicima,
4. Jahic N,
5. Subasic Mirsad,
6. Delalic Sefik,
7. Delijic Azim,
8. Lokas Goran, pre rata advokat u Konjicu,
9. Spago, zvani "Kravar" i drugi hrvatski i muslimanski vojnici.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istrznim sudijom koji se nalazi
u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-16, (M.) 412/94-20, 412/94-21,
412/94-25, 412/94-30 i 412/94-27.
IX-104
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Cekrcici, opstina Visoko, 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je radio u Visokom i ziveo u selu Cekrcicima, koje je
bilo naseljeno sa 95% srpskog stanovnistva.
Muslimani su 3. maja sa teritorije Gracanice napali minobacackom vatrom
stanovnike Cekrcica. Tom priliom je ranjen civil V, dok je nekoliko
stambenih objekata osteceno. Tokom maja muslimani su jos nekoliko puta
napadali artiljerijskom vatrom Cekrcice.
Penzioner Maksimovic Vojno je ubijen 28. juna, a 30. juna je ubijena
svedokova supruga Zivkovic Dragica. Njih je ubio Karacic Kemal koji se
time i hvalio.
Kao zrtve snajperista stradali su: Micic Milojka zena Srete, Miric Dobrica
od oca Janka, penzioner Mivukicevic Ranko od oca Mice i Zivkovic Miodrag
od oca Veljka.
Od granatiranja su poginuli: zena Skopljak Ljube, Dabic Stanojko, Miric
Dobrica od oca Drage, Miric Miso od oca Slavka, Lalic Miodrag od oca
Mlade, star 15 godina, Skopljak Novica, Lalic Zivko, Kovacevic Stojan,
Kokorus Brani, Vukovic Vito, Dokic Nikola i drugi.
Zbog toga je 80% srpskog stanovnistva Cekrcica moralo da se isele i sada
zive kao izbeglice.
Neki stambeni objekti, kao i ekonomske zgrade, su spaljeni.
1. Karacic Kemal, pre rata auto-prevoznik, a potom je drzao cevabdzinicu u
Visokom preko puta hotela,
2. NN muslimanski vojnici.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-1.
IX-105
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Bradina, kod Konjica, 25. maj 1992. - 11. mart 1993.
godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja je sa svojom porodicom zivela u Bradini. Muslimani
i Hrvati su 25. maja napali Bradinu i 25. maja zauzeli Donju Bradinu, a
26. maja Gornju Bradinu. Spaljen je veliki broj kuca, medu kojima i
svedokinjina.
Pokupili su stanovnistvo, a zene i decu su odvojili od muskaraca i dok su
ih maltretirali i tukli palicama, kundacima od pusaka, nogama, rukama i
sl, oduzeli su im licne karte, zlatan nakit, novac, satove i druge
vrednosti koje su imali kod sebe.
Svedokinju su sa jos nekoliko starijih zena smestili u kombi i prebacili
ih u jednu svlacionicu sportske dvorane Musala u Konjicu, koju su bili
pretvorili u logor. Tu je bilo dosta zena, starijih, mladih i sa decom.
Za tri dana boravka u ovom logoru, tri dana nisu dobijali nikakvu hranu,
ni vodu. Neke zene su izvodili napolje i svedokinja pretpostavlja da su ih
silovali.
Po pustanju, svedokinja odlazi u Donje selo i smesta se kod Cede Ceceza.
Kasnije su im dozvolili da se vrate u Bradinu.
Na Petrovdan, 12. jula, posto su poginuli neki muslimanski vojnici,
muslimani su po Bradini ponovo pokupili zene i decu i smestili ih u
ucionice u osnovnoj skoli u Bradini. Bilo ih je po tridesetak u
ucionicama. Tu su ih svaki dan maltretirali, neke zene su i tukli, a
svedokinja istice da su posebno tukli i vredali Mrkajic Miru koja je
dusevno bolesna. Drugog dana su oko 10 minuta pucali na skolu u kojoj su
bili zatvoreni Srbi. Posle tri dana su ih pustili.
Otac svedokinje je ubijen u zatvoru u Celebicu i njegovo telo je dovezeno
sa telom Gligorovic Petka, pa su sahranjeni u masovnu grobnicu u Bradini.
Muslimani i Hrvati su kupili iz sela stariju musku decu, cak i one izmedu
13 i 16 godina, i vodili ih da kopaju masovnu grobnicu, u kojoj je
sahranjeno oko 60 ljudi. Svedokinji su pricali M. (20 godina), M. (20
godina) i B. (17 godina) su pricali svedokinji kako su po pustanju iz
logora u Celebicu kopali grobnicu u Bradini i kako su zatrpavali tela
mrtvih.
1. NN muslimanski i hrvatski vojnici,
2. Mucic Zdravko, zvani "Pavao", upravnik logora u Celebicu i na Musali,
star oko 40 godina, krupan i visok, procelav.
DOKAZ: Komitet broj 412/94-17.
IX-106
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Bjelovcina, Konjic, 20. maj 1992. - 9. juna 1993. godine.
KRATAK OPIS: Stanovnici sela Bjelovcine su 20. maja 1992. godine, posto su
saznali da Hrvati i muslimani spremaju napad na njihovo selo, pobegli u
obliznju sumu. Kada su Hrvati i muslimani upali u selo, poceli su da
pretrazuju kuce i kako nikoga nisu nasli poceli su da pretrazuju sumu, pa
su tako uhvatili Babic Slobodana (supruga svedokinje), I, B. i M.
Njih su tukli i pod pretnjom da ce ih sve pobiti naterali ih da pozovu
ostale da se vrate u selo. Posto su se vratili, njih 17 zena, dece i
staraca smestili su se u svedokinjinu kucu, pa su muslimani i Hrvati pred
njima tukli cetvoricu muskaraca koje su prve uhvatili.
Sutradan su ih peske sproveli do Konjica, putem gde su vodene borbe, tako
sto su Srbe poslali napred, kao zivi stit, a oni su isli za njima.
Svedokinju su po izlasku iz sela, pustili da se vrati kuci da cuva
nepokretnu svekrvu koju nisu mogli da povedu. Svedokinja je saznala da su
ostale odveli u logor u sportsku halu Musala u Konjicu i posle pet dana ih
pustili, a zadrzali su cetvoricu muskaraca koje su prvo uhvatili, medu
kojima je bio i svedokinjin muz.
Muslimani i Hrvati su posle mesec dana upali u kucu svedokinjinog oca
Gotovac Scepe i odveli ga u logor u Celebic. Svedokinja je saznala da su
joj i muza prebacili u logor u Celebic.
Sledeca dva meseca, koliko je svedokinja jos bila u selu, muslimani i
Hrvati su svako vece upadali u kuce Srba, maltretirali ih, pretili
oduzimali im stvari. Tako su svedokinji oduzeli i oterali jednu kravu, a
drugu spalili zajedno sa stalom.
Posle toga svedokinja odlazi u Konjic u kucu svoga oca. Dok je boravila u
Konjicu, njenog sina starog 18 godina su vise puta naterali da nosi hranu
na polozaje muslimanima i Hrvatima i da radi druge fizicke poslove za
njih.
Svedokinja je saznala da su joj muza, posto je bio pretucen i paljen po
telu, prebacili iz logora Celebici u osnovnu skolu "3. mart", u kojoj su
napravili takozvanu "bolnicu". Svedokinja je uspela da ga poseti, ali nije
mogla s njim da kontaktira posto je bio u nesvesti. Videla je da mu je
celo telo bilo crno, kao i plikove od paljenja na rukoma. Bio mu je isecen
jezik. Posle pet dana je njen muz umro, a tek posle dva dana dobila je
njegovo telo da ga sahrani.
I otac svedokinje je umro od posledica batinjanja u logoru. Kada su dobili
njegovo telo videla je da ima povreda po celom telu, a da mu je u celo
zakucana kokarda. Tako su ga i sahranili.
Zbog svega toga je morala da pobegne iz rodnog kraja i sada zivi kao
izbeglica.
1. Pirkic Mithat, zvani "Mitke", star oko 40 godina, srednjeg rasta, smede
kose, nosio naocare,
2. NN muslimanski i hrvatski vojnici.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka Babic Bose pred istraznim sudijom
koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-18.
IX-107
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Sarajevo, 1986. - 28. jun 1992. godine
KRATAK OPIS: Svedok je radio u "GRAS"-u u Sarajevu kao direktor Opsteg
sektora. Sistematsko proganjanje Srba, narocito onih koji su bili na
rukovodecim polozajima, pocelo je 1986. godine. Progon je prvo isao preko
partijske organizacije. Svedoku su u to vreme cesto dolazili inspektori
raznih inspekcija ili inspektori SUP-a. Na kraju je organizovan
"referendum poverenja". Stavljeno je na glasanje da li svedok i jos
cetvorica Srbina mogu da budu na rukovodecim polozajima. Tako je svedok
smenjen sa duznosti direktora, posto su muslimani bili u vecini.
Posle dolaska SDA na vlast, provokacije su se povecale, a po izbijanju
ratnih sukoba, Srbi su privodeni u SUP i hapseni. Muslimani su vrsili jaku
propagandu u cilju zastrasivanja Srba. Zbog toga je veliki broj srpskih
porodica pobegao iz Sarajeva.
Svedok navodi da je, jednom kada je pala granata pored njegove zgrade,
proneta vest da je on "cetnik" koji je Srbima javio da treba da pucaju na
tu zgradu. Ispred zgrade u kojoj je svedok stanovao, stalno su dezurala
dva muslimana. Jedan od njih je Karajica Resad. Pre pada ove granate, njih
dvojica su se udaljila na bezbedno rastojanje, a kada je granata pala
zajedno sa drugima su pruzali pomoc. Svedok misli da je granatiranje
srpskih kuca bilo jedan od vidova vrsenja pritiska na Srbe da napuste
Sarajevo.
Svedok je jednom video svog suseda Karajica Seida, sina Resada, kako
odlazi od kuca sa snajperom na polozaj.
Srbi su masovno hapseni, odvodeni na stadion na Kosevo i tamo muceni i
zlostavljani. Pricalo se da po Miljacki plivaju lesevi.
Svedoka su vise puta pozivali da stupi u muslimansku vojsku, sto je on
odbijao.
Dok se svedok 24. juna 1992. godine nalazio ispred svoje zgrade, dosla su
tri coveka, dva u maskirnim uniformama i jedan u civilu i zatrazili da
pode sa njima u kasarnu "Viktor Bubanj" da bi sa njim obavili razgovor.
Pustili su ga da uzme licnu kartu i naocari. Smestili su ga u vozilo.
Svedok je video da ga ne vode u kasarnu, nego su ga preko mosta na
Miljacki odvezli u oblakoder pored obdanista u naselju Otoka.
Uveli su ga u jednu prostoriju, pretresli ga i oduzeli mu sve sto je imao
u dzepovima. Dali su mu papir i kazali da napise izjavu. Otvorili su jedna
vrata i,udarivsi ga kundakom i nogom u leda, gurnuli su ga niz stepenice
koje vode u podrum, tako da je svedok sleteo niz stepenice.
U toj prostoriji je gorela samo jedna sveca, prozora nije bilo, pod je bio
od betona i na njemu je bio slivnik. U toj prostoriji je svedok video C. i
S, kolege iz "GRAS"-a, jednog decaka starog oko 16 godina i jednog
starijeg coveka iz Nevesinja.
Uskoro u tu prostoriju ulaze "Zuti", koji je ucestvovao u njegovom
privodenju, i jos dvojica, od kojih je jedan Ciganin star oko 20 godina.
Kad su usli unutra, sve sem svedoka su postrojili uz zid i poceli da ih
tuku bezbol palicama. Od udaraca su tuceni padali. Tukli su ih ponovo i
terali da ustanu i ponovo nastavljali da ih tuku. Posle desetak minuta su
izasli. Svedoka su posle izveli i ispitivali ga, vratili ga u podrum i
naredili mu da pise izjavu. Oni su stalno uzimali te papire i davali mu
druge.
Uskoro su dosla trojica pa su ih sve postrojili uz zid i tukli. Ovog puta
je i svedok bio prebijen.
Ovakve tuce su neprekidno trajale i danju i nocu, sa kratkim pauzama.
Ljudi koji su ih tukli su se smenjivali i pri tuci su se smejali i vredali
ih.
Drugog dana je u podrum sisao Ciganin i ponudio im hleb. Svi su se
ustezali, a svedok koji je bio gladan posto do tada nije dobio ni hranu ni
vodu, prisao je i odlomio parce hleba. Ovaj ga je tada opsovao i poceo da
ga tuce rukama i nogama i da ga gazi i tom prilikom je svedoku povredio
clanak desne noge tako da neko vreme nije moga da hoda.
Treceg dana po svedokovom dolasku u podrum, posto je padala kisa, doslo je
do izlivanja fekalija u ovaj podrum. U podrum je usao Ciganin, pa je
naterao svedoka i C. da puze po fekalijama, a njegov drug je pucao izmedu
njih iz pistolja, a M. koji je u meduvremenu bio doveden kod njih tukao je
tako jako da je ovaj bio skoro paralizovan. Odelo natopljeno fekalijama se
na njima i osusilo.
Iz podruma su odveli prvo decaka, pa starijeg coveka iz Nevesinja i S.
Ostalu trojicu, zajedno sa svedokom, odveli su u zgradu filijale Privredne
banke u Ul. Jovana Cvijica. Smestili su ih u jednu praznu prostoriju na
kojoj je pisalo "pritvor".
Uvece je dovedena jedna devojka, a sutradan jos jedna zena i neki ljudi.
Svi su bili Srbi. Jedan je bio doveden zato sto je guslar. Ljude su
izvodili i vracali unutra.
Jedan pripadnik "zelenih beretki" je svedoku naslanjao cev lovacke puske
na grudi, pretio da ce ga ubiti, psovao ga i vredao, da bi se u jednom
trenutku odmakao i povukao oroz, ali puska je bila prazana.
Svedoka su zastrasivali i tako sto su mu podnosili noz pod grlo, zavlacili
u usi, pretili mu da ce mu odseci usi. To se desilo u kancelariji Mileta,
a bio je prisutan i Sava. Posle dva dana, 28. juna, svedoka su pustili na
slobodu i obavezali ga da im se svakodnevno javlja.
1. Karajica Resad, musliman,
2. Karajica Seid, sin Resada, musliman, star oko 30 godina,
3. Laucevic Kenan, komandant Vojne policije,
4. "Zuti", star oko 35 godina, dosta visok, mrsav, svetle skoro zute kose,
taksista iz Sarajeva,
5. NN Ciganin, star oko 20 godina,
6. NN pripadnik "zelenih beretki", star oko 25 godina, veoma visokog rasta
i mrsav, smede kose, izrazito ruznog nosa,
7. Mile N, star oko 40 godina, srednjeg rasta, prosed,
8. major Savo, bivsi major JNA, prikljucio se muslimanima, star oko 40
godina, nesto visi od srednjeg rasta, na celu iznad desne obrve ima
ispupcenja koja lice na naslage masnog tkiva.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka pred istraznim sudijom, koji se
nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 412/94-19.
IX-108
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Sibenik, Garesnica (Kutina), Zagreb, Ljubuski, Mostar,
jun - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslusani svedok je radio kao pomorac i kada se iskrcao sa
broda, policija u Sibeniku mu je u junu 1992. godine, saopstila, da kao
Srbin ne moze da napusti Sibenik bez odobrenja, pa je morao svakog dana da
se javlja u policiju.
Posle kraceg vremena, dozvolili su mu da otputuje kod sestre u Garesnicu
kod Kutine, gde je boravio oko mesec dana, pa je dosla policija, uhapsila
ga i sprovela u Zagreb.
Posle kraceg zadrzavanja u Zagrebu, odveli su ga na podrucje bivse Bosne i
Hercegovine u logor u Ljubuskom gde je ostao 10 dana. Ni tu mu nisu kazali
zasto ga hapse.
Posle boravka u logoru u Ljubuskom, odveli su ga u Mostar u logor gde je
boravio dva meseca, da bi posle toga posredstvom Crvenog krsta bio odveden
na razmenu.
1. Najvisi predstavnici vlasti Hrvatske i bivse Bosne i Hercegovine.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-14.
IX-109
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
Sarajevo, pocetkom 1992. godine.
Saslusana svedokinja je radila kao medicinska sestra u decjoj bolnici "Dr
Milivoje Sarvan" (Jezero), punih 28 godina.
U ovoj bolnici medicinsko osoblje su sacinjavali uglavnom muslimani, dok
su Srbi i Hrvati bili u manjini.
Pocetkom aprila 1992. godine, nastalo je podvajanje po nacionalnoj osnovi,
pa su svedokinji onemogucavali kada bi je neko trazio preko telefona da se
javi. Na telefonskoj centrali je bilo naredeno da njoj kao Srpkinji ne
daju vezu.
Zbog toga i drugih maltretiranja je krajem aprila 1992. godine pobegla iz
Sarajeva na srpsku teritoriju i sada zivi kao izbeglica.
1. Upravnik decje bolnice "Dr Milivoje Sarvan".
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-6.
IX-110
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Cazin, februar - maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posto nisu izasli na referendum za samostalnost Bosne i
Hercegovine, 29. februara 1992. godine, ispred zgrade u kojoj su stanovali
saslusani svedoci pojavio se pripadnik muslimanske teritorijalne odbrane
uz objasnjenje da je tu da svedocima kao Srbima stiti licnu bezbednost.
Saslusani svedoci su radili u skoli u selu Liskovac kod Cazina u kojoj su
bila zaposlena jos cetiri nastavnika Srbana, pa kako se radilo o vecinskom
muslimanskom selu, direktor skole Mujanovic im je govorio da njih kao Srbe
treba proterati preko Drine.
Pocetkom maja 1992. godine, Srbima je izdata pismena naredba da im je
zabranjeno svako udaljavanje iz Liskovca.
Krajem maja 1992. godine svih sest nastavnika koji su radili u osnovnoj
skoli u Liskovsu su kao Srbi dobili otkaz na poslu, a u obrazlozenju
resenja je stajalo da nisu podobni da vaspitavaju muslimansku decu, da su
cetnicki nastrojeni i da odobravaju genocid nad muslimanskim zivljem.
Svih sestoro Srba je islo u Cazin da se zali predsedniku opstine sto je
bilo bez uspeha, a kada su se vratili kuci bili su napadnuti od strane
muslimana koji su nocu izmedu 24 i 02 casa, izvrsili napad kamenicama i
vatrenim oruzjem na njihove stanove.
Posle toga su se zalili u Stabu teritorijalne odbrane, a kada su
predstavnici policije dosli na uvidaj poceli su da sumnjice svedoka da ima
radio- stanicu.
Nakon toga se svedok sa suprugom sklonio u stan svojih prijatelja
muslimana, ali su drugi muslimani napadali kucu ovog muslimana koji im je
pruzio zastitu, optuzujuci ga da krije cetnike.
Nakon toga su svedoci podneli zahtev da idu u razmenu, sto je usvojeno u
julu 1992. godine, pa su otputovali u Bihac.
Medutim, do razmene nije doslo, pa su ih iz Bihaca odveli u Kamenicu i
smestili u jednu zgradu gde su im davali hranu koja je bila neukusna, pa
kako nisu mogli da je jedu davali su je kucetu kome je dlaka pocela da
opada.
I svedoku je takode, posle uzimanja ove hrane pocela da opada kosa,a L.
nastavniku koji je dobijenu hranu jeo, kosa potpuno je opala, tako da je
bio celav. Na osnovu toga, zakljucili su da se radilo o zatrovanoj hrani.
Tek na intervenciju Crvenog krsta, saslusani svedoci su uspeli da budu
razmenjeni 10. novembra 1992. godine, kada su presli na teritoriju Srpske
Republike.
1. Mujanovic Safir, direktor osnovne skole u Liskovcu kod Cazina i dr.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojvima 339/94-17 i 339/94-18.
IX-111
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Tomislavgrad (Duvno), april - jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio zaposlen u jednoj zagrebackoj firmi i pocetak
rata ga je zatekao na terenu u Mostaru, pa je pokusao da se vrati u
Zagereb, gde je ziveo. Kada je sredinom aprila 1992. godine dosao do
Duvna, u autobus u kome je putovao, usla je hrvatska policija, pa su
pitali da li u autobusu ima Srba.
Kada se svedok javio, policija ga je izvela iz autobusa i privela ga u SUP
u Tomislavgradu.
Tamo su ga docekala cetvorica uniformisanih policajaca u crnim kosuljama
koji su odmah poceli da ga udaraju palicama i da vrse pritisak da dâ
izjavu da je u Mostaru radio na pravljenju aviona koji su bombardovali
Zagreb. Posto je svedok to odbio, prikacili su mu izvor struje za prste na
nogama i prste na ruci, pa su pustali struju, a uz to su mu kleme
prikacinjali i na uho. Od strujnih udara je gubio svest i tekla mu je krv
na nos.
Na ovaj nacin su ga mucili puna cetiri casa, sve dok nije izgubio svest.
Dosao je svesti u zatvoru gde su se dva policajca, od kojih mu je jedan
stavljao puscanu cev s jedne a drugi s druge strane slepoocnice,
dogovarali ko ce prvi od njih dvojice da puca.
Nakon toga su svedoka tukli nogama i rukama sve dok nije usao neki njihov
staresina koji ih je pitao: "Zar jos niste bacili psa kroz prozor?", a ovi
su mu odgovorili da ima vremena.
Posle toga su mu naredili da legne na pod, otvorili prozor, pa ga je jedan
uhvatio za ruke, a drugi za noge i doneli ga do prozora. Dogovorali su se
da ga tako izbace kroz prozor da bi ga na kraju bacili na drugu stranu
prema zidu, a on je usled pada izgubio svest.
Probudio se u zatvoru u skoli i cetiri puna naredna dana nisu mu davali da
jede. Kada je trazio da mu daju vodu, nudili su mu da pije slanu vodu.
Posle cetiri dana, svedoka i jos jednog Srbina odveli su u neko selo 20 km
od Duvna i uveli ga u neku supu u kojoj se nalazio les nekog coveka, pa su
im kazali da ce se to i njima desiti.
U toj supi su boravili su tri dana i tri noci i za sve to vreme svedok je
bio izlozen tuci, a terali su ga da drugom zatvorenim Srbinu stavlja ud u
usta i obrnuto, sto su oni morali da cine.
Za ta tri dana boravka, svedok je samo jedanput dobio parce hleba.
Treceg dana uvece su svedoka vratili u Duvno u zatvor u skoli u kome je
bilo i pre toga, i u kome je ostao jos tri meseca.
Upravnik i osoblje logora u Tomislavgradu.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-10.
IX-112
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Vitez, prolece 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posle povlacenja JNA iz Zenice, otpocela je hajka na Srbe u
selu Tolovici kod Viteza. Posto su ubili Srbina Cvijana Jelica, svi Srbi
su morali da napuste ovo selo.
1. Pripadnici muslimanske vojske iz sela Preocica.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji
Komiteta pod brojem 339/94-26.
IX-113
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Livno, prolece 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok Radeta je radio kao poslovoda prodavnice trgovinske
radne organizacije u Livnu sve do 24. maja 1992. godine kada ga je pozvao
direktor i saopstio mu da kao Srbin ne moze vise da radi kao poslovoda
prodavnice.
Sutradan, nakon sto je otpusten sa posla, dosla je po njega policija koja
ga je uhapsila.
Svedokinja je radila u bolnici u Livnu kao medicinska sestra da bi u
prolece 1992. godine i ona kao Srpkinja dobila otkaz.
Posle toga je u maju mesecu u njen stan dosla policija pa joj je vrsila
pretres stana trazeci navodno oruzje, koje ona nije imala.
Oba saslusana svedoka su nakon toga bila prinudena (R. po izlasku iz
zatvora) da pobegnu iz Livna.
1. Peric Jozo, nacelnik MUP-a.
DOKAZ: Zapisnici o saslusanju svedoka, koji se nalaze u dokumentaciji
Komiteta pod brojevima 339/94-5 i 339/94-7.
IX-114
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Zadar, oktobar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Kamber je telefonom uznemiravao svedoka zato sto je on
pripadnik srpske nacionalnosti. Pretio mu je pripadnicima MUP-a u cilju
zastrasivanja i proterivanja iz Zadra.
Pri tome, on se i predstavljao svojim imenom svedoku, trazio da donese
lovacku pusku, za koju je imao dozvolu, u mesnu zajednicu, pretio mu da
mora otici iz Zadra.
Zastrasen pretnjama, svedok je napustio Zadar, nakon cega je saznao da je
Kamber dolazio u njegov stan sa pripadnicima MUP-a, da je obio ulazna
vrata i da je iz stana izneo vredne stvari.
Kember je bio glavni organizator upadanja u stanove Srba u Zadru i
miniranja srpskih kuca.
1. Kember Roko, penzionisani milicionar iz Zadra, Ul. Putstanova bb, roden
09. 08. 1936. godine u Brodaljici, opstina Benkovac, od oca Sime i majke
Marije, rodene Zutelija, po nacionalnosti Hrvat.
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 220/94-59.
IX-115
KVALIFIKACIJA DELA: Etnicko ciscenje
MESTO I VREME: Zagreb, maj - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Protiv saslusanog svedoka je pred Vojnim sudom u Zagrebu
povedena istraga zbog krivicnog dela
oruzane pobune, prema kome je za vreme boravka kod svoga brata pristupio
paravojnim formacijama SAO Krajine.
Svedok je u vreme hapsenja bio u Zagrebu na svom radnom mestu u preduzecu
u kome je radio 20 godina. Za vikende i slobodne dane odlazio je u selo
kod brata, sto je i bio razlog da ga osumnjice za oruzanu pobunu.
Na dan 19. avgusta 1992. godine, istrazni sudija Vojnog suda u Zagrebu
Zoran Luburic uputio je pod brojem Kio. 226/92 dopis Okruznom zatvoru u
Zagrebu u kome je naveo da je resenjem veca Vojnog suda svedoku produzen
pritvor, s tim da najduze traje do 19. avgusta 1992. godine i da, kako je
propisano da tokom istrage pritvor moze trajati najduze tri meseca, a
imajuci u vidu da okrivljenom svedoku tri meseca pritvora istice 19.
avgusta 1992. godine, to je dao nalog da se isti pusti na slobodu "sa
danasnjim danom".
Razlozi za ukidanje pritvora (da ce pobeci) kako je to pre toga nasao
Vojni sud, ocigledno nisu prestali, pa kako nije bila podignuta optuznica
posle tri meseca istrage, proizilazi da nije bilo dokaza za to.
Posle izlaska iz zatvora, regulisao je ponovo svoje prebivaliste u Zagrebu
i legalno napustio Hrvatsku.
Kasnije je saznao da je u Hrvatskoj osuden u odsustvu na 12 godina
zatvora. On smatra da je to ucinjeno da ne bi smeo da se vrati u Hrvatsku
gde poseduje nepokretnu imovinu.
Organi vlasti u Hrvatskoj.
DOKAZ: Zapisnik o saslusanju svedoka, i druga dokumentacija koja se nalazi
kod Komiteta pod brojem 570/94.